Kralj Čačka, Amerikana/Dom omladine Beograda, 14. XII 2024.
Osim kao rodno (i počivše) mesto Bore Đorđevića, Čačak je popularna muzika Balkana odredila (omeđila?) istoimenim hitom Lepe Brene (…šumadijski rokenrol, 1982, autor M. P. Zahar) i albumom Bombardiranje Srbije i Čačka (2005, Dallas Records) riječkog benda Let 3. Alternativno, Nenad Marić (r. 1979) morao je taj grad da napusti radi likovne akademije u prestonici Srbije, a i da bi postao Kralj Čačka. U egzilu.
Muzikom se aktivno baveći u ovom veku, kao Kralj Čačka od 2004, u Domu omladine Beograda (DOB) Nenad/Kralj nastupao je (i izlagao) onoliko puta, u raznim njegovim prostorima, tu je promovisao i svoja izdanja – npr. Zemlja nije moj dom zajednički je naslov hit-pesme, njegovog drugog albuma (2018, Pop depresija), izložbe crteža (2019, galerija DOB), druge mu zbirke pesama (2023, Liberland art) i RTS-dokumentarca o njemu i grupi. (Uh, za Fras u šupi bila su ‘84. potrebna trojica autora – Srđan Gile Gojković/ElOrg, David Albahari, Miloš Komadina).
Kralj Čačka (dalje: KČ) još nije prisvojio neki decembarski termin kao svoj redovni, nadam se da hoće, jer evo ga opet u to doba u (gornjoj, stajaćoj) sali Amerikana. Teško da ima mesta bolje nazvanog za ovakvu sintezu kantrija, bluza, rokenrola, autorske pesme/šansone, šlagera, a izgleda (biće) i soula/fanka – jer došlo vreme za najavu trećeg studijskog albuma, za većeg izdavača. Rasprodate su ulaznice (do 1800 RSD) za stvaralački mehur bezbedan od ludila svuda naokolo, okupilo se – predsedničkom šacometrijom – više od 600 posetilaca, spremnih za ovacije, i nisu dugo oklevali da počnu.
Fini prateći trio (bubnjevi, više nosi kontrabas nego bas-gitara, i Kraljev brat Marko Marić, izvrstan gitarista – akustični, slajd, ali i klavir) očvrsnuo je u električnoj verziji, proširen perkusionistom i uglavnom “skraćen” za klavijature; rutinski/uigran, siroviji u skladu s klupskim ambijentom. Hej, hej, mama, hej, hej, tata (izvucite me iz ovog blata) počinje potišteno, ali 2 minuta sreće, 3 minuta smisla nije jedino, u slikovitim stihovima utešno pojavljivanje smisla (vs. opšteg haosa napolju). Posle Zemlje… nekoliko novih numera, Stranac i Mesec me zove na ples, pridružila se tročlana duvačka sekcija. Glas Kralja Čačka je sigurniji, savladava rečitative i neredovne metrike i ume da razmahne pevne refrene kad ih ima. Bez limarije, biseri (s) prvog albuma Zemlja snova (2016, Pop depresija) su Želeo sam kao mali (…prestao sam da se češljam…) i Kako izgleda jutro.
Dolazi gost iznenađenja, ne, ne Bajaga ispred kog je na Ušću (Save u Dunav) KČ zasijao letos; nego, Darko Rundek, na čijem je velikom koncertu (beogradski mali stadion Tašmajdan, 2017) pridobio mnoge. Zapravo, nije iznenađenje ako znate da Rundek ovih dana u DOBu ima 5 koncerata, pre i posle KČ. Oduševljenju nema kraja, da l’ je potrebno reći. S “Darkovim trubačem” Pavlicom, prvo u duetu Rundekova Na nešto me sjeća taj grad (koju je svojevremeno Darko izvodio sa R. Šerbedžijom i A. Dedićem), onda Partizan – ne o spotskom klubu, nego ona francuska iz Drugog svetskog rata/Pokreta otpora (La Complainte du Partisan), kod nas poznata preko L. Koena, prepeva Arsena Dedića, kasnije Štulića.
Do puna dva sata (uklj. bis) i “primenjene pesme” tj. songovi za pozorište, svakako odjeci Brehta i Vajla dok Tom čeka (Waits), Nizbrdo pravo, i hitovi (prigodno) Deda Mraz je švorc…Avatar…Svetlost. Čačak je tamo gde mu je Kralj.
Dragan Jeličić, selektor Festa kaže da je program ovog festivala koji će biti u oktobru završen, dok će četiri filma tokom dvodnevnog Fest intra u februaru biti najava tog tek 53. a ne 55. Festa kao što bi trebalo da bude, da nije bilo „nedopustive pauze“ od dve i po godine
O istoj temi, o problemima savremene kinematografije, država je organizovala skup na Zlatiboru, a struka u Beogradu. Jasno je zašto nisu mogli zajedno
Posle osam dana i 43 filma iz najnovije svetske produkcije, završen je prvi Beograd film festival sa više od 20.000 gledalaca
Grad Niš je za ovu godinu odvojio rekordnih 8 odsto, država mu zida Narodni muzej i Galeriju savremene umetnosti, najavljuju se razni programi...Zašto baš sad
Uhapšeni su osumnjičeni za krađu slike „Uspenje“ Zdravka Vučinića
U čemu su sličnosti i razlike razlika između klasične mafijaške porodice i mafijaške države? Kakvu ulogu oba slučaja igra Capo di tutti capi? I gde je tu Srbija
Milo Đukanović vladao je Crnom Gorom 32 godine. Vučić bi bar toliko da mešetari Srbijom, znači još jedno 18 godina – policijskom silom, tajnim službama, paravojnim partijskim formacijama, zauzdanim pravosuđem i pobesnelim tabloidima
Režim igra na sve ili ništa. Vučić nema apsolutno nikakvu ideju šta da radi, osim da pokuša da vlada, doslovno, policijskom silom i tabloidima. Jer državni sistem se kao posledica nasilja, krađe i nesposobnosti raspao, kao u Zaječaru
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
