Svečano otvaranje Bijenala je u subotu, Srpskog štanda je sutra, a izložba „Exposition Coloniale“ Aleksandra Denića kojom se predstavljamo na ovoj najstarijoj svetskoj izložbi umetnosti, već je na listi izložbi koje se moraju videti
Najstarija svetska izložba umetnosti, 60. Bijenale u Veneciji, predstavlja od 20. aprila radove više od 330 umetnika na centralnoj izložbi “Stranci svuda”, uz izložbe u 88 nacionalnih paviljona, među kojima su ponovo i sve zemlje sa prostora bivše Jugoslavije.
Kao i 2022. godine, i ovoga puta svojevoljno nema Rusije, koja je ustupila paviljon Boliviji, dok je izraelsko učešće u znaku protesta svetske umetničke zajednice zbog rata u Pojasu Gaze.
Prema koncepciji umetničkog direktora 60. Bijenala umetnosti u Veneciji Adrijana Pedrose iz Brazila, naslov centralne izložbe je “Stranci svuda”, a sam termin vodi poreklo od imena torinskog kolektiva koji se borio protiv rasizma i ksenofobije u Italiji početkom ovog veka – Stranieri Ovunque.
Fokus Pedroseove koncepcije je na umetnicima koji su stranci, imigranti, iseljenici, prognani i izbeglice – posebno oni koji su se kretali između globalnog juga i globalnog severa, ali su ostali ispod radara globalne stručne i najšire javnosti.
Ovo je prvo Bijenale u Veneciji koje je osmislio kustos koji se otvoreno izjašnjava kao queer, a prvi je i koji je na tom mestu iz Latinske Amerike. Jubilarno izdanje Bijenala u Veneciji biće obeleženo i dosad najvećom prezentacijom domorodačke i queer umetnosti, a prema rečima Pedrose, predstavlja provokaciju.
Među 88 nacionalnih paviljona u Arsenalu i Đardinima, kao i na različitim lokacijama u Veneciji, četiri zemlje učestvuju prvi put – Benin, Etiopija, Tanzanija i Istočni Timor, dok su Nikaragva, Panama i Senegal prvi put u sopstvenim paviljonima, a ne u gostima.
Srbiju predstavlja Aleksandar Denić projektom Exposition Coloniale, u organizaciji Muzeja grada Beograda, čija je direktorka Jelena Medaković i komesar izložbe, a kustoskinja je Ksenija Samardžija.
Izložba Aleksandra Denića se otvara sutra.
Kustoskinja izložbe Ksenija Samardžija objašnjava da „Exposition Coloniale ukazuje na posledice kolonijalne ere“, te da taj „istorijski kontekst predstavlja polaznu tačku za Denićevo istraživanje njegovih tekovina i trajnog uticaja na kulturne podele i društvena raslojavanja.“
Komesar izložbe Jelena Medaković smatra da „Denićevi objekti na najbolji način odgovaraju na centralnu temu bijenala Adrijan Pedrosa. Denićevo lično iskustvo, odnosno godine provedene u Nemačkoj na poslovima scenografa doprinele su da zadatu temu savlada u osam vizuelno dobro povezanih objekata. Denić kroz ironiju kritički progovara o današnjem dobu konzumerizma i situacije sa raseljenim licima širom sveta.“
Postavku čini osam segmenata, odnosno modula, koji predstavljaju određene elemente arhitekture gradskih sredina, kao što su hotelska soba, telefonska govornica, javno kupatilo i kafana. Denićev „Exposition Coloniale“ tako progovara kroz reklamu turističke agencije ili kroz neuslovni poljski toalet oblepljen Luj Viton tapetama.
Srpski paviljon je u utorak posetio kustos Hans Ulrih, što je Denić medijima opisao kao „presedan jer on nikada ranije nije ušao u srpski paviljon. Uputio je iskrene komplimente. I već smo preksinoć ušli na listu paviljona koji moraju da se vide“.
Sin i ja stvaramo u porodičnoj kući, u našem kućnom studiju, ne sukobljavamo se, imamo blizak i topao odnos. Isto sam to zaključio dok sam čitao knjigu koju je napravio Spenser Tvidi, o ljudima koji prave muziku iz svog “bedroom” studija. Išao je sa drugarima po kućama i gledao kako ljudi snimaju uz pomoć štapa i kanapa
Na kraju “običnih” godina prave se liste knjiga, filmova i pozorišnih predstava. Međutim, ova godina je bila jedna od onih koju ćemo pamtiti po intenzivnoj borbi za društvene promene pa nema smisla ponašati se kao da je sve regularno. Zato ću u ovom tekstu pisati ne samo o predstavama već i o pozorišnim utiscima koje ćemo poneti iz 2025. godine
Neki od najvećih, poput Vitolda Gombroviča i Česlava Miloša, bez Ježija Gjedrojća gotovo sigurno ne bi postali ono što jesu. Ni s jednim od njih, međutim, nije bio u dobrim odnosima: bio je odveć konzervativan da bi prihvatio raspusnog Gombroviča i isuviše iskusan da bi tek tako ukazao poverenje preobraćenom komunisti Milošu. Nikada, međutim, nije odbio ni Gombrovičev ni Milošev tekst. Bio je previše dobar urednik da ne bi, sebi uprkos, shvatio o kakvim je piscima reč
Crkni, ljubavi, režija Lin Remzi, igra Dženifer Lorens; Marti Veličanstveni, režija Ben Safdi, igra Timoti Šalame
Poslednja objava o aktivnostima ministra Nikole Selakovića na sajtu Ministarstva kulture je od 29. decembra. Ali to što ne otvara izložbe, ne znači da nema druga posla
Pa šta ako je na trotoarima debeli sloj leda!? Nemojte da ste diletanti koji kukaju i kude vlast zbog više sile
Šta je pravi bezbednosni izazov za Srbiju? Većina građana u podne i u ponoć zna odgovor – to je Vučićev naprednjački režim
Da li je moguće da smo, posle hiljada godina imperijalnih poduhvata, sada, odjednom, toliko iznenađeni američkim upadom u Venecuelu, da ne možemo da dođemo do daha?
Novi Trampov poredak (I)
Najpoželjnija nekretnina za američkog predsednika Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
