Napredak postignut tokom prve dve godine od ponovnog pokretanja Beogradskog džez festivala je impresivan. To je jasno iz poboljšanog i zavodljivog ovogodišnjeg programa. Ako se ovaj impuls održi i razvije u narednim godinama, festival će biti u prilici da ponovo osvoji nekadašnje visoke pozicije, kvalitet i početni čar
Pre nekoliko godina, Vojislav Pantić i Dragan Kremer pričali su mi o njihovim planovima da ožive Beogradski džez festival, tokom naših veselih druženja na festivalu Džez a Vijen u Francuskoj. Njihova velika vizija i entuzijazam toliko su uzbudili moje interesovanje da sam sa velikim zadovoljstvom prihvatio njihov poziv da prisustvujem prošlogodišnjem ponovnom rađanju festivala. Sa mnom u društvu bio je proslavljeni džez fotograf Tim Dikeson.
Festival je bio otkrovenje. Ponešto sam znao o slavnim danima od 1971. do 1990. godine, kada je Beograd organizovao jedan od najboljih džez festivala u Evropi. Postojali su redovni izveštaji sa festivala u džez magazinima. Snimke sa nekih od najuzbudljivijih koncerata bilo je moguće pronaći na trakama i LP pločama. Bio sam svestan da su uspešni festivalski nastupi u džez orbitu izbacili jugoslovenske muzičare poput Duška Gojkovića, Boška Petrovića i Stjepka Guta – da steknu međunarodnu slavu.
Ali, nisam bio spreman za izuzetan kvalitet i stilsku raznolikost muzičara sa Balkana. Pijanisti Matija Dedić i Vlada Maričić, Bata Božanić džez kvintet i italijanski sastav Nikola Konte džez kombo ostavili su snažan utisak začinjavajući čvrste džez vrline lokalnim muzičkim ukusima. Poslednji utisak je bio jednako zanosan izvan festivala – gde sam uživao u stimulišućoj strasti romskog sastava KAL i eklektičnoj pop satiri Ramba Amadeusa. Ova divna otkrića učinila su da moj boravak u Beogradu bude ekstraspecijalan i zacementirale moju odluku da dođem ponovo ove godine.
I drugi faktori učinili su da se vratim, ponovo u tandemu sa Timom. Sve je bilo ekstremno dobro organizovano – od male grupe posvećenih entuzijasta i poznavalaca. Topao doček i gostoljubivost koju su stranim gostima pružili svi – od organizatora festivala do lokalnih ljudi – bila je stvarno izuzetna. Dobra posećenost, topao prijem i prihvatanje svih bendova pokazali su evidentnu žudnju publike za džez majstorijama. Pre svega, program u svom obimu i kvalitetu bio je stvarno izvanredan, uprkos budžetskim ograničenjima i kratkom vremenu za pripremu festivala.
Od suštinske važnosti je da se nastavi na tragu ovog uspeha, spoznajući značaj uspešnog, major festivala za ekonomiju, kulturni život i međunarodne veze. Mora se više uraditi na reklamiranju festivala: ranije i mnogo šire. Festival bi mogao da privuče brojne goste iz inostranstva, kada bi oni dobili informaciju o programu dovoljno rano da planiraju dolazak. Njima su potrebne i informacije vezane za put, smeštaj i spoljne atrakcije (pozorište, umetnost, istorijska mesta…). Tačno je, sada postoje izvesna finansijska ograničenja, ali potencijalne pokrovitelje i sponzore treba uveriti u neizmerne koristi od činjenice da Beograd ponovo bude prepoznat kao jedan od glavnih evropskih džez centara.
Napredak postignut tokom samo prve dve godine od ponovnog pokretanja festivala je impresivan. To je jasno iz poboljšanog i zavodljivog programa ove godine. Ako se ovaj impuls održi i razvije u narednim godinama, festival će biti u prilici da ponovo osvoji nekadašnje visoke pozicije, kvalitet i čar početnog statusa. A onda, Beograd će ponovo biti prirodni centar za svetske džez atrakcije i, što je jednako važno, funkcionisaće kao showcase i kao prozor u svet za najbolje muzičare sa Balkana.
Umetnički direktor Martovskog festivala Dejan Dabić podneo je ostavku. Razlog: Odbor namerava da usvoji program u njegovom odsustvu, a tu su i nesuglasice o filmovima koji kritički opisuju našu stvarnost
Ministarstvo kulture i Gradski sekretarijat odvojili su nula dinara za glumačke nagrade čiji su osnivači Udruženje filmskih i Udruženje dramskih glumaca, a Narodno pozorište kao da je zaboravilo na svoje tri nagrade
Nagrada „Pavle Vuisić“ za životno delo dodeljena je Tanji Bošković. Istovremeno, Ministarstvo kulture nije odobrilo novac Udruženju filmskih glumaca Srbije za tu nagradu
Na crvenom tepihu ispred Narodnog pozorišta uoči otvaranja 32. Sarajevo film festivala viđene su brojne slavne ličnosti iz sveta filma iz celog regiona, predsednik Crne Gore Jakov Milatović a u masi na ulici vijorilo se i desetak zastava Palestine
S obzirom na uslove u kojima živi, može se reći da je učešće 23 filma na Sarajevskom festivalu veliki uspeh ovdašnje kinematografije
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
