Foto: BF
Ministar Nikola Selaković je nedavno rekao članovima Beogradske filharmonije da je nova koncertna dvorana skup projekat. Iako je i sam predsednik Vučić nekoliko puta obećavao da će Filharmonija dobiti zgradu, umetnici su sad ozbiljno zabrinuti
Lokacijski uslovi za zgradu Beogradske filharmonije ističu 24. aprila, a građevinska dozvola još nije ni zatražena.
To ne bi bio razlog za brigu zaposlenih u Beogradskoj filharmoniji, jer lokacijske uslove je moguće produžiti, da ministar kulture Nikola Selaković nedavno nije izjavio da je koncertna dvorana skup projekat, što, po njima, može da znači samo jedno.
Izjava ministra
Naime, na nedavnom sastanku Sindikata muzičkih umetnika sa ministrom Selakovićem, „razgovarano je o svemu bitnom po našu branšu, pa i o zgradi Filharmonije“, kaže za portal „Vremena“ Igor Ranković, predstavnik ovog orkestra u Sindikatu muzičkih umetnika.
Rekli su mu da njima ne trebaju nacionalni stadioni i Ekspo, da im trebaju teatri i koncertna dvorana.
„Ministar je prokomentarisao da je koncertna dvorana skup projekat. Posle toga, bilo je moguće zaključiti samo da država ipak nije spremna za gradnju naše zgrade“, kaže Igor Ranković.
Ako se ispostavi da je ovaj utisak tačan, to će značiti da je sve što je do sad urađeno za koncertnu salu bilo uzalud. A to uopšte nije malo.
Šta je urađeno
Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) je 2021, na poziv Vlade Srbije, pokrenuo međunarodni konkurs za dizajn namenjen najpoznatijim svetskim arhitektonskim firmama. Od 37 prijava iz 15 zemalja, pobedio je tim projektnog studija Amanda Levit Architects (AL_A) iz Londona. I ministar Selaković, i ministar finansija Siniša Mali, i ostali, hvalili su se dobijenim rešenjem.
„Projekat je urađen maestralno, ni Berlinska filharmonija nema takvu dvoranu, ali tačno je da je skup“, kaže Ranković.
Buduća eventualna zgrada Beogradske filharmonije već do sad predstavlja veliku državnu investiciju: studija izvodljivosti je koštala 527.465 američkih dolara, a za pobednički projekat i izradu tehničke dokumentacije izdvojeno je 10 miliona i 230.000 dolara.
Prve sumnje
Da je vlast prikočila sa zgradom, naslutilo se još u januaru prošle godine kad ju je predsednik Vučić izostavio sa spiska novih objekata kulture koji će biti završeni do 2027. godine do Ekspa, u okviru projekta „Skok u budućnost“.
A samo nepuna dva meseca pre toga, zgrada Filharmonije je bila jedan od aduta njegove izborne kampanje.
Vučić se hvalio novom koncertnom dvoranom i u avgustu 2023, kad je prvi put predstavljao planove za Ekspo. A bila je u njegovim planovima i za Božić te godine, dakle samo dve nedelje pre nego što je otkriveno da u Vučićevom „Skoku“ nema Filharmonije.
Tada je na TV Pink rekao da „u ovoj Hali 1 Beogradskog sajma, koja je zaštićena od države, moramo da tu uradimo za operu i balet najlepšu moguću scenu, jednu od najlepših mogućih scena u Evropi. Da velelepnu koncertnu dvoranu koja će da košta preko 300 miliona evra, uradimo tamo između SIV-a i Ušća. I to sve moramo da uradimo u roku od tri godine. Preko 300 miliona evra, a onda će Beograd da ima i operu i balet, onda će Beograd da ima koncertnu dvoranu najbolju u ovom delu Evrope“.
Početkom prošle godine su iz Ministarstva za javna ulaganja govorili „da projekat može tokom 2024. da bude spreman za realizaciju, odnosno za raspisivanje tendera za izgradnju“, navodeći da je u toku izrada Projekta za građevinsku dozvolu.
Tasovac
Igor Ranković sada kaže da „više nema Ivana Tasovca koji bi se borio za Filharmoniju. Mi, orkestar Filharmonije, sami se borimo za opstanak. Nemamo direktora koji bi se izborio čak i za osnovne stvari, za platu, za instrumente, a kamoli za zgradu. Nemamo čoveka koji bi se izborio da najbolji muzičari ostanu u Filharmoniji“.
Nakon smrti Ivana Tasovca, od novembra 2021. na čelu Beogradske filharmonije je Darko Kostić kao v.d. direktor.
Maestro Zubin Mehta, jedan od najvećih dirigenata sveta i zaljubljenik u Beogradsku filharmoniju, sastao se u oktobru prošle godine sa ministrom Selakovićem i po ko zna koji apelovao da se ovaj orkestar sačuva i da se izgradi koncertna dvorana. Uostalom, Beograd ima samo jednu koncertnu dvoranu – Kolarčevu zadužbinu.
Trombonista Igor Ranković, koji je Filharmoniji 29 godina, sad kaže da ministar sve to zna, da sa njim imaju bolju komunikaciju nego sa Majom Gojković pre njega, ali da rezultata nema“.
To su i razlozi zbog kojih je Beogradska filharmonija od 3. marta u generalnom štrajku do daljnjeg.
Zaposleni Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda su iz „Vremena“ saznali da je njihov direktor Aleksandar Ivanović poslao Ministarstvu kulture nezakonit dokument kojim predlaže da se kompleksu Generalštab ukine status spomenika kulture. Sad se ograđuju od tog dokumenta
Pitam se koliko je umetnost bitna, koliko je bilo šta važno u odnosu na ovo što se dešava. Trenutno u Muzeju savremene umetnosti imamo izložbu Dejvida Hoknija, jednog od najvećih slikara današnjice. To je izložba godine. Baš sam razmišljao kako i dalje nisam otišao da je vidim, ali sam shvatio da je potrebna određena vrsta mira da bi se otišlo na izložbu. Da budeš tamo tri sata i da ne pogledaš na telefon kako bi proverio da li je ispred policija
U filmu svoje kćeri Džejn Mensfild prvi put dobija šansu da bude viđena kao stvarna žena od krvi i mesa, sa svim vrlinama i manama, a ne puka projekcija muških seksualnih fantazija o nezasitoj prsatoj plavuši. S druge strane, Ešli Ejpril i Amanda Lir na scenu izvode svoje višesmislene identitete, prihvatajući ih i odbacujući ih. Zapravo, poigravajući se njima
Jun Fose, Septologija; s norveškog preveo Radoš Kosović; Treći trg i Srebrno drvo, 2023–2024.
Drugo ime (I-II), Ja sam neko drugi (III-V), Novo ime (VI-VII)
Već od naslova, dakle, ulazi se u jedan kompleksan poetski i kulturnoistorijski dijalog, koji, međutim, umesto odgovora i objašnjenja nudi strepnje i nedoumice
Ako smo neutralni dok studente zatvaraju, devojke i momke mlate na pravdi boga, zatiru demokratiju, neistomišljenike dehumanizuju, nastavljaju korupciju koja ubija i još mnogo toga poganog rade – onda ništa
Srbija nije spremna za požare, oluje i poplave, ali je predsednik Aleksandar Vučić spreman da od svega napravi propagandu
Policajac i policajka su snimljeni dok su u pokušaju iznude studentkinju čupali za kosu. To je klasičan primer mučenja i torture, grubo kršenje zakona za koje bi morali da snose posledice
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
