U javnosti nema uobičajenog uzbuđenja zbog početka Sajma knjiga, čak se ne zna ni koji će ga srpski pisac za tri otvoriti. Nad kupole sajamskih hala nadvio se 1. novembar. Međutim, organizatori su prezadovoljni
U subotu 25. oktobra počinje Međunarodni beogradski sajam knjiga, što se po medijskim napisima i aktivnosti izdavača ne bi moglo reći: nema reklama, nema uobičajene navale tekstova u kojima se izdavači hvale novim izdanjima, nema intervjua sa piscima, nema uzbuđenja.
Čak se još uvek ne zna koji će domaći pisac otvoriti Sajam knjiga pored kiparskog Kirjaksa Haralambidisa, koji je tu u ime ovogodišnje zemlje gosta domaćina.
Ocena organizatora
Pa ipak, najavljujući novinarima novi Sajam knjiga, Jovan Jovanović savetnik u gradskom Sekretarijatu za kulturu rekao je da su „od Makedonije do Slovenije svi zainteresovani, svi prate“.
Rečeno je da dolaze izlagači iz 15 zemalja, i da se očekuje da će ih do početka manifestacije sa izlagačima iz Srbije ove godine biti 430.
U odnosu na taj broj, njih 16 koji su otkazali učešće na ovogodišnjem Sajmu je manje od četiri odsto što je zanemarljivo, rečeno je novinarima.
Neće učestvovati Clio, Geopoetika, Arhipelag, Heliks, Fedon, Evoluta, FMK, HeraEdu, Zavet, Albatrosplus, Makart, Partizanska knjiga, Biblkos buks, Nova artija, Besna kobila … zato što Beogradski sajam nije pristao da Sajam knjiga počne 23. oktobra kako subota najposećeniji dan ne bi pao 1. novembra na godišnjicu pada nadstrešnice u Novom Sadu, i nije pristao da smanji cenu zakupa štanda za 30 odsto.
Prvi novembar
„Laguna“, najveći izdavač u zemlji, je objavila da 1. novembra njeni štandovi neće raditi na Sajmu knjiga. Organizatori novinarima nisu pomenuli „Lagunu“, ali jesu „jednu kuću iz Čačka“, uz napomenu da su izlagači u obavezi da poštuju radno vreme. Rečeno je i da 1. novembra neće biti programa koje organizuje Sajam, i da to ne važi za one koje organizuju izdavači.
„Tokom prvog vikenda i pet radnih dana između vikenda očekujemo lep sajam, lepu posetu, i da oborimo rekord“, rekao je Aleksandar Ivković pomoćnik direktora Beogradskog sajma.
„Razlika između ‘izdaćaca’ i izdavača je velika. Ako se mi bavimo jeftinom trgovinom, onim što je najniže kod ljudi, mi onda zapravo i nismo profesionalni izdavači i ne bavimo se javnim interesom što je jedan od ključnih zadataka. Zato smo i došli u poziciju da kažemo ’ne’. Ovo ’ne’ je politički stav“, poručio je Zoran Hamović, direktor i glavni urednik izdavačke kuće Clio.
Sajam umesto sajma
Umesto u sajamskim halama, izdavači koji neće na Sajam, predstaviće svoja nova i stara izdanja na drugi način po sniženim cenama.
Recimo, Geopoetika u svojim knjižarama i online nudi knjige po 30 do 50 posto nižoj ceni od 20. do 31. oktobra, Boka od 17. do 31. oktobra prodaje knjige jeftinije za 30 odsto, Clio je snizio cene za 20 odsto…
Izdavačka kuća „Arhipelag“ je od 21. do 31. oktobra pozvala na akciju u svom Klubu čitalaca „Sajam umesto sajma“ tokom koje će čitaoci moći da poruče knjige na sajtu, a knjige Arhipelaga biće dostupne i na sajamskim akcijama koje se narednih dana održavaju u jednom broju knjižara i knjižarskih lanaca.
Gotovo sutradan nakon što je Beogradski sajam odbio da odstupi od svojih uslova u korist izdavača i čitalaca, na društvenim mrežama pojavila se ideja da građani organizuju svojevrsan novi Sajam, ali u virtuelnom prostoru. Odnosno da svako ko podržava odluku ovih izdavačkih kuća, kupi barem jednu od njihovih knjiga.
Da li zbog te ideje, ili je u pitanju samo slučaj, tek, interesovanje za izdanja onih koji ove godine bojkotuju Sajam knjiga je poraslo. U svakom slučaju, predstoji nam jedan drugačiji Sajam knjiga od dosadašnjih.
Ovog oktobra „Vreme“ slavi i časti – čak 35 odsto popusta za naš 35. rođendan! Važi za polugodišnje i godišnje pretplate. Pretplatite se sada!
Pokušaj Gorana Vasića, v. d. direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, da neovlašćeno iz Centralnog registra nepokretnih kulturnih dobara izbriše Generalštab nije uspeo
Počeo je decembar, a rezultati 16 konkursa za projekte u kulturi nisu objavljeni, mada je trebalo još krajem marta. Oni koji stvaraju kulturu, odavno su prestali da ih očekuju
U Beogradskom dramskom opet gostuju pozorišta iz šest glavnih jugoslovenskih gradova članova Putujućeg festivala Regionalne unije teatara, govore svojim jezicima, i – razumeju se
Na konkursu Ministarstva kulture koji je realizovan u neuobičajeno kratkom roku, izabran je Predrag Đaković iz Praga da Srbiju predstavlja na Bijenalu umetnosti u Veneciji projektom „Preko golgote do vaskrsa“
Pred početak „Nušićevih dana“ u Smederevu, Narodnom pozorištu i „Ateljeu 212“ javljeno je da njihove predstave neće učestvovati, iako su bile pozvane. Zvaničan razlog je promena koncepcije, a nezvanični se naslućuje
Naprednjačke Pirove pobede u Mionici, Negotinu i Sečnju pretvaraju u zgarište ustavno-pravni poredak Republike Srbije. Time je Vučić postao elementarna katastrofa koja pogađa sve građane. Jednostavno – zemlja je izručena bandama
Prethodni dani su bili mučni za navijače Partizana, naredni će isto biti. Oduzet im je san, još jednom sa velikim Željkom Obradovićem na krovu Evrope. Sada je jasno samo jedno – Ostoja Mijailović mora da ode i tako spreči još veću štetu
Vučić se upravo dohvatio marksističke teze o odumiranju države. U njegovoj verziji Republika Srbije neće odapeti prirodnom smrću. Naprotiv – on će je lično zatući zarđalom lopatom
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
