Njegova ljubav prema umetnosti i umetniku kao stvaraocu dominirala je u svakom njegovom konceptu. Uočavao je i prepoznavao nove pojave i ohrabrivao mlade umetnike da slobodno eksperimentišu i istražuju
Novosadski saloni, Likovne jeseni, Dunavski dijalozi, Godišnje izložbe Likovnog kruga Udruženja umetnika Petrovaradinske tvrđave, dodele nagrada “Sava Šumanović”, na stotine izložbi što mladih i još neafirmisanih, što doajena umetnosti poput Mire Brtke, Milana Konjovića, Jovana Soldatovića, Zuzke Medveđove… tokom više od pet decenija bili su nezamislivi bez Save Stepanova, teoretičara umetnosti i likovnog kritičara iz Novog Sada koji je u ponedeljak 10. juna preminuo u 73. godini.
Njegov odlazak je nenadoknadiv gubitak za kulturnu scenu Novog Sada i Vojvodine jer je on, više od pola veka, bio ne samo hroničar ovdašnje likovne scene već je bio i aktivni učesnik umetničkih zbivanja i procesa.
“Njegova ljubav prema umetnosti i umetniku kao stvaraocu dominirala je u svakom njegovom konceptu. Uočavao je i prepoznavao nove pojave i ohrabrivao mlade umetnike da slobodno eksperimentišu i istražuju”, izjavila je Vesna Latinović, urednica Galerije “BelArt” čiji je stalni saradnik bio Stepanov u proteklim decenijama.
Slikar i konzervator Danilo Vuksanović iz Galerije Matice srpske, gde je i sam Sava Stepanov počeo svoju karijeru, napisao je da je “Sava Stepanov tragao za rečima koje će njemu samom i drugima pojasniti šta je to stvaralački napor koji se već vekovima otima na trnovitom putu umetnosti”.
“Potreba za rečju bila je zapravo težnja da se obuhvati umetnička misao u dokumentarnom mozaiku svakodnevne prolaznosti”, istakao je Vuksanović.
Od kasnih sedamdesetih godina 20. veka do danas, Sava Stepanov objavio je veliki broj tekstova kojima je nastojao da prati glavne umetničke tokove i aktere na našoj umetničkoj sceni. Radio je u Galeriji Matice srpske, kao urednik u Foto-galeriji (1979–1993), bio je direktor Centra za vizuelnu kulturu “Zlatno oko” (1993–2010), te rukovodilac Galerije “Most” u Zavodu za kulturu Vojvodine (2011–2014), danas Kulturnom centru Vojvodine “Miloš Crnjanski”. U periodu od 1977. do 1981. godine bio je urednik Likovnog salona Tribine mladih u Novom Sadu.
Galerija Matice srpske je pre pet godina primila od njega jedinstven dar – Poklon–zbirku likovnog kritičara i kolekcionara Save Stepanova. Poklon-zbirka Save Stepanova ne donosi dela jednog autora, što je uobičajena praksa Poklon-zbirki u Galeriji Matice srpske, već se sastoji od niza različitih autora i umetničkih dela, i daje pregled razvoja postmoderne i savremene umetničke misli na srpskom umetničkom prostoru. Tim činom je publici poklonio 75 umetničkih dela, slika, skulptura, grafika i radova u različitim formama novih medija, od 57 umetnika, nastalih na vojvođanskom umetničkom prostoru od šezdesetih godina prošlog veka do danas. Tada, 2019. godine, prilikom otvaranja izložbe iz njegove Poklon-zbirke Galeriji Matice srpske, Stepanov je objašnjavao novinarima kako on nije bio kolekcionar u pravom smislu reči već da je njegova kolekcija umetnina nastala iz podrške umetnicima.
“Vlast je u tadašnjoj Jugoslaviji, pa i danas, prema savremenom stvaralaštvu uvek bila uzdržana, oprezna, čak sumnjičava, a neki put se taj oprez transformisao u neku vrstu želje za kontrolom, čak i određenom represijom. Druga krajnost odnosa vlasti prema umetnosti jeste nezainteresovanost i zanemarivanje istinskih umetničkih dometa. U takvim okolnostima delatnici u kulturi i umetnosti su upućeni jedni na druge. Tako smo mi u likovnoj umetnosti najčešće bili sami sebi podrška, a moja kolekcija je proizašla upavo iz takvih odnosa”, izjavio je tada Stepanov.
Za svoj dugogodišnji rad nagrađen je brojnim priznanjima, između ostalih, i Nagradom “Lazar Trifunović”.
Likovne kritike je objavljivao u časopisima “Polja”, “Dometi”, “Misao” i brojnim drugim publikacijama. Autor je brojnih kataloga i monografija. U okviru Izdavačke delatnosti Zavoda za kulturu Vojvodine objavljene su dve njegove studije: “O crtežu i crtačima” 2013. godine i “Umetnost bez granice” 2014. godine, a u štampi je njegova monografska knjiga Fenomen Konjović, koju Kulturni centar Vojvodine “Miloš Crnjanski” iz Novog Sada objavljuje ove godine.
Predrag Azdejković prijavio je Evropskoj radiodifuznuoj uniji RTS , kuću kojoj kao član Upravnog odbora, pripada zbog političkih poruka koje su se pojavile tokom nastupa na Pesmi za Evroviziju
Nakon jednogodišnjeg čekanja da im se povećaju uslovi rada, a pre svega da im plate budu u visini minimalca i da dobiju direktora, članovi Beogradske filharmonija stupili su u štrajk. Kažu da će trajati do ispunjenja zahteva
Fest-a će ipak biti, u organizaciji studenata. U oslobođenom SKC-u i na nekim od blokiranih fakulteta prikazivaće se filmovi studenata iz regiona, a van konkurencije - savremeni autorski filmovi i klasici
Film „Anora“ veliki je pobednik na dodeli Oskara za 2025. godinu
Treba verovati da Ministarstvo kulture, Pokrajinski sekretarijat i Beogradski sekretarijat za kulturu ove godine putem konkursa neće dodeljivati novac udruženjima i firmama koje se ne bave kulturom ili ne postoje
U odmeravanju snaga u Narodnoj skupštini da li je sve u Srbiji normalno, ili nije, pobedu je ovog puta odnela opozicija – dimnim bombama i bakljama
Građanski protesti u Srbiji nastoje da suverenu moć vrate legalnom i legitimnom nosiocu najviše vlasti: narodu. Kao da su se obreli u starom Rimu pre 2500 godina u vreme vladavine Anastasija I
Predsednik u jedva popunjenim seoskim domovima kulture najavljuje veliki skup u Beogradu. On se jedino nada da druga strana neće umeti da izvede stvar do kraja. A onda će im se svetiti
Intervju: Predrag Voštinić, aktivista Lokalnog fronta iz Kraljeva
Sloboda se već desila Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
