Dok prosečan Srbin, sa prosečnim mentalitetom – Pera, Mika, Laza ili Vojislav – razmišlja o svojoj predsedničkoj kandidaturi, postavlja se pitanje šta je prosečan srpski mentalitet. Da li ćemo se držati stereotipa o gostoprimljivosti, tvrdoglavosti, ratobornosti, inatu ili su Sblji u međuvremenu stekli neke nove osobine? Prema televiziji, oni razmišljaju o novom automobilu na 48 mesečnih rata, štede pare u bankama a ne po slamaricama, sve više koriste kreditne kartice (cak-cak i gotovo!), samo su seljaci nezadovoljni jer se selo ne pita. Međutim, ni selu nije loše jer, prema reklami, tamo se uglavnom sedi u ladovini i cirka ladno pivce. Zar ne bi efektnije delovao spot u kome vidimo uspešnog poljoprivrednika (rekordera) koji vredno radi, ali ga država globi porezima i nametima. Onda bi bilo potpuno prirodno da se čovek seljak buni i traži pravicu. Od ladovine i pivca ništa nikome nije rodilo. Jedna uzgredna Predsednikova izjava o prosečnom mentalitetu vratila je pitanje o političaru kao tipičnom predstavniku biračkog tela, s kojim se ljudi lako poistovećuju, ili trendseteru koji pokazuje da su promene moguće. Da li je vreme za kampanju za promenu loših strana našeg mentaliteta?
Dosta tužan odgovor na ovo pitanje daje nova reklama za mrežu 063, na kojoj par ogromnih sisa telefonira u različitim situacijama. Do danas sam uspeo da shvatim da su pomenute dude dostupne u svim situacijama – na moru, kopnu i u vazduhu. Pitam se samo šta je sa ostalim korisnicima mreže, jer telefon koristi i poneki student ili – verovali ili ne – penzioner. Spotovi za mobilnu telefoniju su svugde u svetu visokobudžetni, sa ozbiljnom kampanjom i originalnom porukom. Ovde je samo dekolte ostao najjače sredstvo ubeđivanja.
Na svojevrstan način promoviše se i policija. Svakog ponedeljka izvodi performanse po beogradskim ulicama, prvo su to bile konjičke patrole, a zatim pleh muzika. Na oduševljenje okupljene dece – otprašili su nekoliko hit koračnica, a mene su kupili jednim vrckavim pasodobleom. Elem, odskora policija ima i žandarmeriju, da ne kažem džandare. Televizija B92 je u vestima emitovala prilog o promociji prve džandarske jedinice u Vojvodini. Lepe uniforme, kršni momci, a komandant je govorio o strogim kriterijumima za prijem kandidata. Potrebno je da budući žandar nema više od 27 godina, da je državljanin SRJ i da je psihofizički sposoban. U ove kategorije staje zaista mnogo ljudi i ne bi da vraćam na dnevni red proveru biografije i podobnost, ali zar ne bi logično bilo upitati – čime se kandidat bavio proteklih deset godina.
Muzikalni su nam policajci, ali prava muzika se protekle nedelje čula samo na Tašmajdanu gde je prašio Motorhead – engleska hevi metal atrakcija – kako rekoše na RTS-u. Iako je najava pogrešna (ko misli drugačije nek’ pita Vladu Džeta), mora se odati priznanje RTS-u za avangardan pristup – u Dnevniku se pojavila kratka reportaža o bendu i kratak razgovor (cenzurisan u prevodu) sa Lemijem. Koncert zamalo da bude prekinut zbog prosečnog srpskog mentaliteta koji podrazumeva gađanje muzike konzervama i flašama. B92 se donekle iskupio vešću o zabranjenom nastupu Sex Pistolsa koji se baš ne mirišu sa Tonijem Blerom.
Na kraju, turistički raport iz Turske na TV Politici neočekivano se pretvorio u epizodu serijala – „Naši u svetu“. Novinarka se muvala po Kušadasiju, omiljenoj turističkoj destinaciji – gde ti, kako kažu, „peru noge“ za 120 eura za spavanje plus doručak, a dete do dve godine ne plaća ništa. Ljubav posle 500 godina nesporazuma neometano cveta, a čim čuju naš jezik Turci poreklom iz Sandžaka rado daju izjave za televiziju. U pitanju je bila gospođa sa dve udate ćerke, koje ne rade jer su muževi uspešni biznismeni i tipični Turci sa tipičnim turskim mentalitetom. Ipak, ne žale se, žive u Stambolu, gaje decu i u slobodno vreme pričaju srpski. Tu je dakle ključ promena – samo žene, kao najčešće žrtve mentaliteta, mogu da ga promene.
