Kralj Čačka, Amerikana/Dom omladine Beograda, 14. XII 2024.
Osim kao rodno (i počivše) mesto Bore Đorđevića, Čačak je popularna muzika Balkana odredila (omeđila?) istoimenim hitom Lepe Brene (…šumadijski rokenrol, 1982, autor M. P. Zahar) i albumom Bombardiranje Srbije i Čačka (2005, Dallas Records) riječkog benda Let 3. Alternativno, Nenad Marić (r. 1979) morao je taj grad da napusti radi likovne akademije u prestonici Srbije, a i da bi postao Kralj Čačka. U egzilu.
Muzikom se aktivno baveći u ovom veku, kao Kralj Čačka od 2004, u Domu omladine Beograda (DOB) Nenad/Kralj nastupao je (i izlagao) onoliko puta, u raznim njegovim prostorima, tu je promovisao i svoja izdanja – npr. Zemlja nije moj dom zajednički je naslov hit-pesme, njegovog drugog albuma (2018, Pop depresija), izložbe crteža (2019, galerija DOB), druge mu zbirke pesama (2023, Liberland art) i RTS-dokumentarca o njemu i grupi. (Uh, za Fras u šupi bila su ‘84. potrebna trojica autora – Srđan Gile Gojković/ElOrg, David Albahari, Miloš Komadina).
Kralj Čačka (dalje: KČ) još nije prisvojio neki decembarski termin kao svoj redovni, nadam se da hoće, jer evo ga opet u to doba u (gornjoj, stajaćoj) sali Amerikana. Teško da ima mesta bolje nazvanog za ovakvu sintezu kantrija, bluza, rokenrola, autorske pesme/šansone, šlagera, a izgleda (biće) i soula/fanka – jer došlo vreme za najavu trećeg studijskog albuma, za većeg izdavača. Rasprodate su ulaznice (do 1800 RSD) za stvaralački mehur bezbedan od ludila svuda naokolo, okupilo se – predsedničkom šacometrijom – više od 600 posetilaca, spremnih za ovacije, i nisu dugo oklevali da počnu.
Fini prateći trio (bubnjevi, više nosi kontrabas nego bas-gitara, i Kraljev brat Marko Marić, izvrstan gitarista – akustični, slajd, ali i klavir) očvrsnuo je u električnoj verziji, proširen perkusionistom i uglavnom “skraćen” za klavijature; rutinski/uigran, siroviji u skladu s klupskim ambijentom. Hej, hej, mama, hej, hej, tata (izvucite me iz ovog blata) počinje potišteno, ali 2 minuta sreće, 3 minuta smisla nije jedino, u slikovitim stihovima utešno pojavljivanje smisla (vs. opšteg haosa napolju). Posle Zemlje… nekoliko novih numera, Stranac i Mesec me zove na ples, pridružila se tročlana duvačka sekcija. Glas Kralja Čačka je sigurniji, savladava rečitative i neredovne metrike i ume da razmahne pevne refrene kad ih ima. Bez limarije, biseri (s) prvog albuma Zemlja snova (2016, Pop depresija) su Želeo sam kao mali (…prestao sam da se češljam…) i Kako izgleda jutro.
Dolazi gost iznenađenja, ne, ne Bajaga ispred kog je na Ušću (Save u Dunav) KČ zasijao letos; nego, Darko Rundek, na čijem je velikom koncertu (beogradski mali stadion Tašmajdan, 2017) pridobio mnoge. Zapravo, nije iznenađenje ako znate da Rundek ovih dana u DOBu ima 5 koncerata, pre i posle KČ. Oduševljenju nema kraja, da l’ je potrebno reći. S “Darkovim trubačem” Pavlicom, prvo u duetu Rundekova Na nešto me sjeća taj grad (koju je svojevremeno Darko izvodio sa R. Šerbedžijom i A. Dedićem), onda Partizan – ne o spotskom klubu, nego ona francuska iz Drugog svetskog rata/Pokreta otpora (La Complainte du Partisan), kod nas poznata preko L. Koena, prepeva Arsena Dedića, kasnije Štulića.
Do puna dva sata (uklj. bis) i “primenjene pesme” tj. songovi za pozorište, svakako odjeci Brehta i Vajla dok Tom čeka (Waits), Nizbrdo pravo, i hitovi (prigodno) Deda Mraz je švorc…Avatar…Svetlost. Čačak je tamo gde mu je Kralj.
Pre nego što je uobičajeno, u Leskovcu je počela Godina kulture otvaranjem izložbe koja postoji od 2024, bez medija i atmosfere kakva priliči ovakvom događaju. Bila je to direktiva Ministarstva kulture
Nacrt zakona o autorskim pravima je fasadni zakon i ne nudi pravnu sigurnost stvaraocima koju zahtevaju direktive EU, iako je navodno rađen zbog usklađivanja sa EU, kažu scenaristi
Nacrt zakona o autorskim pravima urađen je bez konsultacije sa filmskim stvaraocima, u njemu nema ni reči o AI i ne oslanja se na najnovije direktive EU već na one iz ranijih godina
Božo Koprivica bio je fudbaler, partizan i partizanovac, pesnik koji nije pisao pesme, pisac skokovite rečenice, namrgođeni dobri duh Beograda i jedne zemlje koja više ne postoji
Sniman u Hrvatskoj i u Beogradu, akcioni naučno-fantastični film „Gospodar Oluje“, prva holivudsko-srpska koprodukcija, imaće domaću premijeru 7. aprila
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
