Beldocs je sinoć počeo punoletstvo jasnim stavom protiv nepravde. Naime, pred krcatom salom Doma omladine Beograd, 21. maja, tim Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs je pozvao na oslobađanje i puštanje iz kućnog pritvora aktivista Pokreta slobodnih građana i studentske organizacije STAV, odajući i priznanje svim prosvetnim i univerzitetskim radnicima kao “nevidljivim herojima” današnje Srbije.
Publika im je odgovorila ogromnim aplauzom.
„Prošle godine smo na festivalu imali film Aleksandra Reljića Novosadsko sećanje o zločinima mađarskih fašista u Novom Sadu tokom Drugog svetskog rata. Jedan od aktera iz filma je i profesorka Marija Vasić. Ceo kolektiv Beldocsa udruženo stoji iza uhapšenih aktivista i profesora i zahtevamo da se puste na slobodu iz kućnog pritvora.“, rekao je Marko Grba Sing direktor festivala. .
I selektor 18. Beldocsa Igor Stanojević osvrnuo se na aktuelne događaje, pominjući obližnje “misteriozne naseobine kojima vršljaju ljudi neidentifikovanih motiva i najčešće zaključanih dosijea”.
“Restitucija, ili san i java stare garde”
Beldocs je otvoren filmom “Restitucija, ili san i java stare garde” Želimira Žilnika.
Ovaj u osnovi igrani, ali sa dokumentarnim elementima, prati starog muzičara, pijanistu Stevana Arsina koji se, posle šest decenija života u Nemačkoj, vraća u Srbiju radi restitucije porodičnog imanja – plodne zemlje i stare vile. Suočava se s porodicom, prijateljima i procesom punim pravnih izazova u “hiper-transakcionom” svetu današnjice.
U razgovoru sa rediteljem i glavnim akterom Milanom Kovačevićem (1936), novosadskim muzičarem nakon projekcije filma, saznalo se da je Kovačevićeva životna priča i uspešna muzička karijera u Nemačkoj od početka 60-ih godina, kada je napustio tadašnju SFR Jugoslaviju, poslužila za scenario filma i čini njegov dokumentarni deo.
Žilnika i Kovačevića, koji nije profesionalni glumac, upoznao je zajednički prijatelj. Živi u Novom Sadu, a kao mlad je želeo da glumi i obožavao Čarlija Čaplina. Ostvarilo mu se želja da glumi na filmu, što mu je, kako je istakao u razgovoru posle premijerne projekcije, veliko zadovoljstvo i “ostvarenje svog dečjeg sna”.
Scene bez scenarija
Za pojedine scene, poput one u kojoj glavni lik filma uoči konačnog potpisivanja ugovora o restituciji vrednog nasledstva, mora na veštačenje mentalne sposobnosti kod psihologa na zahtev pohlepnog zeta, nije ni pisan scenario, već je govorio o sebi i svojim nastupima po čitavoj Evropi, poznatim ličnostima koje su prisustvovale koncertima, poput Hičkoka.
Poludokumentarna je i scena u kojoj u vikendicu prijatelja glavnog junaka, kod koga je odseo dok završava poslove u vezi sa restitucijom, dolaze muzičari sa kojima je svojevremeno svirao u kvintetima.
Sam Kovačević, koga Žilnik naziva neprofesionalnim glumcem, nije i nasledio kuću i ta konkretna priča o restituciji nije uzeta direktno iz života, ali je, kako je ukazao reditelj, u stvarnosti mnogo takvih priča u Vojvodini, gde je pušteno da propadaju lepe kuće i što je još strašnije – da plodna zemlja ostane neobrađena.
I životne situacije nekih drugih likova su autentično predstavljene, poput Vere Hrćan Ostojić, koja igra nekadašnju kafansku pevačicu i glumicu, a i u stvarnosti je glumica.
Novi Žilnikov film je došao na Beldocs nakon svetske premijere ranije ove godine na Berlinalu, te učešća na festivalima u Lincu, Visbadenu i Beču.
