Beogradska filharmonija ipak neće dobiti zgradu?

Lokacijski uslovi za zgradu Beogradske filharmonije ističu 24. aprila, a građevinska dozvola  još nije ni zatražena.

To ne bi bio razlog za brigu zaposlenih u Beogradskoj filharmoniji, jer lokacijske uslove je moguće produžiti, da ministar kulture Nikola Selaković nedavno nije izjavio da je koncertna dvorana skup projekat, što, po njima, može da znači samo jedno.

Izjava ministra

Naime, na nedavnom sastanku Sindikata muzičkih umetnika sa ministrom Selakovićem, „razgovarano je o svemu bitnom po našu branšu, pa i o zgradi Filharmonije“, kaže za portal „Vremena“ Igor Ranković, predstavnik ovog orkestra u Sindikatu muzičkih umetnika.

Rekli su mu da njima ne trebaju nacionalni stadioni i Ekspo, da im trebaju teatri i koncertna dvorana.

„Ministar je prokomentarisao da je koncertna dvorana skup projekat. Posle toga, bilo je moguće zaključiti samo da država ipak nije spremna za gradnju naše zgrade“, kaže Igor Ranković.

Ako se ispostavi da je ovaj utisak tačan, to će značiti da je sve što je do sad urađeno za koncertnu salu bilo uzalud. A to uopšte nije malo.

Šta je urađeno

Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) je 2021, na poziv Vlade Srbije, pokrenuo međunarodni konkurs za dizajn namenjen najpoznatijim svetskim arhitektonskim firmama. Od 37 prijava iz 15 zemalja, pobedio je tim projektnog studija Amanda Levit Architects (AL_A) iz Londona. I ministar Selaković, i ministar finansija Siniša Mali, i ostali, hvalili su se dobijenim rešenjem.

„Projekat je urađen maestralno, ni Berlinska filharmonija nema takvu dvoranu, ali tačno je da je skup“, kaže Ranković.

Buduća eventualna zgrada Beogradske filharmonije već do sad predstavlja veliku državnu investiciju: studija izvodljivosti je koštala 527.465 američkih dolara, a za pobednički projekat i izradu tehničke dokumentacije izdvojeno je 10 miliona i 230.000 dolara.

Prve sumnje

Da je vlast prikočila sa zgradom, naslutilo se još u januaru prošle godine kad ju je predsednik Vučić izostavio sa spiska novih objekata kulture koji će biti završeni do 2027. godine do Ekspa, u okviru projekta „Skok u budućnost“.

A samo nepuna dva meseca pre toga, zgrada Filharmonije je bila jedan od aduta njegove izborne kampanje.

Vučić se hvalio novom koncertnom dvoranom i u avgustu 2023, kad je prvi put predstavljao planove za Ekspo. A bila je u njegovim planovima i za Božić te godine, dakle samo dve nedelje pre nego što je otkriveno da u Vučićevom „Skoku“ nema Filharmonije.

Tada je na TV Pink rekao da „u ovoj Hali 1 Beogradskog sajma, koja je zaštićena od države, moramo da tu uradimo za operu i balet najlepšu moguću scenu, jednu od najlepših mogućih scena u Evropi. Da velelepnu koncertnu dvoranu koja će da košta preko 300 miliona evra, uradimo tamo između SIV-a i Ušća. I to sve moramo da uradimo u roku od tri godine. Preko 300 miliona evra, a onda će Beograd da ima i operu i balet, onda će Beograd da ima koncertnu dvoranu najbolju u ovom delu Evrope“.

Početkom prošle godine su iz Ministarstva za javna ulaganja govorili „da projekat može tokom 2024. da bude spreman za realizaciju, odnosno za raspisivanje tendera za izgradnju“, navodeći da je u toku izrada Projekta za građevinsku dozvolu.

Tasovac

Igor Ranković sada kaže da „više nema Ivana Tasovca koji bi se borio za Filharmoniju. Mi, orkestar Filharmonije, sami se borimo za opstanak. Nemamo direktora koji bi se izborio čak i za osnovne stvari, za platu, za instrumente, a kamoli za zgradu. Nemamo čoveka koji bi se izborio da najbolji muzičari ostanu u Filharmoniji“.

Nakon smrti Ivana Tasovca, od novembra 2021. na čelu Beogradske filharmonije je Darko Kostić kao v.d. direktor.

Maestro Zubin Mehta, jedan od najvećih dirigenata sveta i zaljubljenik u Beogradsku filharmoniju, sastao se u oktobru prošle godine sa ministrom Selakovićem i po ko zna koji apelovao da se ovaj orkestar sačuva i da se izgradi koncertna dvorana. Uostalom, Beograd ima samo jednu koncertnu dvoranu – Kolarčevu zadužbinu.

Trombonista Igor Ranković, koji je Filharmoniji 29 godina, sad kaže da ministar sve to zna, da sa njim imaju bolju komunikaciju nego sa Majom Gojković pre njega, ali da rezultata nema“.
To su i razlozi zbog kojih je Beogradska filharmonija od 3. marta u generalnom štrajku do daljnjeg.