Svečano otvaranje Bijenala je u subotu, Srpskog štanda je sutra, a izložba „Exposition Coloniale“ Aleksandra Denića kojom se predstavljamo na ovoj najstarijoj svetskoj izložbi umetnosti, već je na listi izložbi koje se moraju videti
Najstarija svetska izložba umetnosti, 60. Bijenale u Veneciji, predstavlja od 20. aprila radove više od 330 umetnika na centralnoj izložbi “Stranci svuda”, uz izložbe u 88 nacionalnih paviljona, među kojima su ponovo i sve zemlje sa prostora bivše Jugoslavije.
Kao i 2022. godine, i ovoga puta svojevoljno nema Rusije, koja je ustupila paviljon Boliviji, dok je izraelsko učešće u znaku protesta svetske umetničke zajednice zbog rata u Pojasu Gaze.
Prema koncepciji umetničkog direktora 60. Bijenala umetnosti u Veneciji Adrijana Pedrose iz Brazila, naslov centralne izložbe je “Stranci svuda”, a sam termin vodi poreklo od imena torinskog kolektiva koji se borio protiv rasizma i ksenofobije u Italiji početkom ovog veka – Stranieri Ovunque.
Fokus Pedroseove koncepcije je na umetnicima koji su stranci, imigranti, iseljenici, prognani i izbeglice – posebno oni koji su se kretali između globalnog juga i globalnog severa, ali su ostali ispod radara globalne stručne i najšire javnosti.
Ovo je prvo Bijenale u Veneciji koje je osmislio kustos koji se otvoreno izjašnjava kao queer, a prvi je i koji je na tom mestu iz Latinske Amerike. Jubilarno izdanje Bijenala u Veneciji biće obeleženo i dosad najvećom prezentacijom domorodačke i queer umetnosti, a prema rečima Pedrose, predstavlja provokaciju.
Među 88 nacionalnih paviljona u Arsenalu i Đardinima, kao i na različitim lokacijama u Veneciji, četiri zemlje učestvuju prvi put – Benin, Etiopija, Tanzanija i Istočni Timor, dok su Nikaragva, Panama i Senegal prvi put u sopstvenim paviljonima, a ne u gostima.
Srbiju predstavlja Aleksandar Denić projektom Exposition Coloniale, u organizaciji Muzeja grada Beograda, čija je direktorka Jelena Medaković i komesar izložbe, a kustoskinja je Ksenija Samardžija.
Izložba Aleksandra Denića se otvara sutra.
Kustoskinja izložbe Ksenija Samardžija objašnjava da „Exposition Coloniale ukazuje na posledice kolonijalne ere“, te da taj „istorijski kontekst predstavlja polaznu tačku za Denićevo istraživanje njegovih tekovina i trajnog uticaja na kulturne podele i društvena raslojavanja.“
Komesar izložbe Jelena Medaković smatra da „Denićevi objekti na najbolji način odgovaraju na centralnu temu bijenala Adrijan Pedrosa. Denićevo lično iskustvo, odnosno godine provedene u Nemačkoj na poslovima scenografa doprinele su da zadatu temu savlada u osam vizuelno dobro povezanih objekata. Denić kroz ironiju kritički progovara o današnjem dobu konzumerizma i situacije sa raseljenim licima širom sveta.“
Postavku čini osam segmenata, odnosno modula, koji predstavljaju određene elemente arhitekture gradskih sredina, kao što su hotelska soba, telefonska govornica, javno kupatilo i kafana. Denićev „Exposition Coloniale“ tako progovara kroz reklamu turističke agencije ili kroz neuslovni poljski toalet oblepljen Luj Viton tapetama.
Srpski paviljon je u utorak posetio kustos Hans Ulrih, što je Denić medijima opisao kao „presedan jer on nikada ranije nije ušao u srpski paviljon. Uputio je iskrene komplimente. I već smo preksinoć ušli na listu paviljona koji moraju da se vide“.
"Ibi i njegova supruga Mama Ibi sami po sebi nisu ni posebno moćni, ni posebno genijalni, ali njihov jeftini, do apsurda doveden populizam i demagogija vrte i zavode građane nestvarno efikasno“, kaže Staša Koprivica, rediteljka nove verzije „Kralja Ibija“
S obzirom na to da je Skupština grada odbila predlog Odbora Bitefa da Andraš Urban sačini program ovogodišnjeg festivala, da li to znači da Odbor zapravo nije na čelu Bitefa kao što piše u odluci te iste Skupštine grada
Predstava „Neoplanta“ u petak (13. febraur) u Novosadskom pozorištu stoti put otvara priču o čoveku, gradu i istoriji, ali i o mestu pojedinca u svetu koji se stalno menja
Razmena iskustava, zajednički rad i neformalni razgovori postaju integralni deo umetničke prakse. Fokus se pomera sa proizvoda na proces, sa individualne afirmacije na kolektivno promišljanje. U vremenu u kom su umetnici primorani da stalno proizvode dokaze sopstvene relevantnosti, “Mokrin House Art Colony” predstavlja pomak s jasnom političkom težinom
Fedor Šili, Oda radosti; režija Gordan Kičić; igraju Gordan Kičić, Milica Mihailović, Milica Trifunović, Stefan Bundalo, Marija Liješević, Đuro Brstina, Tamara Dragičević; Atelje 212
Zašto je trbušni ples specijalaca na revijalnom takmičenju u Dubaiju toliko važan sa Srbiju i slične autoritarne države? Biće da to i te kako ima veze sa medijskim i drugim slobodama
Manja Grčić dolazi u RTS sa imidžom ratraka – između novinarstva, odanosti režimu i krupnom kapitalu, uvek je birala drugo dvoje
U čemu su sličnosti i razlike razlika između klasične mafijaške porodice i mafijaške države? Kakvu ulogu oba slučaja igra Capo di tutti capi? I gde je tu Srbija
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
