Beogradska internacionalna nedelja arhitekture BINA počinje u četvrtak izložbom o Vili Prendić koja je imala sreću da ne bude srušena već – obnovljena. O ovom je snimljen i dokumentarni film, kao dokaz da je čuvanje baštine moguće
Program ovogodišnjeg izdanja Beogradske internacionalne nedelje arhitekture BINA je izuzetno aktuelan, važan i od opšteg interesa zato što se odnosi na primere i dobre i loše prakse u današnjoj arhitektonskoj praksi. Konkretno, na izložbama, predavanjima, radionicama… govoriće se i o Sava centru, BIGZ-u, Vili Prendić, ali i u Generalštabu i Beogradskom sajmu.
BINA, čija je centralna tema „Odjeci modernizma“, počinje sutra izložbom „Vila Prendić – novi pogled, novo trajanje“, u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda,
Kustoskinja i autorka izložbe „Vila Prendić“, Aleksandra Šević iz Zavoda za zaštitu kulture spomenika grada, kazala je da je rekonstrukcija ove vile izgrađene po projektu Milana Zlokovića, primer dobre prakse na koji u budućnosti treba da se ugledaju ljudi koji imaju nekretninu-spomenik kulture ili se odlučuju da kupe jedan takav spomenik.
Foto: BINAVila_Prendic_pre_pocetka_radova
„Ovo je primer dobre prakse, na koji bi trebalo da se i u budućnosti ugledaju ljudi koji se suočavaju sa tim da imaju nekretninu – spomenik kulture ili se odlučuju da ih kupe. Sačuvali smo sve izvorne vrednosti Vile Prendić zbog kojih je ona i utvrđena za spomenik kulture. Mislim da je rezultat vratio veru da se takve vrste obnove mogu desiti u današnje vreme, da nije neophodno da se sve prepravi, oblikuje drugačije i prilagodi nekom sadašnjem trenutku i modelu života “, kazala je Aleksandra Šević.
Deo ove izložbe je i dokumentarni film u produkciji Do.co.mo.mo. o radu obnovi Vile Prendić. Film je edukativnog karaktera govori o tome da je moguće izvršiti rekonstrukciju na način koji ide u prilog samom objektu kao spomeniku i korisnicima koji ulaze u tu kuću 100 godina kasnije, objasnila je Danica Jovović Prodanović, jedna od osnivača BINA-e.
Izuzetno interesovanje je za gostovanje Vesel de Jonga sa univerziteta TU Delft koji će održati predavanje, i učestvovaće na seminaru „Obnavljanje arhitekture XX veka“, na kome će se govoriti i o ugroženosti baštine – Generalštabu, Beogradskom sajmu i Hotelu Jugoslavija.
BINA šetnje, program po kome je BINA prepoznatljiva, posvećene su rekonstrukciji objekata nastalih u 20. veku, delima arhitekata Milana Zlokovića, Stojana Maksimovića, Milorada Pantovića, Vladete Maksimovića… Danica Jovović Prodanović je najavila da će se tokom šetnji posetiti i neke od novoizgrađenih objekata naših savremenika.
Organiztori BINA-e su Društvo arhitekata Beograda i Kulturni centar Beograda, a trajaće do 29. juna.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
U projektu “Arheologija sećanja” fotografišem kuće u jednom kraju Beograda, potom ih monohromatski obrađujem, zatim štampam na glinenim pločicama i kasnije preko toga intervenišem crtežom. Proces izgradnje jednog sveta traje dugo, a mi smo skloni da ga u trenutku srušimo i zamenimo. Ja mislim da ima nešto u tome, u tim kućama... Opstati stotine godina, kao tajna. U tom urbanističkom vrtlogu susreću se razni paradoksi gradnje, kao i nemar u ophođenju prema prirodi koja je ranije tu bila dominantna
Za razliku od svoje supruge, nije potpisao glasovitu Havel-Patočkinu “Povelju 77”, zamjerajući joj da nije dovoljno oštra prema komunističkom režimu, što ga je izoliralo od disidentskih kružoka. Istovremeno se i on sve više udaljavao od kolega po peru, smatrajući kako nema smisla gubiti vrijeme na “jalove” političke akcije, već svoje nezadovoljstvo treba jasno kritički artikulirati u knjigama i drugim publicističkim tekstovima, jer im je doseg i veći i širi
Pisac i kustos svetskog glasa Nikola Burio (1965, Francuska) gostovao je u Beogradu povodom saradnje na katalogu srpskog paviljona na nedavno završenom Venecijanskom bijenalu arhitekture. Srpski paviljon u Veneciji je, pod nazivom Rasplitanje: Novi prostori, predstavio kolosalnu višeslojnu ispletenu površinu koja gotovo levitira u prostoru paviljona i koja se tokom trajanja Bijenala, parajući se, vraća u klupka pređe, kao odraz promišljanja odnosa rada ruke i postupka strukturisanja forme. Polazna tačka grupe autora – D. Ereš, J. Mitrović, I. Pantić, S. Krstć, I. Najdanović, P. Laušević – bila je Beogradska šaka (1963, B. Čolak-Antić), prva robotska bionička šaka na svetu koja je projektovana sa protetičkom namenom
Donald Tramp konačno je do pucanja zavrnuo ruku Aleksandru Vučiću, pa naprednjački režim pred rusofilskim biračkim telom pravi sebi alibi da izbaci Ruse iz NIS-a – ako ne može milom, onda silom
Zet Kušner sigurno razmišlja vredi li sa Vučićem, Jovanovim i drugim ćacijima saditi tikve. Prilikom otimačine Generalštaba ispali su smotana banda koja se u toku pljačke banke bez maski krevelji u kamere i ostavlja na pultu ličene karte
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
