Da li lepota može da spase svet

Za 58. Bitef koji počinje 25. septembra, već je prodato 60 odsto ulaznica a prodaju se tek nekoliko dana.

Do 4. oktobra, u Glavnom programu ovog najčuvenijeg pozorišnog festivala u zemlji,  biće prikazano 10 predstava iz Nemačke, Francuske, Švajcarske, Bolivije, Brazila, Holandije, Belgije, Slovenije, Hrvatske i Srbije, a sve one podstiču razmišljanje o tezi da  „Lepota (ne)će spasiti svet”.

Komedi fransez

Čini se da su, kad je početkom jula selektorski tim (Nikita Milivojević, Ksenija Đurović i Tijana Grumić) objavio program novog izdanja Bitefa, svetla odmah pala na Komedi Fransez.

Tada je rečeno da ovaj najstariji ansambl u Evropi nikad nije bio u Beogradu. A onda se nedavno, zahvaljujući Službi za istraživačko-dokumentacionu delatnost Narodnog pozorišta u Beogradu, došlo do podatka da je taj slavni teatar već bio u Beogradu – 1936. godine, u okviru svoje prve turneje po centralnoj i istočnoj Evropi. Tada su izveli dve predstave, “S ljubavlju se ne šali” i “Velika deca”.

Ispostavilo se da je to otkriće još više pojačalo interesovanje za Komedi fransez.

Ovog puta, oni u Beograd dolaze sa predstavom „Hekuba, ne Hekuba“ reditelja Tijaga Rodrigeša, koji je i direktor čuvenog Avinjonskog festivala. Ta predstava kombinuje antičku dramu i dokumentarnu građu, pružajući savremenu interpretaciju mitske heroine.

Mekšanje

U žiži interesovanja bitefove publike je, očekivano, i predstava koja otvara Bitef: plesna predstava “Mekšanje” Dens on ansambla iz Berlina, u koreografiji grčkog umetnika Hristosa Papadopulosa.

Ovu nemačku trupu čine plesači koji imaju 40+, a njihova predstava otvara pitanja šta znači sazrevati kao umetnik, na koji način se telo menja i kako to utiče na izvođenje, u direktnom i u prenesenom značenju. Mekšanje u “Mekšanju” ogleda se upravo u suptilno sprovedenoj ideji pobune pojedinca kroz jedva primetna razbijanja postavljenih ograničenja.

Foto: Bitef

Brazil

O kulturnoj sceni Brazila gotovo da ne znamo ništa, pa je dolazak predstave „Trilogija Snaga kučke – I poglavlje: Nevesta i Laku noć, Pepeljugo” Karoline Bjanki i njene plesne trupe Kara de Kavalo, već sam po sebi dovoljan razlog za znatiželju.

Od kako je u julu prošle godine premijerno pokazano prvo poglavlje pomenute trilogije na prestižnom festivalu u Avinjonu, ova predstava postala je deo svih  vodećih evropskih i svetskih festivala, čime je Bjanki postala jedno od najvažnijih novih imena u svetu izvođačkih umetnosti.

Najuzbudljivije u ovoj trilogiji jeste autorkin radikalan pristup temi seksualnog nasilja.

Polazeći od priče o silovanju kroz prizmu istorije umetnosti – od slikarstva, pa sve do performansa, Bjanki proširuje ovaj kontekst sopstvenim iskustvom seksualnog nasilja i stavljajući sebe kao izvođačicu u ekstremne okolnosti uzimanja GHB-a (popularna supstanca koja se koristi za fizičko onesposobljavanje žrtve pre napada) na sceni, kako bi rekonstruisala situaciju kada je istom drogom bila omamljena u jednom izlasku.

Foto: Bitef

Amazon

Hekuba iz predstave Komedi fransez nije jedina heroina iz antičke mitologije na ovogodišnjem Bitefu.

U predstavi „Antigona u Amazonu“ gradskog pozorišta NTGent  iz Belgije

antička ženska figura je prepletena  sa savremenim kontekstom. Četvoro izvođača na sceni i još mnogo učesnika, pripadnika starosedelačkih naroda Brazila, prisutnih kroz video-projekcije, rekreiraju priču Antigone smeštajući je u kontekst konkretnog događaja iz 1996. godine. Rau se sve vreme kreće između videa i odigravanja događaja uživo na sceni, između antičke drame i dokumentarnog materijala, između realnosti i fikcije. Za potrebe rada na „Antigoni“ Rau i njegoiv tim su bili u Brazilu, gde šume i prirodu proždiru kapitalizam i vatra i gde 1 odsto stanovništva poseduje čak 45 odsto zemlje.

