INFINITY ENCLOSED/Beskraj u okviru
Kulturni centar Beograda
Izložba predstavlja pokušaj autora Dejana Atanackovića, umetnika i profesora multimedija na Američkom univerzitetu u Firenci i Akademiji lepi umetnosti, da formuliše „savremenu ikonografiju uzvišenosti“ na primerima iz aktuelne italijanske umetničke produkcije, kroz razmatranje tema koje su bliske romantičarskim interpretacijama pojma beskraja. Kao što su filozofi, umetnici i književnici iz perioda romantizma pojam beskraja tumačili kroz odnos nesagledive veličine prirode, doživljavali ga kao harizmatičnu slobodu, dovodili u vezu sa smrću, poetskim epopejama i herojskim delima, shodno vremenu u kome živi Atanacković pojam beskraja tumači kroz aktuelne interpretacije tela, slobode i identiteta u savremenoj umetničkoj praksi i u specifičnim društvenim sistemima.
Printovi Roberta Gligorova, instalacija Melanije Lanzini, fotografije sa intervencijama u ulju Arolda Marinaia, skulpture od reciklirane gume Luke Matija i foto-instalacija Kriste Stainhauer, prezentuju savremenu italijansku likovnu scenu. Ovo su umetnici srednje i mlađe generacije koji su okupljeni oko galerija La Corte Arte Contemporanea i Spaciotempo u Firenci.
Izložba je organizovana kao deo međunarodnog projekta Two Worlds of Europe/Dve strane sveta, kojeg čine i serije predavanja i prezentacija.
Aleksandar Rafajilović
Slikao sam Aertona Senu
Galerija ULUS
Ovom izložbom Aleksandar Rafajilović pokušao je da pomiri svoje dve biografije i dve paralelne karijere. Biografiju jednog od najčuvenijih uličnih portretista jadranske rivijere osamdesetih godina i biografiju magistra slikarstva, umetnika ekspresioniste.
Šta je glavni a šta sporedni posao? Ako se egzistencija obezbeđuje crtanjem portreta, da li ostaje vremena za umetnost? Ili, zašto se crtanje portreta uglavnom anonimnih modela ne uklapa u biografiju respektabilnog likovnog stvaraoca? Kada model prestane da bude anoniman, kao što je bio slučaj sa jednim od najčuvenijih vozača Formule 1 Aertonom Senom, koga je Rafajilović portertisao, kao i hiljade drugih, da li onda takav rad ima drugu težinu? Ovom izložbom umetnik/portretista Rafajilović postavlja dilemu pred svoju publiku, ali i nudi mogući odgovor. Cilj ovakvog predstavljanja sopstvenog rada, prema umetnikovim rečima je prevazilaženje stida.
Mileta Prodanović
Rolling skies
Prodajna galerija „Beograd“
Posle male izlagačke pauze, slikar, profesor na Fakultetu likovnih umetnosti i ozbiljan pisac Mileta Prodanović izložio je ciklus slika Rolling skies (Zarolano nebo). Ove slike parcijalno su izlagane na izložbama u Kruševcu i Ljubljani. Na izložbi Pohvala ruci 1998. godine začet je ciklus slika, koji predstavlja refleksiju raspoloženja koja su postojala kod autora u tim godinama. „Konstanta ovih slika jeste u evokaciji trenutka početka Strašnog suda; to je momenat kada anđeli počinju da zamotavaju nebo. Za slike koje otvaraju i zatvaraju celinu postavke, iskorišćen je kao predložak crtež Đotovog anđela“, objašnjava umetnik. „Zvezde su emotivno podsećanje na konkretne ličnosti naših dana, na sve brojne svetle likove – nestale, umrle, prognane, izbegle, razvejane po svemiru i kontinentima; to je sećanje na sve koje je ubila želja da poprave ovaj nesrećni svet…“, zapisala je Irina Subotić u katalogu.
Fascinacija
Srpski impresionisti
Galerija Harizma
U želji da se nadovežu na nedavnu izložbu Narodnog muzeja posvećenu delima francuskih impreionista, vlasnici galerije Harizma predstavljaju publici dela istog istorijskog perioda, ali domaće likovne umetnosti, radovima impresionista iz privatnih kolekcija.
U galeriji Harizma bili smo u prilici da pogledamo radove Vase Eškerovića, Ane Marinković, Petra Markovića, Todora Švrakića, Pavla Predragovića, Bete i Riste Vukanović, Koste Milićevića, Milana Milovanovića, Nadežde Petrović.
Neke od slika do sada su bile dostupne samo oku njihovih vlasnika, a pojedina dela do sada nisu bila poznata stručnoj javnosti.
Slike ovih umetnika nastale pre jednog veka odraz su fasciniranosti slavnim francuskim impresionistima. Naši umetnici nastojali su da slikaju fluidne trenutke, pa samim tim pikturalni učinak nije ništa drugo no učinak svetla u datom trenutku. Oni su želeli da na predmetima fiksiraju svetlost. Na ovim slikama u prvom planu su čulni nemisaoni utisci. Isključena je narativna interpretacija sadržaja, zapostavljen je precizan crtež.
U katalogu ove značajne i zanimljive izložbe Đorđe Kadijević predlaže drugačiji pogled na prezentiranu umetnost:
„Ako je Srbima u to vreme trebalo da se desi moderna umetnost, zar nije bilo prirodnije da uzor bude avangarda nama ‘bratske’ Rusije? Zašto da naša moderna počinje sa galskim impresionizmom, a ne sa slovenskim suprematizmom i konstruktivizmom? Ovako možemo samo da pretpostavimo kako bi izgledao razvoj srpske moderne umetnosti da je ona pošla za Rusima umesto Francuzima…“
U Zagrebu je, u okviru izložbe o plesu za vreme i nakon Jugoslavije, predstavljen digitalni arhiv savremenog plesa u ovom delu Evrope. Koordinator ovog četvorogodišnjeg projekta je Stanica Servis za savremeni ples iz Beograda
Vlada Srbije je prekršila Ustav, upozorava Evropa Nostra i traži hitnu zaštitu Dobrovićevog kompleksa Generalštaba. Isti zahtev upućen je i iz Društva konzervatora Srbije
Peticiju sa 10.500 potpisa predalo je Bibliotekarsko društvo Srbije nadležnima, nadajući se brzom rešenju koje će ih osloboditi nezakonite odluke po kojoj biblioteke treba da plaćaju nadoknadu za izdate knjige organizaciji OORP
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Pavle Jerinić je na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu pročitao apel UDUS-a da se oslobode uhapšeni u Novom Sadu, što je upravnik ovog pozorišta, Svetislav Goncić osudio, zaboravljajući da je to tradicija koju je započeo još Voja Brajović u vreme Miloševića
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
