Kralj Čačka, Amerikana/Dom omladine Beograda, 14. XII 2024.
Osim kao rodno (i počivše) mesto Bore Đorđevića, Čačak je popularna muzika Balkana odredila (omeđila?) istoimenim hitom Lepe Brene (…šumadijski rokenrol, 1982, autor M. P. Zahar) i albumom Bombardiranje Srbije i Čačka (2005, Dallas Records) riječkog benda Let 3. Alternativno, Nenad Marić (r. 1979) morao je taj grad da napusti radi likovne akademije u prestonici Srbije, a i da bi postao Kralj Čačka. U egzilu.
Muzikom se aktivno baveći u ovom veku, kao Kralj Čačka od 2004, u Domu omladine Beograda (DOB) Nenad/Kralj nastupao je (i izlagao) onoliko puta, u raznim njegovim prostorima, tu je promovisao i svoja izdanja – npr. Zemlja nije moj dom zajednički je naslov hit-pesme, njegovog drugog albuma (2018, Pop depresija), izložbe crteža (2019, galerija DOB), druge mu zbirke pesama (2023, Liberland art) i RTS-dokumentarca o njemu i grupi. (Uh, za Fras u šupi bila su ‘84. potrebna trojica autora – Srđan Gile Gojković/ElOrg, David Albahari, Miloš Komadina).
Kralj Čačka (dalje: KČ) još nije prisvojio neki decembarski termin kao svoj redovni, nadam se da hoće, jer evo ga opet u to doba u (gornjoj, stajaćoj) sali Amerikana. Teško da ima mesta bolje nazvanog za ovakvu sintezu kantrija, bluza, rokenrola, autorske pesme/šansone, šlagera, a izgleda (biće) i soula/fanka – jer došlo vreme za najavu trećeg studijskog albuma, za većeg izdavača. Rasprodate su ulaznice (do 1800 RSD) za stvaralački mehur bezbedan od ludila svuda naokolo, okupilo se – predsedničkom šacometrijom – više od 600 posetilaca, spremnih za ovacije, i nisu dugo oklevali da počnu.
Fini prateći trio (bubnjevi, više nosi kontrabas nego bas-gitara, i Kraljev brat Marko Marić, izvrstan gitarista – akustični, slajd, ali i klavir) očvrsnuo je u električnoj verziji, proširen perkusionistom i uglavnom “skraćen” za klavijature; rutinski/uigran, siroviji u skladu s klupskim ambijentom. Hej, hej, mama, hej, hej, tata (izvucite me iz ovog blata) počinje potišteno, ali 2 minuta sreće, 3 minuta smisla nije jedino, u slikovitim stihovima utešno pojavljivanje smisla (vs. opšteg haosa napolju). Posle Zemlje… nekoliko novih numera, Stranac i Mesec me zove na ples, pridružila se tročlana duvačka sekcija. Glas Kralja Čačka je sigurniji, savladava rečitative i neredovne metrike i ume da razmahne pevne refrene kad ih ima. Bez limarije, biseri (s) prvog albuma Zemlja snova (2016, Pop depresija) su Želeo sam kao mali (…prestao sam da se češljam…) i Kako izgleda jutro.
Dolazi gost iznenađenja, ne, ne Bajaga ispred kog je na Ušću (Save u Dunav) KČ zasijao letos; nego, Darko Rundek, na čijem je velikom koncertu (beogradski mali stadion Tašmajdan, 2017) pridobio mnoge. Zapravo, nije iznenađenje ako znate da Rundek ovih dana u DOBu ima 5 koncerata, pre i posle KČ. Oduševljenju nema kraja, da l’ je potrebno reći. S “Darkovim trubačem” Pavlicom, prvo u duetu Rundekova Na nešto me sjeća taj grad (koju je svojevremeno Darko izvodio sa R. Šerbedžijom i A. Dedićem), onda Partizan – ne o spotskom klubu, nego ona francuska iz Drugog svetskog rata/Pokreta otpora (La Complainte du Partisan), kod nas poznata preko L. Koena, prepeva Arsena Dedića, kasnije Štulića.
Do puna dva sata (uklj. bis) i “primenjene pesme” tj. songovi za pozorište, svakako odjeci Brehta i Vajla dok Tom čeka (Waits), Nizbrdo pravo, i hitovi (prigodno) Deda Mraz je švorc…Avatar…Svetlost. Čačak je tamo gde mu je Kralj.
Sindikat muzičkih umetnika u otvorenom pismu poručuje Ministarstvu kulture da poštuje zakon i da raspiše konkurs za direktora Beogradske filharmonije, jer izbor Bojana Suđića nije po zakonu
„Imaginarni brojevi“ je prvi kratki igrani film koji će se iz Srbije takmičiti u Berlinu nakon osam godina. Na Berlinaru će biti i dva filma u kojima je Srbija koproducent
Ovog vikenda u Beogradu oskrnavljena su dva spomenika: Borislavu Pekiću na Cvetnom trgu i Narodnim herojima na Kalemegdanu. Obesna mladež, desničari, ili vlast – ko je kriv
Filmski centar Srbije pozvao je reditelje i producente na panel koji na Zlatiboru organizuje sa NAFFIT-om, Nacionalnim festivalom filma i televizije za "lojalne i podobne", koji je, kao i cela filmska branša, prošlog septembra bojkotovao
Izjavu ministra Selakovića da „ovu bandu treba rasturiti“ zaposleni u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture doživeli su kao ličnu pretnju, a lako im je da dokažu da su sve njegove optužbe neistinite
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