Foto: Bitef

Zatvor

Projekat „Palmasola – zatvorsko selo“ Kristofera Frika u produkciji KLARA Tetaterprodukcionen iz Bazela. zasnovan je na višegodišnjem istraživanju jednog od najozloglašenijih zatvora na svetu, takozvanog zatvorskog sela Palmasola u gradu Santa Kruz de la Sijera u Boliviji.

Taj zatvor izgrađen je kasnih 1980-ih godina i u njemu trenutno živi više od 6.000 muškaraca i žena, od kojih je samo četvrtina zvanično osuđena. Frik i njegov tim jedina su umetnička trupa koja je do sada dobila dozvolu da provede neko vreme u Palmasoli, da razgovara sa zatvorenicima i drugim akterima tog specifičnog sistema i uopšte dokumentuje svoj boravak tamo, što je bila osnovna građa predstave.

Nova forma

Zanimljivo je upoznati se i sa predavanjem-performansom, što je za ovdašnju širu publiku relativno nova teatarska forma, a selektori su pozvali čak tri. Sve iz regiona i sve se  bave reproduktivnim pravom, rodnim i radnim identitetima.

Tako predstava „Seksualno vaspitanje II: Borba” mlade slovenačke rediteljke Tjaše Črnigoj govori o  borbi za reproduktivna prava u posleratnoj Jugoslaviji, istovremeno informišući publiku o današnjem kontekstu koji definiše tu temu.

U „this is my truth, tell me yours” , koprodukcija Ljubljane i Zagreba, autorka Jasna Žmak, sama na sceni, trudi se da savlada sopstveni unutarnji nemir hrabro i duhovito ispitujuje teme mizoginije, rada u kulturi i homofobije kako kroz sopstveno autorsko iskustvo, tako i u širem kontekstu izvođačkih umetnosti uopšte.

Iz Srbije dolazi „Pravićemo nešto o ratu, rodu i slobodi, zvaće se: Šta bi rekla Čelsi meni” autora i izvođača Irene Ristić i Đorđa Živadinovića Grgura, istovremeno predstavljajući  svojevrsni pozorišni pretres inspirisan američkom uzbunjivačicom Čelsi Mening transrodnom ženom i bivšom obaveštajkom američke vojske.

Srbija i Slovenija

Srbija učestvuje na ovom Bitefu u još jednoj predstavi, kao njen koproducent (Beogradsko dramsko pozorište i Mestno gledališče ljubljanskog). To je „Budućnost“ Žige Divjaka, gotovo neverbalna predstava upečatljive estetike priča priču o susretu ptica sa otpadom koji ljudi ostavljaju za sobom. Divjak istražuje destruktivne uticaje kapitalizma i konzumerizma na prirodni svet, kreirajući dirljivu predstavu koja nas podstiče na hitno preispitivanje sopstvenog odnosa prema prirodi.

Mestno gledališče iz Ljubljane učestvuje i sa predstavom „Pukotina“ Jana Krmelja, nastale prema tekstu britanske autorke koja je za potrebe te izvedbe nazvana Rouz Selavi.

Spisateljica u uvodnoj napomeni svog teksta ističe da se predstava ne sme oglašavati pod njenim stvarnim imenom i stvarnim naslovom. Već tom naznakom daje se ključ čitanja ovog teksta koji se bavi sudbinom dvoje klimatskih aktivista koji su 2021. godine pronađeni mrtvi u svom stanu, a o čijim životima i smrti ne postoje nikakve informacije na internetu iako je, navodno, u pitanju dokumentarna priča. Mladi reditelj Krmelj, je za režiju te predstave nedavno dobio prestižnu Borštnikovu nagradu.

Redosled predstava u ovom tekstu ne odgovara redosledu najtraženijih  predstava za ovogodišnje izdanje Bitefa, osim prve tri-četiri. Ali zato kad sve prođu, nije isključeno da će odgovor na pitanje da li lepota može da spase svet, biti pozitivan.