O slobodi, pravima čoveka, starenju, silovanju, planeti, pozorištu, i mnogim drugim nama sada važnim stvarima, govoriće 10 predstava novog Bitefa, za koje je već prodato 60 odsto karata
Za 58. Bitef koji počinje 25. septembra, već je prodato 60 odsto ulaznica a prodaju se tek nekoliko dana.
Do 4. oktobra, u Glavnom programu ovog najčuvenijeg pozorišnog festivala u zemlji, biće prikazano 10 predstava iz Nemačke, Francuske, Švajcarske, Bolivije, Brazila, Holandije, Belgije, Slovenije, Hrvatske i Srbije, a sve one podstiču razmišljanje o tezi da „Lepota (ne)će spasiti svet”.
Komedi fransez
Čini se da su, kad je početkom jula selektorski tim (Nikita Milivojević, Ksenija Đurović i Tijana Grumić) objavio program novog izdanja Bitefa, svetla odmah pala na Komedi Fransez.
Tada je rečeno da ovaj najstariji ansambl u Evropi nikad nije bio u Beogradu. A onda se nedavno, zahvaljujući Službi za istraživačko-dokumentacionu delatnost Narodnog pozorišta u Beogradu, došlo do podatka da je taj slavni teatar već bio u Beogradu – 1936. godine, u okviru svoje prve turneje po centralnoj i istočnoj Evropi. Tada su izveli dve predstave, “S ljubavlju se ne šali” i “Velika deca”.
Ispostavilo se da je to otkriće još više pojačalo interesovanje za Komedi fransez.
Ovog puta, oni u Beograd dolaze sa predstavom „Hekuba, ne Hekuba“ reditelja Tijaga Rodrigeša, koji je i direktor čuvenog Avinjonskog festivala. Ta predstava kombinuje antičku dramu i dokumentarnu građu, pružajući savremenu interpretaciju mitske heroine.
Mekšanje
U žiži interesovanja bitefove publike je, očekivano, i predstava koja otvara Bitef: plesna predstava “Mekšanje” Dens on ansambla iz Berlina, u koreografiji grčkog umetnika Hristosa Papadopulosa.
Ovu nemačku trupu čine plesači koji imaju 40+, a njihova predstava otvara pitanja šta znači sazrevati kao umetnik, na koji način se telo menja i kako to utiče na izvođenje, u direktnom i u prenesenom značenju. Mekšanje u “Mekšanju” ogleda se upravo u suptilno sprovedenoj ideji pobune pojedinca kroz jedva primetna razbijanja postavljenih ograničenja.
Brazil
O kulturnoj sceni Brazila gotovo da ne znamo ništa, pa je dolazak predstave „Trilogija Snaga kučke – I poglavlje: Nevesta i Laku noć, Pepeljugo” Karoline Bjanki i njene plesne trupe Kara de Kavalo, već sam po sebi dovoljan razlog za znatiželju.
Od kako je u julu prošle godine premijerno pokazano prvo poglavlje pomenute trilogije na prestižnom festivalu u Avinjonu, ova predstava postala je deo svih vodećih evropskih i svetskih festivala, čime je Bjanki postala jedno od najvažnijih novih imena u svetu izvođačkih umetnosti.
Najuzbudljivije u ovoj trilogiji jeste autorkin radikalan pristup temi seksualnog nasilja.
Polazeći od priče o silovanju kroz prizmu istorije umetnosti – od slikarstva, pa sve do performansa, Bjanki proširuje ovaj kontekst sopstvenim iskustvom seksualnog nasilja i stavljajući sebe kao izvođačicu u ekstremne okolnosti uzimanja GHB-a (popularna supstanca koja se koristi za fizičko onesposobljavanje žrtve pre napada) na sceni, kako bi rekonstruisala situaciju kada je istom drogom bila omamljena u jednom izlasku.
Amazon
Hekuba iz predstave Komedi fransez nije jedina heroina iz antičke mitologije na ovogodišnjem Bitefu.
U predstavi „Antigona u Amazonu“ gradskog pozorišta NTGent iz Belgije
antička ženska figura je prepletena sa savremenim kontekstom. Četvoro izvođača na sceni i još mnogo učesnika, pripadnika starosedelačkih naroda Brazila, prisutnih kroz video-projekcije, rekreiraju priču Antigone smeštajući je u kontekst konkretnog događaja iz 1996. godine. Rau se sve vreme kreće između videa i odigravanja događaja uživo na sceni, između antičke drame i dokumentarnog materijala, između realnosti i fikcije. Za potrebe rada na „Antigoni“ Rau i njegoiv tim su bili u Brazilu, gde šume i prirodu proždiru kapitalizam i vatra i gde 1 odsto stanovništva poseduje čak 45 odsto zemlje.
