Prvi „Trilerfest“ završen je dodelom nagrada. Među pobednicima za najbolje romane u žanru trilera su autori „Vremena“ Sonja Ćirić i Đorđe Bajić
Ceremonijom dodele nagrada za najbolje regionalne književne i scenaristističke domete u domenu trilera, završen je prvi Trilerfest. Svečanost je održana 18. maja u Domu omladine Beograda, a nagrade su dobitnicima dodelili gosti Trilerfesta slavni skandinavski triler pisci Malin Sten i Ju Nesbe, što je bila čast i za nagrađene i za festival.
Trilerfest je prvi festival ovakve vrste u regionu, a osnovalo ga je i realizovalo Udruženje pisaca trilera.
Pomerili su granice žanra
Od 11 serija, koliko je bilo u konkurenciji za nagrade, priznanje Bronzani triler dodeljeno je scenaristi Marku Popoviću i Ivi Mitrović za seriju „Poziv“, Srebrni triler su dobili Jasmila Žbanić, Elma Tataragić i Damir Ibrahimović za seriju „Znam kako dišeš“, a Zlatni triler za najbolji scenario otišao je timu serije „Sablja“. Goran Stanković, koji je sa Vladimirom Tagićem bio na čelu tima, rekao je da nagradu posvećuje scenaristi Dejanu Prćiću zbog njegove velike pomoći u pisanju ove serije.
O nagradama za najbolji regionalni triler roman u prethodne dve godine odlučivao je žiri kojeg su činili Jasmina Marković Karović, Dean Duda i Srdan Golubović.
Scenarista i reditelj Srdan Golubović priznao je da su imali veoma težak posao da od šest izuzetnih finalista, koji su pomerili granice žanra, izaberu pobednike. A u finalu su se našli: „Ruka u vatri“ Staše Bajac, „Umri, ljubavi!“ Đorđa Bajića, „Da li i kod tebe pljušti?“ Sonje Ćirić, „Otpadnici, slučaj treći“ Anje Mijović, „Polje meduza“ Ota Oltvanjija i „Žigice“ Jurice Pavičića.
Pobednici su Oto Oltvanji, Sonja Ćirić i Đorđe Bajić.
Ju Nesbe
Pre nego što im je urućio nagrade, Ju Nesbe je otkrio da je prvi put u Beogradu bio pre 50 godina:
„Iako je Beograd sada u nekoj vrsti konfliktne situacije, podsetio bih da smo i mi svet u konfliktu. I, bez obzira na sve, Beograd mi deluje kao bolje mesto nego pre 50 godina. Privilegija je biti ovde. Ne verujem da mi pisci možemo danas dati prave odgovore, ali možemo postavljati prava pitanja.“
„Polje meduza“
Prema oceni žirija, roman „Polje meduza“ Ota Oltvanjija je „izuzetno uzbudljiv i ni jednog trenutka ne upada u zamku predvidivosti, već veštim i preciznim žanrovskim sredstvima stvara krajnje neočekivanu, hipnotičku i pulsirajuću književnu strukturu. Psihološki prefinjen u portretisanju svojih junaka, koji su sazdani od sopstvenih slabosti, krhkosti i sumnji. Književno zreo i slojevit, roman sačinjen od snažnih i uzbudljivih slika, predstavlja nam izuzetnog pisca koji svojim darom, veštinom i jednostavnošću s lakoćom prevazilazi okvire žanra i stvara delo pune autentičnosti, snage i lepote, jedno od značajnih dela savremene književnosti.“
„Da li i kod tebe pljušti?“
Roman „Da li i kod tebe pljušti?“ Sonje Ćirić žiri je opisao kao „dijaloški triler o raspadu jedne zemlje“, rekavši da je „dijaloški roman neka vrsta poetičke rijetkosti, a dijaloški triler posve endemičan žanr. Izvještaj tajne službe o jednom telefonskom razgovoru, stenogram samog razgovora kao zamjena tradicionalnog postupka pronađenog rukopisa, privatni sentimentalni početak kao razgovor o jednom ’nekad’ i turbulentan kraj općeg razotkrivanja s nepobitnom istinom. Roman Sonje Ćirić na rubu je samog žanra, ali tako što krhkom hibridnošću udvostručuje njegovu snagu. Uobičajena pitanja o vremenskim prilikama (Da li i kod tebe pljušti?) skrivaju dublje razloge, isprepletenost privatnih sjećanja, javnih zabluda i skrivenih manipulacija.“
