Sudeći po TV programu, leto je sretno i berićetno. U Kovilju je (prema reportaži Studija B) održana tradicionalna Dudova rakijada. Proizvođači i konzumenti okupili su se da odaju počast dudovači, uz adekvatan mezetluk. Oko podne se degustacija rasplamsala, a opasnu konkurenciju predstavljale su lozovača i lekovite travarice. Reporterka je dočarala nirvanističku atmosferu, zaplitanje jezikom i umetnost držanja zdravice – toliko cenjenu u našem narodu. Organizatori najavljuju veliki povratak dudove rakije, godinama nepravedno zapostavljane, a sledeća na redu valjda je komadara – inače nepopularna zbog teškog mamurluka. Plebiscitarni zaključak učesnika jeste da nema loše rakije, sem ako nije brlja! Zbogom, dakle, dudova rakijado, dobro došla Bostanijado u Smederevu.
Ostajemo slikom u Vojvodini, kako to kažu na televiziji, gde se omladina zabavlja na festivalu Exit. Glavni medijski pokrovitelj događaja je televizija Pink, koja profesionalno obavlja posao, uz poteškoće pri prebacivanju iz mentalnog sklopa Cece na Marakani – do Smoke Cityja ili DJ nastupa. Fali im, brate, ‘armonika da zasvira, pa da snimaju solažu. Tako, na primer, na koncertu Darka Rundeka, videsmo ekipu u prvom redu kako vijori zastavom na kojoj je petokraka. Ko biva, eto mi valjamo Dinu Merlina, a vi Darka Rundeka – cijela Juga jedna avlija.
U Zrenjaninu, međutim, na festivalu lakih nota gledali smo reprizu Evrovizije. Prvo, ime muzičkog festivala potpuno je spektakularno i komsomolsko – MUF Voban. Ekipa ništa manje glamurozna – od Milića Vukašinovića i striptizete Ruže do Bebi Dol. Što se stranaca tiče, pevali su gosti iz Rumunije, Turske, Malte, Kipra, Grčke i ex-YU republika. Pobedila je Ceca Slavković, glasanje je bilo prilično fer, na kraju su svi dobili po neku nagradu, a naši predstavnici i pozive na festivale u pomenutim zemljama. Ubedljivo najgori detalj festivala bio je voditeljski trio: dve cice s velikim dudama i dekolteima na izvolte i baja s leptir-mašnom, restl iz neke od postava „Grand parade“. Sricali su tekstove najava, glumili izveštačenu spontanost i dali naizgled glamuroznom festivalu burleskni ton. Od tračeva koji nezaobilazno prate svaki domaći festival zasad treba pomenuti odustajanje Ane Stanić, tehničke probleme pri nastupu grupe Enix i Milićevu povredu u kafanskoj tuči – navodno, sam protiv petorice!
Što se muzike tiče, ovde se još uvek festivali zabavne muzike sholastički drže Splita i Opatije i niko ne shvata da savremena pop muzika tako više ne zvuči.
Muzike je, dakle, bilo koliko hoćeš, ali bilo je i blagoslova – pogotovo na televiziji Palma. Tu se pojavila emisija (šampion u dužini naziva) – „S blagoslovom u treći milenijum“. Tu neki čika s leptir-mašnom, odmah se vidi – predratni gospodin, priča o pravoslavlju, ali na kraju emisije deli nagrade gledaocima. Napišeš mu pismo, pohvališ ili pokudiš, odgovoriš na postavljeno pitanje (npr., Gde je kršten Rastko Nemanjić) i ako te čika izvuče – dobiješ ikonu. E sad, tu nastaje problem jer možda nećeš dobiti ikonu koju si poželeo, već onu koja te dopadne. Ja, recimo, ‘oću sv. Mihajla, a dobijem sv. Nikolu Duševodnika. Nije mi slava, onda, sv. Nikola je posna slava, jedino da je poklonim kumu, na primer, ili da je držim u kolima k’o taksisti, valja se. Ne bi da rangiram svece, daleko bilo, samo ipak se čovek malo razočara.
Kad pomenuh veru, nikako da izbijem iz glave intervju s gospodinom Sinišom Kovačevićem koji je na BK televiziji radila napućena voditeljka u pauzama između čitanja teksta s „idiota“. Smeškajući se ispitivala ga je o veri, davnom skandalu u vezi s predstavom Sveti Sava, uz usputne komentare o sudbini JDP-a (izgorelo) i glavnog glumca Žarka Lauševića (zaglavio u zatvor). Kulturan dijalog znači da ti se neko smeška dok ti psuje majku. Onda se valjda od tebe očekuje da budeš tolerantan i da izvineš, pustiš da te zajebava ko hoće.