Zatvor
Projekat „Palmasola – zatvorsko selo“ Kristofera Frika u produkciji KLARA Tetaterprodukcionen iz Bazela. zasnovan je na višegodišnjem istraživanju jednog od najozloglašenijih zatvora na svetu, takozvanog zatvorskog sela Palmasola u gradu Santa Kruz de la Sijera u Boliviji.
Taj zatvor izgrađen je kasnih 1980-ih godina i u njemu trenutno živi više od 6.000 muškaraca i žena, od kojih je samo četvrtina zvanično osuđena. Frik i njegov tim jedina su umetnička trupa koja je do sada dobila dozvolu da provede neko vreme u Palmasoli, da razgovara sa zatvorenicima i drugim akterima tog specifičnog sistema i uopšte dokumentuje svoj boravak tamo, što je bila osnovna građa predstave.
Nova forma
Zanimljivo je upoznati se i sa predavanjem-performansom, što je za ovdašnju širu publiku relativno nova teatarska forma, a selektori su pozvali čak tri. Sve iz regiona i sve se bave reproduktivnim pravom, rodnim i radnim identitetima.
Tako predstava „Seksualno vaspitanje II: Borba” mlade slovenačke rediteljke Tjaše Črnigoj govori o borbi za reproduktivna prava u posleratnoj Jugoslaviji, istovremeno informišući publiku o današnjem kontekstu koji definiše tu temu.
U „this is my truth, tell me yours” , koprodukcija Ljubljane i Zagreba, autorka Jasna Žmak, sama na sceni, trudi se da savlada sopstveni unutarnji nemir hrabro i duhovito ispitujuje teme mizoginije, rada u kulturi i homofobije kako kroz sopstveno autorsko iskustvo, tako i u širem kontekstu izvođačkih umetnosti uopšte.
Iz Srbije dolazi „Pravićemo nešto o ratu, rodu i slobodi, zvaće se: Šta bi rekla Čelsi meni” autora i izvođača Irene Ristić i Đorđa Živadinovića Grgura, istovremeno predstavljajući svojevrsni pozorišni pretres inspirisan američkom uzbunjivačicom Čelsi Mening transrodnom ženom i bivšom obaveštajkom američke vojske.
Srbija i Slovenija
Srbija učestvuje na ovom Bitefu u još jednoj predstavi, kao njen koproducent (Beogradsko dramsko pozorište i Mestno gledališče ljubljanskog). To je „Budućnost“ Žige Divjaka, gotovo neverbalna predstava upečatljive estetike priča priču o susretu ptica sa otpadom koji ljudi ostavljaju za sobom. Divjak istražuje destruktivne uticaje kapitalizma i konzumerizma na prirodni svet, kreirajući dirljivu predstavu koja nas podstiče na hitno preispitivanje sopstvenog odnosa prema prirodi.
Mestno gledališče iz Ljubljane učestvuje i sa predstavom „Pukotina“ Jana Krmelja, nastale prema tekstu britanske autorke koja je za potrebe te izvedbe nazvana Rouz Selavi.
Spisateljica u uvodnoj napomeni svog teksta ističe da se predstava ne sme oglašavati pod njenim stvarnim imenom i stvarnim naslovom. Već tom naznakom daje se ključ čitanja ovog teksta koji se bavi sudbinom dvoje klimatskih aktivista koji su 2021. godine pronađeni mrtvi u svom stanu, a o čijim životima i smrti ne postoje nikakve informacije na internetu iako je, navodno, u pitanju dokumentarna priča. Mladi reditelj Krmelj, je za režiju te predstave nedavno dobio prestižnu Borštnikovu nagradu.
Redosled predstava u ovom tekstu ne odgovara redosledu najtraženijih predstava za ovogodišnje izdanje Bitefa, osim prve tri-četiri. Ali zato kad sve prođu, nije isključeno da će odgovor na pitanje da li lepota može da spase svet, biti pozitivan.
Sindikat muzičkih umetnika u otvorenom pismu poručuje Ministarstvu kulture da poštuje zakon i da raspiše konkurs za direktora Beogradske filharmonije, jer izbor Bojana Suđića nije po zakonu
„Imaginarni brojevi“ je prvi kratki igrani film koji će se iz Srbije takmičiti u Berlinu nakon osam godina. Na Berlinalu će biti i dva filma u kojima je Srbija koproducent
Ovog vikenda u Beogradu oskrnavljena su dva spomenika: Borislavu Pekiću na Cvetnom trgu i Narodnim herojima na Kalemegdanu. Obesna mladež, desničari, ili vlast – ko je kriv
Filmski centar Srbije pozvao je reditelje i producente na panel koji na Zlatiboru organizuje sa NAFFIT-om, Nacionalnim festivalom filma i televizije za "lojalne i podobne", koji je, kao i cela filmska branša, prošlog septembra bojkotovao
Izjavu ministra Selakovića da „ovu bandu treba rasturiti“ zaposleni u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture doživeli su kao ličnu pretnju, a lako im je da dokažu da su sve njegove optužbe neistinite
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
