Pre nekoliko godina, Vojislav Pantić i Dragan Kremer pričali su mi o njihovim planovima da ožive Beogradski džez festival, tokom naših veselih druženja na festivalu Džez a Vijen u Francuskoj. Njihova velika vizija i entuzijazam toliko su uzbudili moje interesovanje da sam sa velikim zadovoljstvom prihvatio njihov poziv da prisustvujem prošlogodišnjem ponovnom rađanju festivala. Sa mnom u društvu bio je proslavljeni džez fotograf Tim Dikeson.
Festival je bio otkrovenje. Ponešto sam znao o slavnim danima od 1971. do 1990. godine, kada je Beograd organizovao jedan od najboljih džez festivala u Evropi. Postojali su redovni izveštaji sa festivala u džez magazinima. Snimke sa nekih od najuzbudljivijih koncerata bilo je moguće pronaći na trakama i LP pločama. Bio sam svestan da su uspešni festivalski nastupi u džez orbitu izbacili jugoslovenske muzičare poput Duška Gojkovića, Boška Petrovića i Stjepka Guta – da steknu međunarodnu slavu.
Ali, nisam bio spreman za izuzetan kvalitet i stilsku raznolikost muzičara sa Balkana. Pijanisti Matija Dedić i Vlada Maričić, Bata Božanić džez kvintet i italijanski sastav Nikola Konte džez kombo ostavili su snažan utisak začinjavajući čvrste džez vrline lokalnim muzičkim ukusima. Poslednji utisak je bio jednako zanosan izvan festivala – gde sam uživao u stimulišućoj strasti romskog sastava KAL i eklektičnoj pop satiri Ramba Amadeusa. Ova divna otkrića učinila su da moj boravak u Beogradu bude ekstraspecijalan i zacementirale moju odluku da dođem ponovo ove godine.
I drugi faktori učinili su da se vratim, ponovo u tandemu sa Timom. Sve je bilo ekstremno dobro organizovano – od male grupe posvećenih entuzijasta i poznavalaca. Topao doček i gostoljubivost koju su stranim gostima pružili svi – od organizatora festivala do lokalnih ljudi – bila je stvarno izuzetna. Dobra posećenost, topao prijem i prihvatanje svih bendova pokazali su evidentnu žudnju publike za džez majstorijama. Pre svega, program u svom obimu i kvalitetu bio je stvarno izvanredan, uprkos budžetskim ograničenjima i kratkom vremenu za pripremu festivala.
Od suštinske važnosti je da se nastavi na tragu ovog uspeha, spoznajući značaj uspešnog, major festivala za ekonomiju, kulturni život i međunarodne veze. Mora se više uraditi na reklamiranju festivala: ranije i mnogo šire. Festival bi mogao da privuče brojne goste iz inostranstva, kada bi oni dobili informaciju o programu dovoljno rano da planiraju dolazak. Njima su potrebne i informacije vezane za put, smeštaj i spoljne atrakcije (pozorište, umetnost, istorijska mesta…). Tačno je, sada postoje izvesna finansijska ograničenja, ali potencijalne pokrovitelje i sponzore treba uveriti u neizmerne koristi od činjenice da Beograd ponovo bude prepoznat kao jedan od glavnih evropskih džez centara.
Napredak postignut tokom samo prve dve godine od ponovnog pokretanja festivala je impresivan. To je jasno iz poboljšanog i zavodljivog programa ove godine. Ako se ovaj impuls održi i razvije u narednim godinama, festival će biti u prilici da ponovo osvoji nekadašnje visoke pozicije, kvalitet i čar početnog statusa. A onda, Beograd će ponovo biti prirodni centar za svetske džez atrakcije i, što je jednako važno, funkcionisaće kao showcase i kao prozor u svet za najbolje muzičare sa Balkana.
