Protekle nedelje se na televiziji pevalo na sav glas. Prvo smo na RTS-u videli snimak dečje Evrovizije (Eurojunior) gde je prvo mesto osvojio Dino iz Hrvatske. Dete svira klavir, izvlači visoke tonove, ima odličan scenski nastup, ukratko – buduća zvezda. Glamur i napetost bili su kao među odraslima. Hrvati su, dakle, još uvek korak bliže Evropi. U Crnoj Gori je po treći put održan spektakl pod nazivom Montefon. Bezbroj kategorija, mnogo ljubavi prema svojoj domovini, a najzanimljivije kategorije (rekao bih endemske) bile su nominacije za najbolji klupski bend u CG i najkolegijalnijeg kolegu sa CG estrade (MC Marko). Valja biti čo’ek i u tako nemilosrdnoj branši, koju mnogi porede sa džunglom. Koliko sam uspeo da shvatim, najpopularniji muzički žanrovi su tamo fanki (za dečake) i r&b (za devojčice). Roze i plavo – zna se red.
Ipak, najveće uzbuđenje bila je, svakako, Beovizija. Prve večeri, videli smo zaista glamuroznu scenografiju, upristojene voditelje, reprezentativan žiri i uparađen plejbek bend u pozadini. Tri devojčice (obučene u roze) talasale su se i fingirale pomoćne vokale. Onda su počele kvalifikacije. Konačno smo na istoj bini videli reprezentativan izbor domaće pop scene u najšarenijem izdanju. Možemo to shvatiti kao javnu kulturološku debatu o različitim viđenjima našeg puta u Evropu. Bilo je tu turbofolka i densa (Karleuša , Luna, Husa, Đogani), balada (T. Banjanin, T. Jovićević, Leontina), pop rok bendova (Negativ), luzera, restlova, etno popa (Koktel bend plus Boban i Marko) i dece poznatih (Kojina mala, Mikijeva mala). Generalan zaključak bi možda bio poraz turbo folka – što zbog hendikepa živog pevanja, što zbog promenjenih okolnosti. Žiri se držao korektno, iznenadivši nas proglašenjem pobednika – grupe Negativ. Pomislio sam da je Srbija konačno na dobrom putu. Sledeće večeri je stigla raspevana ekspedicija iz Crne Gore. Tamo je ljubav prema Evropi još veća pa imaju i istoimenu grupu, simpatične devojčice (Negre) i dvojnike Vlade Georgijeva. Kada se pojavio Željko Joksimović sa svojim etno hitom, znao sam da je stvar rešena. Čovek pristojno peva i aranžira, a potpuno se uklapa u world music trendove. Za moj ukus, ispadosmo suviše opsednuti Balkanom, no setimo se samo ko će nam biti vlada i ko je dobio najviše glasova na završenim izborima. Sve se lepo poklopilo, znači, zbogom rokenrolu.
Na estradi su se konačno desili prvi fer i demokratski izbori, koji su odmah pokazali ko ume da peva, ali su takođe izduvali balone i balončiće koje smo godinama gledali na televiziji – najčešće onoj koja im je objavljivala albume. To je zlatna tekovina Beovizije koju treba sačuvati. Sve ostalo je stvar muzičkog ukusa o kojem ne treba trošiti reči. Naš nastup na Evroviziji takođe će biti metaforičan, jer prvo igramo u baražu, da bismo se uopšte kvalifikovali.
Prateći pesme na Beoviziji, utvrdio sam da imamo mali problem sa tekstovima. Nedostaje nam poezija, sa univerzalnim temama, koje bi nadmašile klasični kafansko-sponzorski opus. Zato je zanimljivo bilo proglašenje najlepše ljubavne SMS poruke na SOS kanalu. Pobednica je dobila bundu od nerca, a poruku je dobila od svog dečka, za sada anonimnog autora. „Ljubav je kao kad se upiškiš, svi primete, a samo tebi je toplo“ – tako glasi ovaj poetski biserčić, vredan bunde od nerca.
Prelomni TV trenutak protekle nedelje bila je emisija „Utisak nedelje“ na TV B92. Gosti u studiju (Olivera Kovačević, Bojan Dimitrijević i Mirjana Bobić-Mojsilović) bavili su se zaboravom. Olja Bećković je zbog svog (navodno napadnog stava) popila kritike gledalaca i blagi prezir prvenstveno gospođice Kovačević. Danima se već pitam da li je dugo sećanje u Srbiji štetna osobina, a emocije zabranjena stvar u medijima. Naizgled, sve je ravno i organizovano, tržište medija kao postoji, profesionalizam kao postoji, pristojnost kao postoji i svi smo lepi i nevini dok se suprotno ne dokaže. U jednom filmu pokojnog Živka Nikolića bivši direktor zaglavi u zatvor i kada se na kraju filma vrati – svi se prave mutavi (uključujući i direktora) i ubeđuju njegovog šofera da je bio u Kinšasi na službenom putu. Nakon „Utiska“, iste večeri je na 3K emitovan film Don Kihot sa Džonom Litgouom u glavnoj ulozi. Vitez tužnog lika i voditeljka kojoj se pridikuje zbog iskrenosti – shvatio sam da je još jedan krug u Srbiji završen, da su svi ponovo nevini i da krećemo iz početka. Kad pre!
