Protekle nedelje se na televiziji pevalo na sav glas. Prvo smo na RTS-u videli snimak dečje Evrovizije (Eurojunior) gde je prvo mesto osvojio Dino iz Hrvatske. Dete svira klavir, izvlači visoke tonove, ima odličan scenski nastup, ukratko – buduća zvezda. Glamur i napetost bili su kao među odraslima. Hrvati su, dakle, još uvek korak bliže Evropi. U Crnoj Gori je po treći put održan spektakl pod nazivom Montefon. Bezbroj kategorija, mnogo ljubavi prema svojoj domovini, a najzanimljivije kategorije (rekao bih endemske) bile su nominacije za najbolji klupski bend u CG i najkolegijalnijeg kolegu sa CG estrade (MC Marko). Valja biti čo’ek i u tako nemilosrdnoj branši, koju mnogi porede sa džunglom. Koliko sam uspeo da shvatim, najpopularniji muzički žanrovi su tamo fanki (za dečake) i r&b (za devojčice). Roze i plavo – zna se red.
Ipak, najveće uzbuđenje bila je, svakako, Beovizija. Prve večeri, videli smo zaista glamuroznu scenografiju, upristojene voditelje, reprezentativan žiri i uparađen plejbek bend u pozadini. Tri devojčice (obučene u roze) talasale su se i fingirale pomoćne vokale. Onda su počele kvalifikacije. Konačno smo na istoj bini videli reprezentativan izbor domaće pop scene u najšarenijem izdanju. Možemo to shvatiti kao javnu kulturološku debatu o različitim viđenjima našeg puta u Evropu. Bilo je tu turbofolka i densa (Karleuša , Luna, Husa, Đogani), balada (T. Banjanin, T. Jovićević, Leontina), pop rok bendova (Negativ), luzera, restlova, etno popa (Koktel bend plus Boban i Marko) i dece poznatih (Kojina mala, Mikijeva mala). Generalan zaključak bi možda bio poraz turbo folka – što zbog hendikepa živog pevanja, što zbog promenjenih okolnosti. Žiri se držao korektno, iznenadivši nas proglašenjem pobednika – grupe Negativ. Pomislio sam da je Srbija konačno na dobrom putu. Sledeće večeri je stigla raspevana ekspedicija iz Crne Gore. Tamo je ljubav prema Evropi još veća pa imaju i istoimenu grupu, simpatične devojčice (Negre) i dvojnike Vlade Georgijeva. Kada se pojavio Željko Joksimović sa svojim etno hitom, znao sam da je stvar rešena. Čovek pristojno peva i aranžira, a potpuno se uklapa u world music trendove. Za moj ukus, ispadosmo suviše opsednuti Balkanom, no setimo se samo ko će nam biti vlada i ko je dobio najviše glasova na završenim izborima. Sve se lepo poklopilo, znači, zbogom rokenrolu.
Na estradi su se konačno desili prvi fer i demokratski izbori, koji su odmah pokazali ko ume da peva, ali su takođe izduvali balone i balončiće koje smo godinama gledali na televiziji – najčešće onoj koja im je objavljivala albume. To je zlatna tekovina Beovizije koju treba sačuvati. Sve ostalo je stvar muzičkog ukusa o kojem ne treba trošiti reči. Naš nastup na Evroviziji takođe će biti metaforičan, jer prvo igramo u baražu, da bismo se uopšte kvalifikovali.
Prateći pesme na Beoviziji, utvrdio sam da imamo mali problem sa tekstovima. Nedostaje nam poezija, sa univerzalnim temama, koje bi nadmašile klasični kafansko-sponzorski opus. Zato je zanimljivo bilo proglašenje najlepše ljubavne SMS poruke na SOS kanalu. Pobednica je dobila bundu od nerca, a poruku je dobila od svog dečka, za sada anonimnog autora. „Ljubav je kao kad se upiškiš, svi primete, a samo tebi je toplo“ – tako glasi ovaj poetski biserčić, vredan bunde od nerca.
Prelomni TV trenutak protekle nedelje bila je emisija „Utisak nedelje“ na TV B92. Gosti u studiju (Olivera Kovačević, Bojan Dimitrijević i Mirjana Bobić-Mojsilović) bavili su se zaboravom. Olja Bećković je zbog svog (navodno napadnog stava) popila kritike gledalaca i blagi prezir prvenstveno gospođice Kovačević. Danima se već pitam da li je dugo sećanje u Srbiji štetna osobina, a emocije zabranjena stvar u medijima. Naizgled, sve je ravno i organizovano, tržište medija kao postoji, profesionalizam kao postoji, pristojnost kao postoji i svi smo lepi i nevini dok se suprotno ne dokaže. U jednom filmu pokojnog Živka Nikolića bivši direktor zaglavi u zatvor i kada se na kraju filma vrati – svi se prave mutavi (uključujući i direktora) i ubeđuju njegovog šofera da je bio u Kinšasi na službenom putu. Nakon „Utiska“, iste večeri je na 3K emitovan film Don Kihot sa Džonom Litgouom u glavnoj ulozi. Vitez tužnog lika i voditeljka kojoj se pridikuje zbog iskrenosti – shvatio sam da je još jedan krug u Srbiji završen, da su svi ponovo nevini i da krećemo iz početka. Kad pre!
U Zagrebu je, u okviru izložbe o plesu za vreme i nakon Jugoslavije, predstavljen digitalni arhiv savremenog plesa u ovom delu Evrope. Koordinator ovog četvorogodišnjeg projekta je Stanica Servis za savremeni ples iz Beograda
Vlada Srbije je prekršila Ustav, upozorava Evropa Nostra i traži hitnu zaštitu Dobrovićevog kompleksa Generalštaba. Isti zahtev upućen je i iz Društva konzervatora Srbije
Peticiju sa 10.500 potpisa predalo je Bibliotekarsko društvo Srbije nadležnima, nadajući se brzom rešenju koje će ih osloboditi nezakonite odluke po kojoj biblioteke treba da plaćaju nadoknadu za izdate knjige organizaciji OORP
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Pavle Jerinić je na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu pročitao apel UDUS-a da se oslobode uhapšeni u Novom Sadu, što je upravnik ovog pozorišta, Svetislav Goncić osudio, zaboravljajući da je to tradicija koju je započeo još Voja Brajović u vreme Miloševića
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
