Ako predsednik pretvori Halu 1 u Operu, moraće unutar nje da sazida novu zgradu koja će koštati isto koliko i zgrada na Novom Beogradu, tamo gde je pre petnaestak godina i određena lokacija za Beogradsku operu, kaže za „Vreme“ nekadašnji gradski arhitekta
„Vučićeva najava zgrade Opere u Hali 1 Beogradskog sajma je čist marketing“, kaže za „Vreme“ Đorđe Bobić bivši gradski arhitekt.
„U jednom momentu bila je izuzetno uzavrela negativna reakcija javnosti povodom vesti o rušenju kompleksa Beogradskog sajma, i predsednik je, da umiri javnost, rekao: rušićemo Sajam, ali ne i Halu 1, nju ćemo pretvoriti u Operu! To nema nikakve veze sa strukom niti je zasnovano na nekom stručnom ispitivanju, to je rečeno isključivo da se u tom trenutku utiša javnost!“
Đorđe Bobić kaže da sajamska Hala 1 predstavlja „izvanredan izložbeni prostor na svetskom nivou, što je decenijama dokazivala. Praviti od nje nešto drugo je greška. Naravno da je sve stvar inženjeringa i arhitekture, i da je u tom smislu sve moguće, ali praviti od nje operu podrazumeva potpunu promenu fizionomiju Hale 1.“
„Postojeći objekat nije za operu, nema ni akustičke ni ostale uslovnosti koje podrazumeva scensko izvođenje. Ako predsednik hoće da opera bude baš tu, moraće u okviru postojeće hale da zida novu zgradu koja će imati sve te neophodne uslove.“
Ocenjuje da bi „u stručnom smislu to bio neadekvatan potez. Cena te gradnje bila bi adekvatna ceni zidanja nove zgrade, tamo gde je pre petnaestak godina rečeno da će da bude.“
Đorđe Bobić podseća da lokacija za zgradu Opere već postoji „na Novom Beogradu, između Muzeja savremene umetnosti i Palate Srbije, gde je nekad planiran Muzej revolucije“, kao i da je konkurs za zgradu bio međunarodni, da je dobijeno odlično rešenje „ali se od svega odustalo“.
Poslednjih godina se o tom prostoru govori kao o mestu nove zgrade Beogradske filharmonije. „U prvo vreme je govoreno da bi to bila zajednička zgrada, i za Operu i za Filharmoniju, što ima smisla jer te dve aktivnosti podrazumevaju iste parametre a Srbija nije toliko bogata da može da zida posebne zgrade. A onda je odjednom Opera sklonjena sa tog mesta.“
Strukovna udruženja i organizacije nisu komentarisali predsednikovu ideju da se Opera preseli u sajamsku halu, čuo se samo glas pojedinih stručnjaka.
Đorđe Bobić kaže da je pasivnost „Urbanističkog zavoda, Zavoda za zaštitu spomenika kulture, Društva arhitekata Beograda i Saveza arhitekata Srbije uobičajena, zato što su svi oni servis vlasti. Kao što su ćutali za Beograd na vodi, gondolu na Kalemegdanu, Makiško polje, tako ćute i za Sajam.“
„Govore samo oni ljudi koji nisu vezani za sistem, svi drugi su ucenjeni. Ja mogu da govorim slobodno zato što sam u penziji, šta mogu da mi urade, da mi oduzmu penziju? Ali moje kolega koje su u institucijama ne mogu, iako kad se sretnemo privatno, govore isto ovo što i ja.“
Bobić kaže da je „ukinut dijalog, ukinuta je mogućnost da vi kažete ono što mislite, pa vam se neko suprotstavi, i da vi onda zajedno, suprotstavljanjem mišljenja, dođete do najboljeg rešenja.“
„Posledice toga su teške. Nekad, u Brozovo vreme, ni jedan objekat nije izgrađen bez javnog konkursa i javne rasprave. Tada se struka pitala. Jer, znate, ono što se jednom sagradi to više ne može da se popravi. Vi više nikada nećete moći da popravite Beograd na vodi, zauvek će ostati ovakav kakav je. I zato ne sme jedan čovek da odlučuje o tome, da stane pred kamere i kaže – evo tu će da bude Opera, pa uživajte!“
A predsednik Vučić je, predstavljajući projekat „Skok u budućnost“, najavio čak tri operske scene u Hali 1 Beogradskog sajma koja „ne da se neće rušiti kao što opozicija govori, nego će postati epicentar kulture“. Otkrio je da će imati tri operske scene (1.500, 450 i 200 mesta), čime bi postala “dom ne samo za operu, već i za balet i pozorišne grupe i orkestre”.
U organizaciji Konzulata Jamajke, a po ideji počasnog konzula gospodina Mirka Miljuša, YU Grupa je u martu spakovala kofere i odletela na Jamajku. Tamo je snimala stare pesme u rege žanru, a nikad mlađi Jelići dali su svoj doprinos već aktuelnom projektu pod nazivom “Prekookeanski most”.
Cela priča o Brajanu Vilsonu, nedavno preminulom geniju pop muzike i lideru The Beach Boys-a, prelama se kroz priču o njihovom apstraktnom hit singlu za sva vremena Good Vibrations
U drugom činu Leone i Glembaj zarili su se jedan u drugog ko kobac u kopca. Taj surovi obračun završio je Glembajevom smrću. U samrtnom hropcu uz pojavu barunice Kasteli, stari Glembaj završio je u naručju sina. To je omaž Mikelanđelu i njegovoj skulpturi “Pijeta”. Scenu “Pijeta” smislio je Danilo Marunović
Ivan Antić, Kajzermilen glič (mikroputopis u tri glasa), PPM Enklava, 2025 Kajzermilen je četvrt u Beču, svakako ne prva koja pada na pamet kada se pomisli na ovaj grad, ali, sa svojim golim i sivim distopijskim prostorima, otuđenim “totalitarizmom dimenzija”, možda paradigmatična za savremeni svet. U tom okruženju troje Antićevih lirskih junaka ostavlja utisak postflanera, besciljnih uličnih hodača, koji se kreću gradskim prostorom u kome, uprkos precizno popisanim tragovima ljudskog prisustva, kao da nema ničega
Završna predstava Instituta za umetničku igru „Human design“ bavi se pitanjem identiteta zadatog rođenjem i čovekovom potrebom da sam izabere ono što oseća da jeste
Ekspo je za naprednjačku elitu razlog da dobro potegne. Pogotovo što sluti da će im to čerupanje narode i države biti poslednji valcer. Posle kud koji mili moji
Lazar Hrebeljanović nije samo vojnik i vladar, već svetitelj koji svedoči da Carstvo Božije nije u suprotnosti sa borbom za pravdu
U svojim obmanama po pitanju Vojske Srbije, u koje se upliće kao pile u kučine, Aleksandar Vučić je otišao korak dalje ne bi li ispeglao one prethodne
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
