Ko se to sve povampirio u Srbiji ovih dana? Prvo sam pomislio da se povampirio Elvis kad ono, Ivica Dačić se smeška u ime svih nas – tri tačke. U stvari, možda je njegov izborni štab pokušao da zavede birače i simpatizere, jer je sličan poster svojevremeno imao Sloba. Sledimo li ovu logiku, svaki naredni kandidat SPS-a proći će kroz interni izbor sličan onom za najboljeg Elvisovog dvojnika. U Podgorici se povampirio kriminal sa rukopisom ovdašnjeg podzemlja, a žrtva je direktor „Dana“ Duško Jovanović. U vestima smo čuli izjavu istražnog sudije koji je policijskim rečima opisao mesto zločina i pronađeni „golf“ (trojku) u kojem su pored kalašnjikova pronašli i hemijsku olovku sa logom jedne od srbijanskih partija. Stigli su i forenzičari iz inostranstva, ali ceo događaj, uključujući i nagradu koju je MUP Crne Gore obećao dostavljaču informacija, mnogo podseća na ubistva političkih oponenata tokom poslednje decenije. Šerlok Holms bi pažljivo slušao izveštaj podgoričkog sudije i rekao čuvenu rečenicu, kojom je uvek poklapao doktora Votsona – Dragi moj Votsone, imate neverovatan dar da uočite uočljivo!
Primetio sam i dva karakteristična primera TV intervjua, čiji su se akteri poslužili proverenim matricama u TV nastupima. U emisiji „Javna tajna“ na TV B92, kandidat Tomislav Nikolić je posle drugog pitanja prestao da se smeška i vratio se klasičnoj varijanti zaobilaženja odgovora uz arhetipske konstatacije o „izdajničkoj televiziji“. Nekima se Toma nikada neće nasmešiti, šta da radimo. Drugi model je upotrebio premijer Koštunica gostujući na RTS-u neposredno pred izvlačenje nagrada Don kafe. U ovom strateškom terminu (duplo udarnom), primetili smo uigrano dodavanje pitanja i odgovora – majke mi nisu se dogovarali. Premijer je za razliku od uobičajenog sporovoznog nastupa – vezao ko nabiflan, rekli bi zlobnici, Koštun sa hiperlinkom.
Ako je sve ovo „Realno“, onda ja zaista ne shvatam gde su granice realnog u Srbiji.
U okolini Pirota, nakon komšijske svađe, jedan od komšija je zabo kolac u grob oca rođenog komšije – ako me razumete. Vampir je, navodno, noću maltretirao ženskinje, a nakon glogovca se smirio. Najluđe su se u stvari poneli pirotski pravnici, koji su skrnavitelja groba proglasili nevinim. Potvrdilo se da sujeverje nema veze sa nivoom obrazovanja, a mi smo se podsetili da je jedini domaći (a svetski) brend zapravo – Vampir. U ovim krajevima ga još zovu i štrigun, vampijer, lumpijer, ali on se gotovo uvek mota oko snaša. Nekada su komšije (da ne pukne bruka) noću prekidale „vampira“ koji bi iz postelje neke raspuštenice iskakao kroz prozor, hajka bi opalila iz puške u vazduh i to je bilo dovoljno. Ko biva, upokojili smo ga, a napaljeni komšija bi shvatio da će drugi put da pucaju u meso. Čast snaše bila bi sačuvana, a selo veselo. Danas vidimo da sud u Pirotu, nema ni tu osnovnu seljačku mudrost, a o Šerloku Holmsu neću ni da govorim.
Seks se takođe povampirio u medijima. Prvo je Mile u tranziciji obradio temu seksualnog uznemiravanja, pa su na istoj televiziji temu razradili gospoda Batić i Ivković. Komšiji Banetu caklile su oči kad je vozio mladu studentkinju, Batić je mladića zaljubljenog u nacionalnu istoriju očinski zabrinuto upitao ima li kakvu devojčicu, boji se čovek – preučiće momak. Šoferisanje očigledno ima nekakve veze sa muvanjem, pa je i gospodinu Bogdanoviću bakica koju je vozio rekla da njegova žena može biti mirna, jer ne vozi devojke, već babe. U jutarnjem programu Pinka – devojčice u bikinijima sede u kadi i brčkaju se. Za to vreme unutar emisije „Znanje imanje“ na RTS-u pojavile su se humorističke minijature „Sex i selo„. Duet iz Indeksovog pozorišta (Mićko–Petrući) obrađuje teme iz seoskog života. Nekada su autori ovakvih skečeva dobro poznavali duh sela – danas se humor zasniva na stereotipima o seljacima.
U okviru povratka saradnje sa Istokom (a ne samo Zapadom), na naše tržište se vraćaju ruski proizvodi. Prošle godine, da tako kažemo, led je probio sladoled, naturaljni, a na Art televiziji sam video i Vitafon, uređaj koji vibracijama leči bezbrojne boljke. Setite se ruskih flastera, modifikatora (iz Sibira stiže glas…) , a bila je tu i Džuna, pa Alan Čumak , kozaci sa Dona, tunguske rakete i tako redom. Bafi, ubico vampira – vrati se!
