Od sutra pa do 7. jula u Beogradu će se održavati Belef , odnosno 17 pozorišnih predstava od kojih je 7 premijera, razgovori, susreti, i biće ga po celom gradu
Sutra počinje Beogradski letnji festival, i sudeći po najavljenom programu, Belef će ove godine biti kao u svom zenitu: imaće 17 pozorišnih predstava od kojih je sedam premijera, razgovore, susrete i biće ga po celom Beogradu.
„Želeli smo da vratimo onu prvobitnu formu ovog letnjeg festivala – Belef kao produžena pozorišna sezona, pa otud na programu dominiraju predstave“, kaže za „Vreme“ Gordana Goncić, predsednica Odbora Belefa, koji ima ulogu umetničkog direktora.
Ovogodišnje izdanje će otvoriti, najavljuje Gordana Goncić, gostujuća predstava Maske hrvatskog glumca i autora Dražena Šivaka na sceni Malog pozorišta „Duško Radović“ zato što „ova predstava u stilu komedije dela arte putuje kroz klasičnu dramsku književnost, i na taj način slavi i pozorište i glumca što je pogodno za otvaranje festivala. Takođe, predstava u Beograd dolazi sa nagradom publike Dubrovačkih letnjih igara, a Šivak je poznat beogradskoj publici zato što ju je osvojio monodramom Mistero Bufo na prethodnom Belefu.“
Priča da je koncepcija Belefa u kojoj dominiraju pozorišne predstave, nastala za vreme korone „kad su pozorišta bila zatvorena pa je i onim institucionalnim i nezavisnoj sceni trebalo pomoći da odigraju svoje predstave. A onda se ispostavilo da je to dobra platforma koja može da pomogne i jedne i druge.“
Objašnjava da svi mogu da konkurišu za projekte koje će izvesti na Belefu, „pa institucionalna pozorišta dobijaju još jednu mogućnost za dobijanje sredstava, a nezavisnoj sceni pružamo i medijsku pažnju i prostor. Tako se Belef ispostavio kao dobra platforma koja odgovara i jednima i drugima“.
U okviru Belefa, Narodno pozorište će mati premijeru Nije smrt biciklo (da ti ga ukradu) Biljane Srbljanović u režiji Andreja Nosova.
Atelje 212 najavljuje, tri premijere: Operotikon, autorski projekat Dušanke Stojanović Glid, Sada nije juli po tekstu Đorđa Kosića, u režiji Luke Grbića, i Unstable Comrades, u koreografiji Igora Koruge. Pozorište “Boško Buha” izvešće premijerno autorski projekat Borisa Liješevića Tvoje i moje.
Gostovanja su ove godine, kaže Gordana Goncić, proširena i na inostranstvo „ali smo nastojali da u projektima koji dolaze na Belef budu uključeni ovdašnji umetnici. Tako će Teatar Gavela gostuje sa predstavom Deca Milene Marković, a kao kuriozitet istog dana će biti prikazana i verzija te predstave u izvođenju Narodnog pozorišta, sarajevski teatar SARTR izvešće dramu Stotinu malih smrti u režiji Jovane Tomić, a iz Skoplja dolazi predstava Vladimira Aleksića Privatna proslava.“
Osim pomenutih, gostujuće predstave su i Braću Karamazovi Olivera Frljića u produkciji Zagrebačkog kazališta mladih, predstava Things that Burn Easily Vedrane Klepice u produkciji Pogon, Zagreb, Narodno pozorište iz Sarajeva izvešće balet Sjećaš li se, Doli Bel?, a pozorište Jazavac iz Banja Luke Moj život s Veljom.Pozorište „Senke i oblaci“ iz Skoplja dolazi sa predstavom Svadbe životinja i stvari.
U okviru programa Dečji Belef u Pozorištu lutaka, „Pinokio“ biće organizovano dečje letnje popodne. U Hartefakt kući publika će moći da prisustvuje razgovoru o novom romanu Svetislava Basare Rekapitulacija, koji će voditi Biljana Srbljanović i Vladimir Cerić.
U pratećem programu “Noć legata” Muzej grada Beograda otvara za posetioce Konak kneginje Ljubice, legate Ive Andrića i Jovana Cvijića. U planu su i šetnje sa poznatim umetnicima u programu “Priče po gradu” i “Priče iz salona” u Salonu Muzeju grada Beograda.
Dečji programi, Mladi Belef i svi ostali prateći programi su besplatni.
Slogan ovogodišnjeg Belefa je „Dobra priča“. Gordana Goncić kaže „u smislu da je Belef dobra priča, a i da se na njemu dobro priča.“
Belef traje do 7. jula.
Dobro došli u kratku retrospektivu najboljih svetskih muzičkih izdanja u 2025. godini. Prednost smo dali ostvarenjima sa visokom umetničkom vrednošću, a ne obavezno onima sa velikim brojem hitova
I kakve veze sve ovo ima sa Srbijom? Zapravo, mnogo više nego što bismo, na prvi pogled, mogli da pretpostavimo. Umesto da podgreva mržnju prema Nemcima i Rusima – a imala bi sve pravo ovoga sveta da to radi – ili da zapomaže nad zlehudom sudbinom Poljske koja se nije prvi put u istoriji našla između ruskog čekića i nemačkog nakovnja (ili obratno), poljska Kultura promišlja budućnost Poljske pre svega u odnosima s “arhineprijateljima” i najvećim zlotvorima. Iskustvo, dakle, koje Srbiji očajnički nedostaje. Časopis Kultura i poljski Književni institut u Parizu ne nude samo putokaze za dezorijentisanu Srbiju, već i alate kojima se politička sloboda može instalirati
Miodrag Raičević je rođen u Kišmali u Titogradu. Tamo su nekad bili dućani u kojima su se prodavali ljekarije i voće. Na Selmanovoj tezgi, s lubenicama, dječak M.R. pojeo je osmijeh i ispljunuo mliječne zube
Fest remake u februaru, uvođenje umetničkih direktora festivala, pravednija raspodela budžeta, neke su od najava za 2026. sekretarke za kulturu Beograda Jelene Medaković
Da li je moguće da smo, posle hiljada godina imperijalnih poduhvata, sada, odjednom, toliko iznenađeni američkim upadom u Venecuelu, da ne možemo da dođemo do daha?
Predsednik SAD Donald Tramp naredio je vojni napad na suverenu Venecuelu i otmicu njenog predsednika Nikolasa Madura. Neka se pripremi Gustavo Petro u Kolumbiji
Četiri simptoma ukazuju na propadanje režima Aleksandra Vučića. Da se još jednom poslužimo rečima mudrog Etjena de la Bosija: ljudi više ne žele tiranina.
Intervju: Nenad Lajbenšperger, ličnost godine 2025.
Nemam prava da ćutim na nepravdu Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
