Festival
Rediteljki Hodi Taheri nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Na prethodnih 39 festivala prikazano je 4000 filmova koje je videlo oko četiri miliona gledalaca. Pet meseci pre početka jubilarnog, 40. FEST-a, objavljen je njegov program
Tačno pet meseci pre početka FEST-a 2012, Direkcija ovog filmskog festivala objavila je da je i programski i organizaciono gotovo sve spremno za 24. februar, za njegovo jubilarno 40. izdanje. „Nedostaje još samo nekoliko ugovora, očekujemo da će i to biti završeno narednih dana“, najavio je Miloš Paramentić, direktor Direkcije FEST-a i ocenio da je „ovogodišnji program čak značajno kvalitetniji od prošlogodišnjeg“.
Među 75 naslova u premijernom i tridesetak u pratećim programima, tvrdi selektor FEST-a Ivan Karl, biće najbitniji pobednici velikih svetskih festivala: „Publika će moći da vidi sve što je obeležilo svetsku kinematografsku produkciju godine za nama. Smeo bih da se opkladim da će na FEST-u biti kandidati za sve glavne nagrade Oskar.“
REPERTOAR: Sudeći po filmovima koji su već ugovoreni, izrečeni optimizam nije bez osnova. Na primer, sa proteklog Kanskog festivala doći će dobitnik Zlatne palme, film Drvo života, reditelja Terensa Malika, sa Bredom Pitom i Šonom Penom; zatim film Dabar Džodi Foster, koja u njemu i glumi sa Melom Gibsonom: Avr Akija Kaurismakija, dobitnik nagrade FIRPRESCI; zatim dobitnik Gran prija, film Dečak sa biciklom, braće Darden; Melanholija, Larsa fon Trira, za koji je Kirsten Danst dobila nagradu za najbolju žensku ulogu; Koža u kojoj živim, Pedra Almodovara, sa Antonijom Banderasom… Sa Venecijanskog festivala u Beograd stižu Carnage, Romana Polanskog, sa Kejt Vinslet i Džodi Foster; Martovske ide, Džordža Klunija; Dangerous method, Dejvida Kronenberga sa Kirom Najtli; Madonin rediteljski debi W.E. Na programu je i pobednik Berlinskog festivala Nader i Simin, Asgara Farhadija, dolazi i Dark horse, Stivena Spilberga, i tako dalje. Našu kinematografiju predstaviće dva filma: Doktor Rej i đavoli, Dinka Tucakovića, i Top je bio vreo, Slobodana Skerlića. Prema rečima Miloša Paramentića, realizaciju ovih filmova je pomogao i FEST, plativši unapred njihovo prikazivanje.
Podrazumeva se, jubilarno 40. izdanje FEST-a (festival u stvari ima 42 godine, ali dva puta nije održan početkom devedesetih prošlog veka) biće obeleženo posebnim omažnim i retrospektivnim programima. Jubilej je povod i za monografiju, uspomenu na skoro 4000 do sada prikazanih filmova, koje je videlo oko četiri miliona gledalaca.
U znaku jubileja su i gosti FEST-a. „Želimo da nam dođe ili neko od gostiju prvog FEST-a, ili neko od glumaca koji su igrali u filmu MESH, prvom koji je na FEST-u prikazan. Trebalo bi da nam dođe Sali Keleman, igrala je Vrelu Usnu, a u razgovorima smo i sa Eliotom Guldom. Voleli bismo da dovedemo i nekoliko bitnih imena iz vodećih programa, i nekoliko autora i glumaca koji će tek postati zvezde“, kaže Miloš Paramentić. Priča o festivalskim gostima bila je povod i Paramentićevoj konstataciji da festivali u Srbiji nisu atraktivni gostima zato što imamo samo milion i po gledalaca godišnje. „Mi više ne postojimo kao tržište, a tržište je osnovni razlog zašto De Niro i slični njemu idu, odnosno ne idu, na neki festival.“
Osim FEST-a, i njegova direkcija obeležava jubilej – desetogodišnjicu. Između ostalog, biće to povod i koncertu 19. oktobra na kome će prvi put, posle više od decenije, svirati Ivan Tasovac, direktor Beogradske filharmonije.
Za kraj ove prve informacije o novom FEST-u – želja: da prodaju 100.000 ulaznica, odnosno da savladaju još tih nekoliko hiljada koliko im poslednjih godina nedostaje do okrugle cifre, i da im se tako ostvari rođendanska želja.
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Pavle Jerinić je na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu pročitao apel UDUS-a da se oslobode uhapšeni u Novom Sadu, što je upravnik ovog pozorišta, Svetislav Goncić osudio, zaboravljajući da je to tradicija koju je započeo još Voja Brajović u vreme Miloševića
“I tada i sada, kao da pratimo jedni druge. Utoliko je moje pominjanje (pa čak i da je izmišljanje) ‘jugoslovenskog sna’ najkraća, ali prilično tačna definicija ostvarivosti duhovnog stanja pojedinca i nacije tog vremena”
Svetislav Basara: Minority Report (podcast)
Dereta, Beograd, 2024.
U predstavi nije sasvim jasno kakva je veza između položaja poslušnog kulturnog radnika onda i položaja poslušnog kulturnog radnika danas. U romanu je minuciozno analiziran odnos između brutalnog staljinističkog sistema i onih koji pristaju da mu služe svojim intelektualnim radom. U predstavi se ova dimenzija romana izgubila
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve