„Ljudi su toliko puni straha da pravo na svoje mišljenje odbijaju u startu. Oni hoće da svoju krivicu podele sa drugima, da ne preuzimaju odgovornost, u jednoj neodređenosti hoće ljudi da žive“
Zoran Kostić Cane (r. 1964), pevač i autor legendarnog benda “Partibrejkers”, kao i super-grupe “Škrtice”, nedavno je objavio zbirku pesama pod nazivom Ukrštene reči. Ali, čak i bez ovog knjiškog opredmećenja svojih britkih tvorevina uma, Cane je odavno ušao u misaone čitanke sopstvene generacije i mnogih narednih naraštaja.
Njegovo delovanje na javnoj sceni, međutim, nikada nije bilo priključeno na pogon ex-YU patetike niti je tapkalo u mestu, reciklirajući samo sebe. Pritom, iako uvek odvažan da naglas kaže istinu, Zoran Kostić Cane nije sebi dopuštao da je ikada isporuči kao šupljoglavu banalost za poštapanje ništarija. Zato je on naš heroj – nikad robom, snobom i zlobom.
„Postoje dve stvari po kojima mogu da te pamte – ili po hrabrosti ili po kukavičluku. Znači, po onome kako se postaviš prema svemu, prema aktuelnom trenutku, prema večnosti, prema čoveku, prema samom sebi. Da li ćeš se kriti ili ćeš, tu gde si – živeti“, priča Cane u intervjuu za „Vreme“.
„Nekad smo“, kaže, „manje znali, pa smo više hteli. Nismo se obazirali na moguće opasnosti koje donose naši postupci. Nismo bili svesni posledica koje će imati naše činjenje, koje je tad bilo na bazi – i nesvesti i jedne nepromišljene mladosti i osećaja za pravdu“.
A onda je nepromišljeni mladalački instinkt naleteo na „kompromis opstanka“.
„Svi ljudi sad hoće da pored gorućih stvari prođu neoprljeni. Znači, posle svega, da ih nije briga nizašta. Da gledaju svoja posla, da jure za nekim sitnim interesom i da imaju neku svoju malu korist. Puno linija malog otpora odredilo je naše živote. Stepen svega toga nam pokazuje ko smo i šta smo“.
A posledica toga je: ko iskače – smeta. Ko misli – mora da se čisti.
„To sve ima napisano u knjizi“, kaže Zoran Kostić Cane. „Jer, jednostavno su ljudi toliko puni straha da pravo na svoje mišljenje odbijaju u startu. Oni hoće da svoju krivicu podele sa drugima, da ne preuzimaju odgovornost, u jednoj neodređenosti hoće ljudi da žive…“
Pročitajte ceo intervju sa Zoranom Kostićem Canetom u dvobroju „Vremena“ koje je dostupno na trafikama i u digitalnom izdanju od četvrtka, 1. avgusta 2024.
Pre nego što je uobičajeno, u Leskovcu je počela Godina kulture otvaranjem izložbe koja postoji od 2024, bez medija i atmosfere kakva priliči ovakvom događaju. Bila je to direktiva Ministarstva kulture
Nacrt zakona o autorskim pravima je fasadni zakon i ne nudi pravnu sigurnost stvaraocima koju zahtevaju direktive EU, iako je navodno rađen zbog usklađivanja sa EU, kažu scenaristi
Nacrt zakona o autorskim pravima urađen je bez konsultacije sa filmskim stvaraocima, u njemu nema ni reči o AI i ne oslanja se na najnovije direktive EU već na one iz ranijih godina
Božo Koprivica bio je fudbaler, partizan i partizanovac, pesnik koji nije pisao pesme, pisac skokovite rečenice, namrgođeni dobri duh Beograda i jedne zemlje koja više ne postoji
Sniman u Hrvatskoj i u Beogradu, akcioni naučno-fantastični film „Gospodar Oluje“, prva holivudsko-srpska koprodukcija, imaće domaću premijeru 7. aprila
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
