O istoj temi, o problemima savremene kinematografije, država je organizovala skup na Zlatiboru, a struka u Beogradu. Jasno je zašto nisu mogli zajedno
U petak 6. februara u Srbiji su održana dva panela s istim ciljem i namerom – da se sagledaju problemi savremene kinematografije. Sve ostalo je bilo suprotno.
Jedan panel je bio na Zlatiboru, u organizaciji Filmskog centra Srbije i Ministarstva kulture a u saradnji sa Nacionalnim festivalom filma i televizije (NAFFIT), a drugi na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu u organizaciji vodećih strukovnih udruženja u oblasti filma. Zlatiborski je bio državni, a beogradski strukovni.
Zlatibor
Prvi, državni, trebalo je da traje 6. i 7. februara, ali se ipak sveo samo na nekoliko sati. Nema zvaničnog objašnjenja zašto je došlo do ove promene, a sme se naslutiti da je trajanje panela prilagođeno broju učesnika i publike.
Ne zna se ni šta se govorilo na panelu. Objavljeno je saopštenje, izuzetno šturo i uopšteno, tipski napisano sa frazama koje se mogu odnositi na bilo koji sastanak.
Elem: naslov panela „Problem sufinansiranih nezavršenih filmova i kako ga rešiti“ bio je poznat od ranije. U ime Ministarstva kulture je prisustvovao Lav Grigorije Pajkić državni sekretar, a u ime FCS-a Jakov Petrović v. d. direktora. To su ujedno i jedina imena od prisutnih „predstavnika vodećih producentskih kuća, filmskih stvaralaca i glumaca“, kako piše u saopštenju.
Piše i da su „Filmski centar Srbije i Ministarstvo kulture inicirali ovaj razgovor pre svega kako bi se pronašla adekvatna rešenja koja bi omogućila da što veći broj započetih filmova bude realizovan u predviđenim rokovima.
Na poziv za učešće u diskusiji odazvali su se odgovorni predstavnici producentskih kuća, čime je potvrđena spremnost relevantnih aktera da zajednički doprinesu rešavanju ove složene situacije“, a na priloženim fotografijama se vidi da je takvih, „odgovornih predstavnika“, malo.
A oni su, piše u saopštenju, u diskusiji istakli „da brojnim filmovima u narednom periodu ističu svi ugovoreni rokovi“ pa zato „panel predstavlja važan korak ka sagledavanju realnog stanja i definisanju daljih pravaca delovanja“.
Na kraju piše i da su „kroz otvoreni dijalog“ učesnici došli do „određenih zaključaka koji čine osnovu za rešavanje problema sufinansiranih nezavršenih filmova“. Ne piše koji su to zaključci, ali je zato navedeno da je „otvoren i niz dodatnih pitanja“, kao i je „neophodna suštinska reorganizacija rada Filmskog centra Srbije“. O ovom poslednjem su se složili svi prisutni.
Na fotografijama se vidi da su učesnici i u publici panela bili manje-viši oni isti oni koji su bili angažovani oko NAFFIT-a: Lazar Ristovski, Predrag Gaga Antonijević, Dragoslav Bokan, Maksa Ćatović, Nikola Pejaković, Branislav Lečić, Milutin Petrović i drugi.
Sudeći po saopštenju i po fotografijama, ima se utisak da je državni panel organizovan samo da bi bio organizovan, ne da bi se nešto zaključilo i postiglo. Kao i da je na obližnjoj Pršutijadi, koja se istovremeno održava u Mačkatu, bila kreativnije i delotvornije.
Beograd
U Beogradu, u filmskoj sali Fakulteta dramskih umetnosti bilo je oko 200 ljudi iz osam udruženja koja predstavljaju više od hiljadu filmskih profesionalaca, a među njima mnogo poznatog filmskog sveta.
U njihovom saopštenju se navodi da je sastanak sazvan „kao direktan odgovor na najdublju sistemsku krizu srpske kinematografija u poslednjih nekoliko decenija“.
Ocenili su da se domaći film nalazi „pod potpunom institucionalnom blokadom, koju karakterišu netransparentnost rada Ministarstva kulutre i Filmskog centra Srbije, hronični nedostatak konkursa i kontinuirani pritisci na umetničku i profesionalnu slobodu“.
