Festival
Rediteljki Hodi Taheri nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Srpska sekcija međunarodne federacije filmskih kritičara Fipresci Srbija dodelila je posthumno nagradu za životno delo i trajni doprinos srpskoj kinematografiji Aleksandru D. Kostiću, filmskom kritičaru i dramaturgu.
Poslednje godine života, Aleksandar D. Kostić (1962–2017) bio je stalni filmski kritičar „Vremena“. Njegove kritike i tekstovi imali su vidnog odjeka u javnosti, a „Prvi i poslednji rokenrol film“ („Vreme“ br. 1379), Kostićev tekst o filmu Kad budem mrtav i beo Živojina Pavlovića i o najbogatijoj godini jugoslovenske kinematografije – 1967, bio je povod da tema prošlogodišnjeg, 23. Festivala autorskog filma (FAF) bude upravo ta važna i više nikad dostignuta godina u filmu ovih prostora. Poslednji tekst Aleksandra D. Kostića „Kako je Holivud proždrao svoju decu“, o TV seriji Zavada: Bet i Džoan, objavljen je u „Vremenu“ 13. jula, nekoliko dana pre njegove smrti.
Fipresci Srbija nagrade su jedine stručne godišnje filmske nagrade za domaći film. Na prošlonedeljnoj, 25. dodeli, u Jugoslovenskoj kinoteci nagradu za Aleksandra Kostića primila je njegova supruga Tatjana Cvetičanin.
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Pavle Jerinić je na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu pročitao apel UDUS-a da se oslobode uhapšeni u Novom Sadu, što je upravnik ovog pozorišta, Svetislav Goncić osudio, zaboravljajući da je to tradicija koju je započeo još Voja Brajović u vreme Miloševića
“I tada i sada, kao da pratimo jedni druge. Utoliko je moje pominjanje (pa čak i da je izmišljanje) ‘jugoslovenskog sna’ najkraća, ali prilično tačna definicija ostvarivosti duhovnog stanja pojedinca i nacije tog vremena”
Svetislav Basara: Minority Report (podcast)
Dereta, Beograd, 2024.
U predstavi nije sasvim jasno kakva je veza između položaja poslušnog kulturnog radnika onda i položaja poslušnog kulturnog radnika danas. U romanu je minuciozno analiziran odnos između brutalnog staljinističkog sistema i onih koji pristaju da mu služe svojim intelektualnim radom. U predstavi se ova dimenzija romana izgubila
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve