Beogradska internacionalna nedelja arhitekture BINA počinje u četvrtak izložbom o Vili Prendić koja je imala sreću da ne bude srušena već – obnovljena. O ovom je snimljen i dokumentarni film, kao dokaz da je čuvanje baštine moguće
Program ovogodišnjeg izdanja Beogradske internacionalne nedelje arhitekture BINA je izuzetno aktuelan, važan i od opšteg interesa zato što se odnosi na primere i dobre i loše prakse u današnjoj arhitektonskoj praksi. Konkretno, na izložbama, predavanjima, radionicama… govoriće se i o Sava centru, BIGZ-u, Vili Prendić, ali i u Generalštabu i Beogradskom sajmu.
BINA, čija je centralna tema „Odjeci modernizma“, počinje sutra izložbom „Vila Prendić – novi pogled, novo trajanje“, u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda,
Kustoskinja i autorka izložbe „Vila Prendić“, Aleksandra Šević iz Zavoda za zaštitu kulture spomenika grada, kazala je da je rekonstrukcija ove vile izgrađene po projektu Milana Zlokovića, primer dobre prakse na koji u budućnosti treba da se ugledaju ljudi koji imaju nekretninu-spomenik kulture ili se odlučuju da kupe jedan takav spomenik.
„Ovo je primer dobre prakse, na koji bi trebalo da se i u budućnosti ugledaju ljudi koji se suočavaju sa tim da imaju nekretninu – spomenik kulture ili se odlučuju da ih kupe. Sačuvali smo sve izvorne vrednosti Vile Prendić zbog kojih je ona i utvrđena za spomenik kulture. Mislim da je rezultat vratio veru da se takve vrste obnove mogu desiti u današnje vreme, da nije neophodno da se sve prepravi, oblikuje drugačije i prilagodi nekom sadašnjem trenutku i modelu života “, kazala je Aleksandra Šević.
Deo ove izložbe je i dokumentarni film u produkciji Do.co.mo.mo. o radu obnovi Vile Prendić. Film je edukativnog karaktera govori o tome da je moguće izvršiti rekonstrukciju na način koji ide u prilog samom objektu kao spomeniku i korisnicima koji ulaze u tu kuću 100 godina kasnije, objasnila je Danica Jovović Prodanović, jedna od osnivača BINA-e.
Izuzetno interesovanje je za gostovanje Vesel de Jonga sa univerziteta TU Delft koji će održati predavanje, i učestvovaće na seminaru „Obnavljanje arhitekture XX veka“, na kome će se govoriti i o ugroženosti baštine – Generalštabu, Beogradskom sajmu i Hotelu Jugoslavija.
BINA šetnje, program po kome je BINA prepoznatljiva, posvećene su rekonstrukciji objekata nastalih u 20. veku, delima arhitekata Milana Zlokovića, Stojana Maksimovića, Milorada Pantovića, Vladete Maksimovića… Danica Jovović Prodanović je najavila da će se tokom šetnji posetiti i neke od novoizgrađenih objekata naših savremenika.
Organiztori BINA-e su Društvo arhitekata Beograda i Kulturni centar Beograda, a trajaće do 29. juna.
Nedavno otvoren Muzej Viminacijum izuzetan je u državi jer se nalazi na samom lokalitetu. Arheologija i zaštita nepokretnog kulturnog nasleđa prioriteti su Ministarstva kulture, rekao je ministar Selaković. Međutim, za Belo brdo nema novca u ovogodišnjem budžetu, a Generalštabu je oduzet status kulturnog dobra
Zbog projekta Prestonica kulture, Leskovac će ove godine u svoju kulturu uložiti najviše do sad, a Ministarstvo kulture je osiguralo potpuno nova sredstva, od kojih će biti podignut i spomenik kralju Milanu
Dobro došli u kratku retrospektivu najboljih svetskih muzičkih izdanja u 2025. godini. Prednost smo dali ostvarenjima sa visokom umetničkom vrednošću, a ne obavezno onima sa velikim brojem hitova
I kakve veze sve ovo ima sa Srbijom? Zapravo, mnogo više nego što bismo, na prvi pogled, mogli da pretpostavimo. Umesto da podgreva mržnju prema Nemcima i Rusima – a imala bi sve pravo ovoga sveta da to radi – ili da zapomaže nad zlehudom sudbinom Poljske koja se nije prvi put u istoriji našla između ruskog čekića i nemačkog nakovnja (ili obratno), poljska Kultura promišlja budućnost Poljske pre svega u odnosima s “arhineprijateljima” i najvećim zlotvorima. Iskustvo, dakle, koje Srbiji očajnički nedostaje. Časopis Kultura i poljski Književni institut u Parizu ne nude samo putokaze za dezorijentisanu Srbiju, već i alate kojima se politička sloboda može instalirati
Šta je pravi bezbednosni izazov za Srbiju? Većina građana u podne i u ponoć zna odgovor – to je Vučićev naprednjački režim
Da li je moguće da smo, posle hiljada godina imperijalnih poduhvata, sada, odjednom, toliko iznenađeni američkim upadom u Venecuelu, da ne možemo da dođemo do daha?
Predsednik SAD Donald Tramp naredio je vojni napad na suverenu Venecuelu i otmicu njenog predsednika Nikolasa Madura. Neka se pripremi Gustavo Petro u Kolumbiji
Intervju: Nenad Lajbenšperger, ličnost godine 2025.
Nemam prava da ćutim na nepravdu Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