Zatim su doneli pet preciznih i konkretnih zaključaka i zahteva:
Hitan prestanak kršenja zakona Republike Srbije, uključujući Zakon o kinematografiji, Zakon o kulturi i Zakon o budžetu, kao i prateće uredbe i pravilnike Filmskog centra Srbije.
Momentalno podnošenje transparentnog izveštaja o realizaciji budžeta Filmskog centra Srbije i Ministarstva kulture za 2025. godinu, uz jasno obrazloženje šta se dogodilo sa sredstvima namenjenim za konkurse, produkciju i festivale.
Hitno raspisivanje konkursa, kao i razmatranje i usvajanje predloga Uredbe o rešavanju statusa nezavršenih filmova i povraćaja sredstava, na kojoj su udruženja radila proteklih godinu dana.
Prestanku govora mržnje i targetiranja umetnika, uz insistiranje na punoj transparentnosti rada institucija.
Primeni evropskih standarda u svim segmentima kinematografije, uključujući odlučivanje, finansiranje, konkursne procedure i odnos prema umetnicima i profesionalcima.
Na fotografijama u publici se prepoznaju Želimir Žilnik, Goran Marković, Srdan Golubović, Miljan Kljaković Kreka, Vladislava Vojnović, Jelena Mijović, Gordan Kičić… a o problemima su govorili reditelji Srdan Golubović, Radivoje Raša Andrić, Ivan Ikić, Balša Đogo, Ana Maria Rosi, Ognjen Glavonić. Siniša Cvetić, Gordan Matić.., producenti Bojana Maljević. Stefan Ivančić, Branislav Jević, Jovana Karaulić…
Panelisti su bili predstavnici udruženja Nikolina Vučetić, Miloš Škundrić, Dragan Petrović, Vladimir Đurđević, Vladan Obradović, Srđan Dragojević, Nikola Majdak, Tihomir Stanić.
Njihova zajednička izjava je: „Opstanak srpskog filma nije pitanje političke volje, već javnog dobra i kulturnog identiteta ove zemlje. Jedinstvo koje smo danas pokazali je prvi korak u institucionalnoj i pravnoj borbi za profesiju koja se sistemski urušava“.
Zahtevi učesnika strukovnog panela vode do suštinskog rešenja problema. Zato ovi sa Zlatibora nisu mogli sa ovima iz Beograda, bez obzira na zajednički problem.
U jeziku su naše pojedinačne svijesti, u jeziku je sve moje (i tvoje!) ja. Nas samih izvan jezika nema, ili nas ima na onoj razini na kojoj ima virusa i bakterija. Nisam, nažalost, religiozan, ili to nisam do one mjere koja bi mi pružila utjehu, ali bih, recimo, mogao povjerovati da je jezik Bog. Dakle, ne da je jezik od Boga, nego da je baš Bog
Autoput zločina, scenario i režija Bert Lejton, uloge Kris Hemsvort, Hale Beri, Mark Rafalo i Beri Kigan Je l’ ovo čudo radi?, režija Bredli Kuper, uloge Vil Arnet i Lora Dern
Momo Kapor, Una, režija Dejan Projkovski,
uloge Nikola Ristanovski, Magdalena Mijatović,
Marko Gvero, Sena Đorović; Zvezdara teatar, Beograd
Pisac Miljenko Jergović za „Vreme“ priča o knjizi „1983“ gde se sudara sa 17-godišnjim sobom. I pomalo priča o nama, društvu i politici
Šta spaja Vučićev let u Kazahstan i obolelog Dačića? Ko i zašto tajno snima dolazak Peconija u advokatsku kancelariju Zdenka Tomanovića? I kuda vode Srbiju podivljale službe i naprednjačke paravojno/propagandne trupe
U Beograd konačno stiže Brent Sadler koga na N1 i Nova TV očekuju kao glavnog cenzora. Da li su dani profesionalnog novinarstva na televizijama koje kidaju živce Vučiću odbrojani
Zašto su naprednjački nasilnički eskadroni tri puta palili cvećaru „Imela“ Jovana Nenadića. Šta im je bio cilj? I zbog čega se ovo nedelo odnosi na sve građane Srbije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
