Festival
Rediteljki Hodi Taheri nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
U Sali FCS, nedavno otvorenoj kako bi se u njoj prikazivali domaći filmovi, sutra počinje ciklus filmova Darka Bajića što je, osim na njih, podsetilo i na bioskop „Balkan“ – prethodni specijalizovani bioskop u Beogradu
U Novom bioskopu, kako se kraće naziva nedavno otvorena Sala Filmskog centra Srbije u MTS dvorani u Beogradu, počinje prikazivanje filmova reditelja Darka Bajića.
Od sutra, od 5. do 17. februara, biće prikazano pet igranih filmova – „Početni udarac“, „Ime naroda“, „Bićemo prvaci sveta“, „Zaboravljeni“, „Na lepom plavom Dunavu“, zatim dva dugometražno dokumentarni filmovi „Linija života“ i „O Gringo“, i prvih šest epizoda TV serije „Sivi dom“.
Filmski centar Srbije najavljuje ovaj izbor kao najreprezentativniji iz Bajićevog stvaralaštva i ističe njegovu tematsku raznolikost: od priče o marginalcima u „Zaboravljenima“ iz 1988. do istorijsko-biografskog filma „U ime naroda“ o Svetozaru Markoviću i prisajedinjenju Vojvodine Kraljevini Srbiji.
Darko Bajić za „Vreme“ kaže da je na izbor uticao i remaster, prebacicvanje filmske trake u digitalizovani medij.
„Ovaj izbor filmova je bio proizvod višegodišnjeg rada producentske kuće Magična linija, RTS-a, Jugoslovenske kinoteke i Delta videa, koji su uz pomoć velikog broja saradnika uspeli da emitovanje filmova tehnološki prilagode promenjenim uslovima u bioskopu i na televiziji.“
Ujedno, najavljuje da su i još neki njegovi filmovi – „Crni bombarder“, „Balkanska pravila“, „Rat uživo“ i još šest epizoda serije „Sivi dom“ u fazi remasteringa, te da će do kraja godine i oni biti prikazani u Sali FCS-a.
„Neki filmovi iz prošlosti jednostavno postaju savremeni. Desi se spoj imaginacije autora filma, današnje publike i njenog učitavanja sličnosti vremena u kome sad žive i ljudske nemoći da zaustavi ponavljanje istorije. Zato je važno remasterizovati filmsku traku iz bogate srpske i YU kinematografije i savremenoj publici omogućiti pravo izbora iz bogatstva kinoteke“, kaže Bajić.
S obzirom da je sala FCS osnovana kako bi se u njoj prikazivala domaća ostvarenja, filmovi Darka Bajića na njenom repertoaru podsetili su na bioskop „Balkan“, kad je Bajićevom inicijativom, nakon godina propadanja ova jedna od najstarijih filmskih dvorana u gradu opet bila – bioskop. U njemu su se prikazivali filmovi za koje nije bilo dovoljnog interesovanja u multipleksima – za one iz domaće produkcije. Bio je to jedinstven prostor u gradu i Srbiji.
Trajao je dve godine, tokom kojih je prikazano više od 300 srpskih i autorskih filmova iz celog sveta, održano je 12 festivala, organizovano deset ciklusa filmova poznatih filmskih autora, započet je projekat “Čas filma” sa učenicima beogradskim gimnazija, uveden je u redovnu distribuciju kratki, dokumentarni i studenski film, snimljeno je više od 400 emisija o filmu a otvoren je i “Bulevar zvezda”. Zvezde ispred bioskopa “Balkan” dobili su slavni glumac Danilo Bata Stojković, reditelji Aleksandar Saša Petrović i Živojin Pavlović i legenda jugoslovenskog dokumentarnog filma Krsto Škanata.
Sve ovo je prestalo 2010. godine odlukom preduzeća „Beobana“, koje je bilo vlasnik bioskopa „Balkana“.
Darko Bajić kaže da je nedavno, na dodeli nagrade Euro cinema bioskopu Kulturnog centra Beograda, saznao da je ova najveća evropska nagrada trebalo da bude dodeljena „Balkanu“, neposredno pred njegovo zatvaranje.
„Ova nova bioskopska sala namenjena domaćoj kinematografiji je naravno neophodna jer filmovi ne mogu bez bioskopa, a posebno mi je drago što predstavlja nastavak nekadašnje dobre prakse popularisanja srpskih filmova i njihovih autora svih generacija“, rekao je Darko Bajić.
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Pavle Jerinić je na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu pročitao apel UDUS-a da se oslobode uhapšeni u Novom Sadu, što je upravnik ovog pozorišta, Svetislav Goncić osudio, zaboravljajući da je to tradicija koju je započeo još Voja Brajović u vreme Miloševića
“I tada i sada, kao da pratimo jedni druge. Utoliko je moje pominjanje (pa čak i da je izmišljanje) ‘jugoslovenskog sna’ najkraća, ali prilično tačna definicija ostvarivosti duhovnog stanja pojedinca i nacije tog vremena”
Svetislav Basara: Minority Report (podcast)
Dereta, Beograd, 2024.
U predstavi nije sasvim jasno kakva je veza između položaja poslušnog kulturnog radnika onda i položaja poslušnog kulturnog radnika danas. U romanu je minuciozno analiziran odnos između brutalnog staljinističkog sistema i onih koji pristaju da mu služe svojim intelektualnim radom. U predstavi se ova dimenzija romana izgubila
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve