Posle 28. februara ove godine, srpsko bibliotekarstvo nije više onakvo kakvo je bilo. Povodom Dana Narodne biblioteke Srbije, počeo je da radi centralni elektronski katalog u kome bi, ako država pomogne, uskoro mogli da se nađu podaci o svim knjigama iz svih biblioteka u Srbiji. To znači da će svaki korisnik interneta, sa svog kompjutera, moći da sazna da li i u kojoj biblioteci postoji naslov koji mu je potreban. Radiće se onako kako je, dugo unazad, uobičajeno i jedino moguće u svetu.
„Uspostavljanjem centralne baze vratili smo proces elektronske katalogizacije tamo gde je 1991. godine prekinut na nivou SFRJ. A samo što je započet. Na sreću, dok su se jedni klali i ratovali, Slovenci su nastavili da ga razvijaju pa smo mi sada implementirali njihov sistem“, kaže za „Vreme“ Sreten Ugričić, direktor Narodne biblioteke. Autori ovog projekta su Narodna, Univerzitetska i Biblioteka Matice srpske. Novac je obezbeđen donacijama Fonda za otvoreno društvo i Tempus projekta Evropske unije. Sreten Ugričić kaže da je došao trenutak da država preuzme dalje širenje centralne baze i da se načelna podrška ministarstava kulture, školstva i nauke konkretizuje. „Ako oni to ne učine, mi koji smo sada u sistemu trudićemo se da ga održimo, ali nigde u svetu takav sistem ne funkcioniše sam od sebe. To je strateška stvar svake države.“
VIRTUELNA SRBIJA: Formiranje centralne elektronske baze, odnosno realizacija projekta Virtuelna Srbija, najavljenog pre godinu i po, nije ni jedina ni važnija promena od drugih, ali je trenutno u bibliotekarstvu najatraktivnija. „Zato što znači sledeći stepen u razvoju. Činom formiranja nacionalne biblioteke, srpski narod je iz oralne prešao u pisanu kulturu, a ove godine je učinjen skok u elektronsku paradigmu“, kaže Sreten Ugričić. I, s obzirom na to da centralni katalog znači nov početak, razumljivo je što je za njegovu promociju izabran baš Dan osnivanja biblioteke, koji je, nije nevažno istaći, tek drugi put obeležen u 171 godini dugom životu Narodne biblioteke Srbije. Paradoksalno, ali i tipično srpski, do tada je slavljen datum kada je Biblioteka u bombardovanju sravljena sa zemljom. „Uspostavljanje srećnog, a ne tužnog dana za Dan Biblioteke bio je deo njene unutrašnje reforme od koje je, kada sam počeo ovde da radim, trebalo krenuti. Jer, ispostavilo se da najveći problem nije bio novac i stara tehnologija, kao što sam pretpostavljao, već mentalni sklop proistekao iz petnaestak poslednjih godina. Za šta god bih pitao da li postoji, da li se radi, odgovor je bio potvrdan, a kad bih tražio da mi to i pokažu, ispostavilo se da ili ne funkcioniše, ili ne postoji, ili da su samo planirali da to nekada rade. U takvoj situaciji trebalo je krenuti od revitalizacije osnovnih funkcija, zakonom određenih, i od uvođenja novih aktivnosti Biblioteke koje nikada nisu postojale a trebalo je da jesu.“
Promene u osnovnoj delatnosti, nabavci i zaštiti knjiga, su sledeće: znatno je povećan priliv domaćih i stranih izdanja, nabavljena je skupa oprema za mikrofilmovanje („polovinom sume od naših prihoda a polovinu nam je obećalo Ministarstvo kulture“) pa su stara izdanja snimljena („što se u ovoj Biblioteci nije radilo 25 godina, pa više nema bojazni da će prvi čitalac nekih novina s početka prošlog veka biti i poslednji“).
POKRETNA BIBLIOTEKA: Od novih aktivnosti koje nabraja Ugričić izdvajamo izdavaštvo (elektronsko izdavaštvo, kapitalni reprint Radoslavljevog jevanđelja) i Infobus, svojevrsnu pokretnu biblioteku, opremljenu osim knjigama i video trakama i CD romovima. „Infobus će raditi kao svaka biblioteka i putovaće od Prijepolja po Sandžaku. Deca će tu moći da surfuju, gledaju filmove, iznajmljuju knjige… Ne treba ni da pominjem da će nekima od njih Infobus biti prvi susret s kompjuterom. Nakon sedam dana vratiće se u isto mesto da bi korisnici mogli da vrate pozajmljenu knjigu i da uzmu novu. Ovaj projekat ostvaren je zahvaljujući inostranim donacijama u saradnji s bibliotekom iz Prijepolja“, kaže Ugričić.
Znatna inostrana pomoć posledica je ponovnog uključivanja Narodne biblioteke u svetske i evropske bibliotečke organizacije i u reforme bibliotekarstva Srbije. Ministarstvo nauke i tehnike je novooformljenom Konzorcijumu biblioteka Srbije obezbedilo ove godine za nabavku inostranih izvora naučnih informacija 890.000 evra, pa je tako sada u Srbiji u elektronskom obliku dostupno 7000 stranih časopisa.
U priči o obnavljanju saradnje sa svetom, Sreten Ugričić kaže da je prošle godine došlo više inostranih eksperata nego ikada u istoriji ove kuće a isto važi i za predstavljanje naših bibliotekara u svetu. Od uspostavljenih kontakata ističe obnavljanje saradnje sa Republikom Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom: „Ne postoji više potreba ni za kakvim ideologijama, bratstvima, jedinstvima, socijalizmima, sasvim ima dovoljno osnova za saradnju na bazi zajedničkih interesa i zajedničkih problema.“
Dok se u Narodnoj biblioteci dešavaju vidni pomaci, Ministarstvo kulture Srbije od početka grejne sezone nije uplatilo ni dinar za mazut. „Uprkos tome što od države ne dolazi novac za opstanak, mi sve ovo postižemo. Dokle, ne znam. U prethodnom periodu loše stanje u bibliotekama bilo je odraz lošeg stanja u društvu, tada se to podrazumevalo. Reč je o tome da se taj odnos obrne, da kultura određuje i vuče društvo, a ne obrnuto. Mislim da je način na koji mi sada radimo, taj način“, smatra Sreten Ugričić i upozorava da ako ne bude sredstava za nastavak, u opasnosti je cela reforma bibliotekarstva, ugasiće se i vratiti u prethodno stanje. „To je onda totalna katastrofa, poraz za ovu kulturu, narod, pa i za ovu vlast“, konstatuje Ugričić. „Mi izlazimo iz jednog perioda potpune iracionalnosti i sad treba da odlučimo hoćemo li se osvestiti. Jedina kopča ka spasu je znanje. Zato su ove stvari toliko bitne, jer predstavljaju osnovu budućeg razvoja. Tužno je što nešto što se podrazumeva mora da se objašnjava. Kažu, kultura nije prioritet, ali iz kulture proizlaze principi ustrojstva jednog društva. Mi sad treba da pišemo ustav, a slika kako treba da izgleda Srbija može da dođe jedino iz znanja i kulture. Ako to ne znamo, džaba nam penzije i zdravstvo. Zato mislim da je kultura i važnija.“
