Beogradska internacionalna nedelja arhitekture BINA počinje u četvrtak izložbom o Vili Prendić koja je imala sreću da ne bude srušena već – obnovljena. O ovom je snimljen i dokumentarni film, kao dokaz da je čuvanje baštine moguće
Program ovogodišnjeg izdanja Beogradske internacionalne nedelje arhitekture BINA je izuzetno aktuelan, važan i od opšteg interesa zato što se odnosi na primere i dobre i loše prakse u današnjoj arhitektonskoj praksi. Konkretno, na izložbama, predavanjima, radionicama… govoriće se i o Sava centru, BIGZ-u, Vili Prendić, ali i u Generalštabu i Beogradskom sajmu.
BINA, čija je centralna tema „Odjeci modernizma“, počinje sutra izložbom „Vila Prendić – novi pogled, novo trajanje“, u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda,
Kustoskinja i autorka izložbe „Vila Prendić“, Aleksandra Šević iz Zavoda za zaštitu kulture spomenika grada, kazala je da je rekonstrukcija ove vile izgrađene po projektu Milana Zlokovića, primer dobre prakse na koji u budućnosti treba da se ugledaju ljudi koji imaju nekretninu-spomenik kulture ili se odlučuju da kupe jedan takav spomenik.
„Ovo je primer dobre prakse, na koji bi trebalo da se i u budućnosti ugledaju ljudi koji se suočavaju sa tim da imaju nekretninu – spomenik kulture ili se odlučuju da ih kupe. Sačuvali smo sve izvorne vrednosti Vile Prendić zbog kojih je ona i utvrđena za spomenik kulture. Mislim da je rezultat vratio veru da se takve vrste obnove mogu desiti u današnje vreme, da nije neophodno da se sve prepravi, oblikuje drugačije i prilagodi nekom sadašnjem trenutku i modelu života “, kazala je Aleksandra Šević.
Deo ove izložbe je i dokumentarni film u produkciji Do.co.mo.mo. o radu obnovi Vile Prendić. Film je edukativnog karaktera govori o tome da je moguće izvršiti rekonstrukciju na način koji ide u prilog samom objektu kao spomeniku i korisnicima koji ulaze u tu kuću 100 godina kasnije, objasnila je Danica Jovović Prodanović, jedna od osnivača BINA-e.
Izuzetno interesovanje je za gostovanje Vesel de Jonga sa univerziteta TU Delft koji će održati predavanje, i učestvovaće na seminaru „Obnavljanje arhitekture XX veka“, na kome će se govoriti i o ugroženosti baštine – Generalštabu, Beogradskom sajmu i Hotelu Jugoslavija.
BINA šetnje, program po kome je BINA prepoznatljiva, posvećene su rekonstrukciji objekata nastalih u 20. veku, delima arhitekata Milana Zlokovića, Stojana Maksimovića, Milorada Pantovića, Vladete Maksimovića… Danica Jovović Prodanović je najavila da će se tokom šetnji posetiti i neke od novoizgrađenih objekata naših savremenika.
Organiztori BINA-e su Društvo arhitekata Beograda i Kulturni centar Beograda, a trajaće do 29. juna.
Mnogi ljudi su mi prilazili nakon filma sa osmijehom, istovremeno brišući suze. Mislim da ih dirne to što film obrađuje jednu epohu izuzetnih stvaralaca, koji su neizostavan dio naše zajedničke istorije
Laslo Krasnahorkai je drugi mađarski pisac koji je dobio Nobelovu nagradu za književnost u manje od četvrt veka. Prvi mađarski književnik ovenčan Nobelom bio je Imre Kertes, 2002. godine. Ovo je, dakle, izuzetno priznanje za veliku književnost jednog malog naroda
Sedef-magla, režija Milorad Milinković, uloge Petar Strugar, Miloš Timotijević, Milena Predić, Siniša Dugalić
Nina Like, Nismo ovde da bismo se zabavljali; prevod s norveškog Radoš Kosović; Geopoetika, Beograd 2024.
Predsednikova savetnica za medija Suzana Vasiljević je kao novinarka „izmislila rat“ kako bi se što duže brčkala u moru u Crnoj Gori. Zato sada, kada je na drugoj strani, ima rešenje za sve one koji mora izmišljaju kao što je to ona činila
Udarac u trbuh građana koji sledi nakon američkih sankcija NIS-u posledica je nemogućnosti gospodara mehurova i neznanja Aleksandra Vučića da shvati šta politika zaista jeste
Aleksandar Vučić se silno razočarao u prijatelja Erdogana – a to mu zgodno dođe da se predstavi kao veliki patriota
Kako je pukla Vučićeva politika vrdanja I: Srbija–SAD
Pet znakova neuzvraćene trampove ljubavi Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
