Filharmonija: Od svih zahteva, dobili smo samo koncertna odela

Pre skoro godinu dana, 10. februara, Beogradska filharmonija je počela svoj koncert petkom u dvorani Kolarčeve zadužbine kao nikada do tad: orkestar se obratio publici s namerom da ukaže u kakvim uslovima žive i rade.

Rekli su da je „Beogradska filharmonija dve godine (sada već – tri) u VD statusu, da svoj stogodišnji jubilej slavi sa najmanjim platama orkestarskog muzičara u regionu, sa sramno malim budžetom iz godine u godinu, bez reklame, bez obnovljene koncertne uniforme već deset godina i bez čvrstih uverenja da će se zidati naša nova dvorana.“

Od svega, do danas su dobili samo koncertne uniforme i oformljena je u vladi Ane Brnabić radna grupa koja je trebalo sve to da reši. Ali nije.

Godinu dana ignorisanja

Zato su pre dva dana, Beogradska filharmonija i orkestri Narodnog pozorišta u Beogradu i Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, u zajedničkom saopštenju javnosti ponovili  probleme na koje su ukazivali i pre godinu dana.

„Posle godinu dana ignorisanja i manipulacija, naše nezadovoljstvo je dostiglo vrhunac. Najavljujemo korišćenje svih zakonskih sredstava u borbi za dostojanstvo i prava kulturnih radnika. Ova borba nije samo naša ‒ to je borba za društvo koje poštuje svoje vrednosti i stvara temelje za buduće generacije. Pozivamo sve zaposlene u sektoru kulture, umetnike i građane da dignu glas protiv degradacije kulture. Kultura ne sme biti marginalizovana“, kažu pozivaju na odgovornost svih aktera koji nisu radili u interesu zaposlenih“, piše u saopštenju ova tri orkestra.

Jer „naša prava su zanemarena, naši zahtevi ignorisani, a nametnuta rešenja dodatno pogoršavaju naš položaj“, kažu i pozivaju na odgovornost svih aktera koji nisu radili u interesu zaposlenih.

Do povećanja plata nije došlo

Jelena Dimitrijević, violinistkinja Beogradske filharmonije i članica Upravnog odbora BF, kaže za portal „Vremena“ da „predlog radne grupe pri Ministarstvu kulture o povećanju osnovice od 13% za zaposlene u kulturi nije usvojilo Ministarstvo finansija pa tako do povećanja nije ni došlo“.

Kaže da ne znaju šta je radila radna grupa, zato što Filharmoničare  „niko nije kontaktirao. Mogli smo da pročitamo izveštaje sa dve održane sednice na sajtu Ministarstva, ali su posle toga i ti izveštaji izostajali“.

„U decembru je doneta nova uredba o koeficijentima. Nova uredba je konfuzna, nosioci delatnosti su poniženi njome, ne stoje na pravom/vrednovanom mestu uredbe. Fokus je bio na zaposlene ispod minimalca, da se njima podignu plate. Mi kao nosioci delatnosti smo i dalje većinski ostali ispod prosečne plate u Srbiji“, kaže Jelena Dimitrijević i pita:

„Ko je pregovarao u naše ime? Osim predsednice Samostalnog sindikata kulture Srbije Dragane Đorđević mi nikog drugog ne znamo. Svakako nismo konsultovani a sama uredba govori da se nije radilo o interesu umetnika i da predsednica nije pregovarala tako da se reše problemi nosioca delatnosti. Ostali smo ispod republičkog proseka, bez podignute osnovice, ali pre svega bez osnovne komunikacije i volje da se nađe najbolje rešenje na ukazane probleme.“

Kultura je žrtvovana

Zatim: „Konkurs za direktora nam nije odobren tj. na naše dopise i molbe nismo dobili odgovor. Dakle, sem donacije koncertne garderobe naši zahtevi su ostali neispunjeni.“

Jelena Dimitrijević smatra je kultura žrtvovana i da nije među prioritetima vlasti.

„Kultura je uvek bila i ostala prva kojom se ponose kada im to odgovora ali i koja se prva žrtvuje. Problem je u shvatanju kulture, jer ona nije samo za hvalu i slikanje. Sistemski i strateški mora da se ulaže što znači da treba da se bavimo njome. Olako nas shvataju. Možda je i do naše inertnosti, uvek fokusirani na opšte dobro i stalni rad na sebi.“

Kakve reakcije očekuju povodom najnovijeg saopštenja? „Ne možemo više da predviđamo reakcije. Mi znamo koji su naši problemi i za to ćemo se boriti u skladu sa voljom koja se bude ili ne bude pokazala“, zaključuje Jelena Dimitrijević.

Zahtevi

Kako su naveli u saopštenju, Beogradska filharmonija i orkestri Narodnog pozorišta Beograd i Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, hitno zahtevaju sledeće:

„Usvajanje predloga o povećanju cene rada za obećanih 13%, povlačenje sporne Uredbe i zajednički rad na reviziji, koji uključuje razdvajanje nosilaca delatnosti od ostalih službi i njihovo adekvatno vrednovanje kroz koeficijente, kako i propisuje zakon o kulturi, usvajanje budžeta za kulturu od najmanje 1%, prateći preporuku UNESCO i trendove u regionu, rešavanje VD statusa na rukovodećim pozicijama i uspostavljanje javnog nadzora nad institucijama kulture“.