Ekspres koji kasni

Od 9. do 12. septembra glavni grad bio je domaćin jedinstvene manifestacije pod nazivom „Ljubljana–Beograd Ekspres“. Jedinstvene jer se prvi put nakon našeg „velikog praska“ održala kulturna manifestacija koja je zvanično povezala ova dva grada. Koncerti, izložbe, predstave… samo su deo prikazanog umeća uglavnom mlađih ljubljanskih umetnika, koji će krajem aprila sledeće godine uzvratiti svoje gostoprimstvo beogradskim stvaraocima. Što se tiče same selekcije umetnika, najveći deo posla uradilo je kulturno društvo CodeEp, koje je u saradnji sa beogradskim Domom omladine osmislilo nastup otvarajući vrata na novonastalim državnim granicama.

„Taj autoput koji je ovog puta imao naziv lj–BG možda će jednog dana nositi u sebi nazive i drugih gradova, koji ne moraju da budu sa prostora bivše Jugoslavije. Sve zavisi od ljudi koji će to raditi i koji će imati ideju o tome kako pokazivati zajednički rad na nekim drugim prostorima u odnosu na sredinu iz koje potiču.“ Ovim rečima je Blaž Peršin, sekretar za kulturu grada Ljubljane, najavio mogućnost proširenja kulturnog autoputa. Kako stvari stoje, za sada je Zagreb sledeći i najlogičniji kandidat, a pregovori sa kulturnim institucijama iz tog grada tek se mogu očekivati.

Do tada preostaje ono što se dešavalo tokom proteklog vikenda, i što nas je u mnogo čemu podsetilo na dane kad je ljubljanskim umetnicima Beograd bio drugi dom.

Muzički deo programa održavao se u Domu omladine, dovodeći trenutno najveće ime slovenačke scene (pri tom se ne misli samo na rok scenu). Reč je o bendu Siddharta, šestočlanoj ekipi koja je na dobrom putu da zaseni slavu Laibacha, starijih kolega iz Trbovlja. Tome u prilog govori i činjenica da se na poslednjem albumu Laibacha Wat nalazi remiks Siddhartine pesme B Mashina, kao i da su svoju poslednju turneju koju su započeli u rodnom Trbovlju otpočeli sa istom pesmom.

„Mi kao bend veoma poštujemo Laibach, iako većina od nas donedavno nije nikada slušala njihovu muziku“, priznaju članovi Siddharte koji u potpunosti prate korake Laibacha. Treba napomenuti da su poslednja dva albuma grupe Siddharta prodavana u platinastim tiražima (što god to značilo) i da su napunila najveći slovenački stadion Pod Bežigradom (stadion FK Olimpije). Koncertu je prisustvovalo 35.000 ljudi što je (po srpski) ekvivalentno 100.000 ljudi na Marakani.

Ostatak muzičkog dela programa uglavnom se vrteo oko hip-hop izvodjača i raznih varijacija elektronske muzike.

BITEF teatar je bio zadužen za predstave, tako da je beogradska publika u subotu mogla da pogleda Dvoboj režisera Diega de Brea, a u nedelju plesnu predstavu Fičo baleta 1:0.

Pomalo simbolična bila je i izložba fotografija Jure Breceljnika i njegove grupe Pixleš „Euroface“, postavljena u Nju moment galeriji, a čija je ideja bolja kulturna saradnja evropskih naroda. Još jedna izložba fotografija i to Martina Bricelja, Memory, bila je postavljena u galeriji Doma omladine, a za nju je zanimljivo to što je koncipirana kao igra istoimenog naziva.

Festival je zatvoren koncertom pijaniste Bojana Gorišeka u Skupštini grada Beograda.

Koliko su ovi ljudi zaista pravi reprezenti ljubljanske kulture teško je reći. Ipak, kako Peršin kaže, društvo CodeEp izabralo je najkvalitetnije što su mogli da nadju. Zajedničko tim umetnicima je da su svi stasali tokom devedesetih godina kad je kultura na ovim prostorima gotovo bila zaboravljena reč. Nakon sedamdesetih i osamdesetih i procvata „novog talasa“, čiji su nosioci bili i Pankrti, Videosex, Predin sa Lačnim Francom… desio se crni talas i potpuno zamračenje. Kad je sve opet počelo da teče nekim prirodnijim tokom, osetio se nedostatak onoga što se dešava na slovenačkoj sceni koji je potrajao sve do ovog vikenda.

Možda odsustvo slovenačkih umetnika i ne bi bilo toliko upadljivo da oni svoje zvezdane trenutke nisu doživljavali upravo u Beogradu. I opet, možda je baš zbog te tradicije ovako nešto trebalo da se desi mnogo ranije. Na ovu opasku Peršin kaže: „Trebalo je stvarno mnogo pre da se uradi ovako nešto. Kultura je uvek bila prva u povezivanjima, ali je poslednjih godina malo izgubila tu ulogu, pa je politika bila ta koja je napravila prvi korak.“