Njegova ljubav prema umetnosti i umetniku kao stvaraocu dominirala je u svakom njegovom konceptu. Uočavao je i prepoznavao nove pojave i ohrabrivao mlade umetnike da slobodno eksperimentišu i istražuju
Novosadski saloni, Likovne jeseni, Dunavski dijalozi, Godišnje izložbe Likovnog kruga Udruženja umetnika Petrovaradinske tvrđave, dodele nagrada “Sava Šumanović”, na stotine izložbi što mladih i još neafirmisanih, što doajena umetnosti poput Mire Brtke, Milana Konjovića, Jovana Soldatovića, Zuzke Medveđove… tokom više od pet decenija bili su nezamislivi bez Save Stepanova, teoretičara umetnosti i likovnog kritičara iz Novog Sada koji je u ponedeljak 10. juna preminuo u 73. godini.
Njegov odlazak je nenadoknadiv gubitak za kulturnu scenu Novog Sada i Vojvodine jer je on, više od pola veka, bio ne samo hroničar ovdašnje likovne scene već je bio i aktivni učesnik umetničkih zbivanja i procesa.
“Njegova ljubav prema umetnosti i umetniku kao stvaraocu dominirala je u svakom njegovom konceptu. Uočavao je i prepoznavao nove pojave i ohrabrivao mlade umetnike da slobodno eksperimentišu i istražuju”, izjavila je Vesna Latinović, urednica Galerije “BelArt” čiji je stalni saradnik bio Stepanov u proteklim decenijama.
Slikar i konzervator Danilo Vuksanović iz Galerije Matice srpske, gde je i sam Sava Stepanov počeo svoju karijeru, napisao je da je “Sava Stepanov tragao za rečima koje će njemu samom i drugima pojasniti šta je to stvaralački napor koji se već vekovima otima na trnovitom putu umetnosti”.
“Potreba za rečju bila je zapravo težnja da se obuhvati umetnička misao u dokumentarnom mozaiku svakodnevne prolaznosti”, istakao je Vuksanović.
Od kasnih sedamdesetih godina 20. veka do danas, Sava Stepanov objavio je veliki broj tekstova kojima je nastojao da prati glavne umetničke tokove i aktere na našoj umetničkoj sceni. Radio je u Galeriji Matice srpske, kao urednik u Foto-galeriji (1979–1993), bio je direktor Centra za vizuelnu kulturu “Zlatno oko” (1993–2010), te rukovodilac Galerije “Most” u Zavodu za kulturu Vojvodine (2011–2014), danas Kulturnom centru Vojvodine “Miloš Crnjanski”. U periodu od 1977. do 1981. godine bio je urednik Likovnog salona Tribine mladih u Novom Sadu.
Galerija Matice srpske je pre pet godina primila od njega jedinstven dar – Poklon–zbirku likovnog kritičara i kolekcionara Save Stepanova. Poklon-zbirka Save Stepanova ne donosi dela jednog autora, što je uobičajena praksa Poklon-zbirki u Galeriji Matice srpske, već se sastoji od niza različitih autora i umetničkih dela, i daje pregled razvoja postmoderne i savremene umetničke misli na srpskom umetničkom prostoru. Tim činom je publici poklonio 75 umetničkih dela, slika, skulptura, grafika i radova u različitim formama novih medija, od 57 umetnika, nastalih na vojvođanskom umetničkom prostoru od šezdesetih godina prošlog veka do danas. Tada, 2019. godine, prilikom otvaranja izložbe iz njegove Poklon-zbirke Galeriji Matice srpske, Stepanov je objašnjavao novinarima kako on nije bio kolekcionar u pravom smislu reči već da je njegova kolekcija umetnina nastala iz podrške umetnicima.
“Vlast je u tadašnjoj Jugoslaviji, pa i danas, prema savremenom stvaralaštvu uvek bila uzdržana, oprezna, čak sumnjičava, a neki put se taj oprez transformisao u neku vrstu želje za kontrolom, čak i određenom represijom. Druga krajnost odnosa vlasti prema umetnosti jeste nezainteresovanost i zanemarivanje istinskih umetničkih dometa. U takvim okolnostima delatnici u kulturi i umetnosti su upućeni jedni na druge. Tako smo mi u likovnoj umetnosti najčešće bili sami sebi podrška, a moja kolekcija je proizašla upavo iz takvih odnosa”, izjavio je tada Stepanov.
Za svoj dugogodišnji rad nagrađen je brojnim priznanjima, između ostalih, i Nagradom “Lazar Trifunović”.
Likovne kritike je objavljivao u časopisima “Polja”, “Dometi”, “Misao” i brojnim drugim publikacijama. Autor je brojnih kataloga i monografija. U okviru Izdavačke delatnosti Zavoda za kulturu Vojvodine objavljene su dve njegove studije: “O crtežu i crtačima” 2013. godine i “Umetnost bez granice” 2014. godine, a u štampi je njegova monografska knjiga Fenomen Konjović, koju Kulturni centar Vojvodine “Miloš Crnjanski” iz Novog Sada objavljuje ove godine.
„Vreme“ je dobilo pismo kojim je Zoran Stefanović umetnički direktor Drame Narodnog pozorišta uputio Darku Tomoviću predsedniku glumačkog sindikata, povodom krivične prijave u kojoj nije imenovan
Čačak nije hteo da ugosti „Naše dane“ a Niš „Bilo jednom na Brijunima“ iako su obe predstave bile rasprodate. Razlozi nisu obrazloženi, ali je ipak jasno koji su
Ovogodišnje nagrade Oskar dodeljuju se u noći između nedelje i ponedeljka
Do 8. aprila u Beogradu, Novom Sadu i Subotici biće 25 predstava Beogradskog festivala igre pod sloganom Budi igra koja želiš da budeš
Unesko je potvrdio da su najmanje četiri kulturne i istorijske znamenitosti oštećene u napadima na Iran. U Ukrajini je oštećeno više od 500 znamenitosti
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Režimska propaganda i njene žrtve
Šta Vučić zna o masakru u kafeu Panda i ubistvu braće Bitići Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
