Napredak postignut tokom prve dve godine od ponovnog pokretanja Beogradskog džez festivala je impresivan. To je jasno iz poboljšanog i zavodljivog ovogodišnjeg programa. Ako se ovaj impuls održi i razvije u narednim godinama, festival će biti u prilici da ponovo osvoji nekadašnje visoke pozicije, kvalitet i početni čar
Pre nekoliko godina, Vojislav Pantić i Dragan Kremer pričali su mi o njihovim planovima da ožive Beogradski džez festival, tokom naših veselih druženja na festivalu Džez a Vijen u Francuskoj. Njihova velika vizija i entuzijazam toliko su uzbudili moje interesovanje da sam sa velikim zadovoljstvom prihvatio njihov poziv da prisustvujem prošlogodišnjem ponovnom rađanju festivala. Sa mnom u društvu bio je proslavljeni džez fotograf Tim Dikeson.
Festival je bio otkrovenje. Ponešto sam znao o slavnim danima od 1971. do 1990. godine, kada je Beograd organizovao jedan od najboljih džez festivala u Evropi. Postojali su redovni izveštaji sa festivala u džez magazinima. Snimke sa nekih od najuzbudljivijih koncerata bilo je moguće pronaći na trakama i LP pločama. Bio sam svestan da su uspešni festivalski nastupi u džez orbitu izbacili jugoslovenske muzičare poput Duška Gojkovića, Boška Petrovića i Stjepka Guta – da steknu međunarodnu slavu.
Ali, nisam bio spreman za izuzetan kvalitet i stilsku raznolikost muzičara sa Balkana. Pijanisti Matija Dedić i Vlada Maričić, Bata Božanić džez kvintet i italijanski sastav Nikola Konte džez kombo ostavili su snažan utisak začinjavajući čvrste džez vrline lokalnim muzičkim ukusima. Poslednji utisak je bio jednako zanosan izvan festivala – gde sam uživao u stimulišućoj strasti romskog sastava KAL i eklektičnoj pop satiri Ramba Amadeusa. Ova divna otkrića učinila su da moj boravak u Beogradu bude ekstraspecijalan i zacementirale moju odluku da dođem ponovo ove godine.
I drugi faktori učinili su da se vratim, ponovo u tandemu sa Timom. Sve je bilo ekstremno dobro organizovano – od male grupe posvećenih entuzijasta i poznavalaca. Topao doček i gostoljubivost koju su stranim gostima pružili svi – od organizatora festivala do lokalnih ljudi – bila je stvarno izuzetna. Dobra posećenost, topao prijem i prihvatanje svih bendova pokazali su evidentnu žudnju publike za džez majstorijama. Pre svega, program u svom obimu i kvalitetu bio je stvarno izvanredan, uprkos budžetskim ograničenjima i kratkom vremenu za pripremu festivala.
Od suštinske važnosti je da se nastavi na tragu ovog uspeha, spoznajući značaj uspešnog, major festivala za ekonomiju, kulturni život i međunarodne veze. Mora se više uraditi na reklamiranju festivala: ranije i mnogo šire. Festival bi mogao da privuče brojne goste iz inostranstva, kada bi oni dobili informaciju o programu dovoljno rano da planiraju dolazak. Njima su potrebne i informacije vezane za put, smeštaj i spoljne atrakcije (pozorište, umetnost, istorijska mesta…). Tačno je, sada postoje izvesna finansijska ograničenja, ali potencijalne pokrovitelje i sponzore treba uveriti u neizmerne koristi od činjenice da Beograd ponovo bude prepoznat kao jedan od glavnih evropskih džez centara.
Napredak postignut tokom samo prve dve godine od ponovnog pokretanja festivala je impresivan. To je jasno iz poboljšanog i zavodljivog programa ove godine. Ako se ovaj impuls održi i razvije u narednim godinama, festival će biti u prilici da ponovo osvoji nekadašnje visoke pozicije, kvalitet i čar početnog statusa. A onda, Beograd će ponovo biti prirodni centar za svetske džez atrakcije i, što je jednako važno, funkcionisaće kao showcase i kao prozor u svet za najbolje muzičare sa Balkana.
Udruženje arhitekata Srbije upozorava Džareda Kušnera da je od srpske Vlade dobio „nepotpune ili netačne informacije“ o Generalštabu, i argumentovanom analizom ga poziva da uputi otkazno pismo predviđeno članom 4 investicionog ugovora
Bes i protest srpskih studenata poslužio je kao inspiracija za skulpturu u parku u srcu Londona. Nju je izradio srpski umetnik Vladimir Lalić i tako postao prvi savremenik u Srba čija će skulptura ostati u Velikoj Britaniji
Radovi na četiri od šest muzeja čije je otvaranje najavljeno za Ekspo, trenutno su tek u početnoj fazi. Zato deluje kao nemoguća misija da će taj plan biti ostvaren
Kao da kultura ove godine nje ostala bez materijalne pomoći države, do kraja meseca u Srbiji se održava čak sedam festivala, od kojih su četiri međunarodna
Postoji rizik da se konkurs za spomenik žrtvama nadstrešnice koji je raspisao Novi Sad instrumentalizuje kao zamena za izostanak pravnog razjašnjenja, navode u Nezavisnoj kulturnoj sceni Srbije
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Dijana Hrka, Milomir Jaćimović i emocije građana
Ranjene duše na obodu Ćacilenda Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