„Umri ljubavi!“
„Kao što se i očekivalo od prekaljenog autora domaće kriminalističke proze“, rekao je žiri za „Umri ljubavi!“ Đorđa Bajića, „u romanu u kome se vešto poigrava elementima noara i savremenog trilera, Bajićev stil karakterišu dinamičan narativ, živopisni dijalozi i precizno oslikani likovi, što ovaj roman čini izuzetno čitljivim i napetim. Autor uspeva da održi ravnotežu između te napetosti kriminalističkog zapleta i emocionalne dubine likova, čime dodatno obogaćuje priču i ne dozvoljava nam da ga ispustimo iz ruku – roman je inteligentan, atmosferičan i emocionalno slojevit, i predstavlja obavezno štivo za sve ljubitelje kvalitetne domaće proze.“
Treba naglasiti da je sva tri nagrađena romana objavila „Laguna“, kao i da su Sonja Ćirić i Đorđe Bajić autori „Vremena“.
Kod samih plovnih vrata luke, „Kontakt 2025.” prošle subote zakucao je završni udarac za ovaj put, koncert beogradskih Partibrejkersa. Jer, pre tri godine su na Sajmu slavili svoj 40. rođendan, ali sad je pravo vreme za autentični bunt rokenrola u Srbiji
Naslov izložbe radova Aleksandra Zografa, „Hvatač snova“, otkriva njenu temu i interesovanje autora koje on opisuje kao dugogodišnju opsesiju
Pozorište „Pinokio“ otvara prvu pozorišnu scenu za bebe „Kolevka teatar“ predstavom „Zora i San“, u kojoj učestvuju i gledaoci - bebe
Rezultati vojvođanskih konkursa za kulturu neskriveno ukazuju da Pokrajina ne želi da pomaže one koji su podržali studente. A to su Sterijino pozorje, Egzit, Akademija umetnosti, Tvrđava teatar, Šekspir festival, Akademska knjiga...
U utorak 3. juna, dodelom nagrada i programom pod nazivom Epilog u ritmu, završeno je jubilarno 70. Sterijino pozorje. Ovaj festival je tačna slika situacije u kojoj se nalazi naše pozorište uvek – čak i onda kada pozorišna javnost nije zadovoljna načinom podele nagrada, ili onda kada se čini da selekcija nije “pravedna”. Zato u ovom tekstu neće biti reči o svih 12 predstava (devet u takmičarskom programu i tri u Krugovima), koje je odabrala selektora Ana Tasić, već o pokušaju da se uhvati slika naše teatarske situacije
Žitelje Kosjerića i Zaječara zapala je velika simbolička dužnost. A to je da svojim glasom odbrane čast Srbije od revizionističkog režima koji joj pljuje u oči pretvarajući žrtve u krivce i čije nasilje i laži zaista podsećaju na fašizam
Petorica režimskih batinaša pretukla su studenta Pravnog fakulteta u Beogradu Petra Živkovića. Dok od slučaja Miloša Pavlovića vlast pravi politički cirkus, policija je u noći između ponedeljka i utorka odbila da primi prijavu za premlaćivanje Živkovića
Svako ko proda glas, postaje kmet na Vučićevoj latifundiji. Svako ko ćuti na kapuljaško nasilje, pristaje i na pravo prve bračne noći naprednjačkih velmoža. Možemo i moramo bolje od toga
Intervju: Tužiteljka Bojana Savović
Svako treba da živi sa svojom savešću – ako je ima Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
