„Ljudi su toliko puni straha da pravo na svoje mišljenje odbijaju u startu. Oni hoće da svoju krivicu podele sa drugima, da ne preuzimaju odgovornost, u jednoj neodređenosti hoće ljudi da žive“
Zoran Kostić Cane (r. 1964), pevač i autor legendarnog benda “Partibrejkers”, kao i super-grupe “Škrtice”, nedavno je objavio zbirku pesama pod nazivom Ukrštene reči. Ali, čak i bez ovog knjiškog opredmećenja svojih britkih tvorevina uma, Cane je odavno ušao u misaone čitanke sopstvene generacije i mnogih narednih naraštaja.
Njegovo delovanje na javnoj sceni, međutim, nikada nije bilo priključeno na pogon ex-YU patetike niti je tapkalo u mestu, reciklirajući samo sebe. Pritom, iako uvek odvažan da naglas kaže istinu, Zoran Kostić Cane nije sebi dopuštao da je ikada isporuči kao šupljoglavu banalost za poštapanje ništarija. Zato je on naš heroj – nikad robom, snobom i zlobom.
„Postoje dve stvari po kojima mogu da te pamte – ili po hrabrosti ili po kukavičluku. Znači, po onome kako se postaviš prema svemu, prema aktuelnom trenutku, prema večnosti, prema čoveku, prema samom sebi. Da li ćeš se kriti ili ćeš, tu gde si – živeti“, priča Cane u intervjuu za „Vreme“.
„Nekad smo“, kaže, „manje znali, pa smo više hteli. Nismo se obazirali na moguće opasnosti koje donose naši postupci. Nismo bili svesni posledica koje će imati naše činjenje, koje je tad bilo na bazi – i nesvesti i jedne nepromišljene mladosti i osećaja za pravdu“.
A onda je nepromišljeni mladalački instinkt naleteo na „kompromis opstanka“.
„Svi ljudi sad hoće da pored gorućih stvari prođu neoprljeni. Znači, posle svega, da ih nije briga nizašta. Da gledaju svoja posla, da jure za nekim sitnim interesom i da imaju neku svoju malu korist. Puno linija malog otpora odredilo je naše živote. Stepen svega toga nam pokazuje ko smo i šta smo“.
A posledica toga je: ko iskače – smeta. Ko misli – mora da se čisti.
„To sve ima napisano u knjizi“, kaže Zoran Kostić Cane. „Jer, jednostavno su ljudi toliko puni straha da pravo na svoje mišljenje odbijaju u startu. Oni hoće da svoju krivicu podele sa drugima, da ne preuzimaju odgovornost, u jednoj neodređenosti hoće ljudi da žive…“
Pročitajte ceo intervju sa Zoranom Kostićem Canetom u dvobroju „Vremena“ koje je dostupno na trafikama i u digitalnom izdanju od četvrtka, 1. avgusta 2024.
Od prethodnog ročišta, u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture svakodnevno borave revizori Ministarstva kulture. Ne zna se da li traže nešto određeno
Nisu se družili 40 godina, a onda je slučaj hteo da se spoje zbog zajedničke izložbe „Generacija ’79“ - klasa sa Grafike Fakulteta primenjenih umetnosti
Nova v.d. direktorka Kulturnog centra Beograda, glumica Jovana Petronijević, poznata je po ulozi u „Kursadžijama“. Njeno iskustvo u vođenju ustanove kulture nije poznato
Planirana gradnja u ulici Miloja Zakića na Košutnjaku ugrožava bunkere u kojima se čuvaju nitratni filmovi arhiva Jugoslovenske kinoteke. Za ovaj previd možemo da krivimo raspis konkursa
„Travel + Leisure", jedan od najuticajnijih svetskih magazina iz oblasti putovanja i kulture, uvrstio je Muzej Jugoslavije među svetske muzeje koje obavezno treba posetiti
Pobeda Tise Petera Mađara prevazilazi granice malene Mađarske. Ona se preliva i na susednu Srbiju kao noćna mora za Aleksandra Vučića i motivacija za sve one koji žele da mu vide leđa
Raspiše li Vučić izbore za leto, studentski pokret i zborovi moraju biti spremni. Iskustva stečena u Kuli, Sevojnu ili Aranđelovcu su dragocena, ali ne i dovoljna. Današnji mali propusti, već sutra mogu biti fatalni. U pitanju je budućnost Srbije
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
