Milorad Ulemek se konačno pojavio pred sudom, javio se Zvezdanu i kamenog lica pozirao za reportere. Narednih mesec dana sa svojim konsiljerom će se upoznati sa optužnicom i pripremati odbranu. Mediji će po svoj prilici ostati bez svežih detalja i činjenica, pa ćemo uglavnom slušati konstrukcije dostojne „Zone sumraka“. Trenutnu medijsku sliku suđenja najbolje definiše naslov ad hoc kontakt-programa na BK televiziji – Šta će reći Legija? Istini za volju, porazno zvuči ova zen konstrukcija, gde se smisao života očekuje od VKV automehaničara, koji uz to ima završenu srednju muzičku školu, a u slobodno vreme je državni neprijatelj broj jedan.
Ono što je međunarodni pandan našem suđenju stoleća, prolazi kroz naše medije dosta neprimećeno. Protekle nedelje su se predsednik SAD i premijer Velike Britanije znojili pred kamerama objašnjavajući i izvinjavajući se zbog sadističkog maltretiranja iračkih zarobljenika. Donald Ramsfeld je pred ostavkom, a širom arapskog sveta rastu nezadovoljstvo i revolt. Skandal izazvan fotografijama i snimcima tretmana Iračana ima efekat propagandnog filma za sve islamske fundamentaliste, pa Osama negde u ilegali može da konstatuje kako koalicione snage u Iraku rade u njegovu korist. Besmislenost maltretiranja, koja je uvek deo brutalnosti, govori da čuvari sve to rade da bi se zabavili i zadovoljili svoje psihopatske sklonosti. Zatvorska rutina često uključuje nepotrebne grubosti, to je problem svih zatvora na ovom svetu, ali kada neko tera zatvorenike da goli prave živu piramidu i slika se pored njih sa osmehom turiste, onda postoji ozbiljan problem. Tu se onda pre radi o percepciji čuvarâ, koji svoje štićenike ne doživljavaju kao pripadnike svoje vrste, već kao zamorčiće niže rase. Suspenzije i smene vojnih funkcionera neće rešiti problem koji Amerikanci (i Britanci u određenoj meri) imaju, jer su pripremajući javnost za rat doveli stereotipe do tačke koja je nama na Balkanu dobro poznata. Po istom ključu Šiptari su podli i pritajeno zli, muslimani glupi, Hrvati genocidni i tako redom. Kao da čujem pesmicu „Turkinja se pred džamijom klela…“, dok gledam snimke mučenja. Tokom brojnih ratova na Balkanu sve strane su volele da zatvorenike malo rovaše i seckaju, mlate i onda nateraju da pevaju „ove naše patriotske“. Druga, veoma snažna poruka tiče se seksualnog zlostavljanja, koje takođe u zatvorima postoji kao incident. Ovde je to na gotovo svim slikama koje sam video – pravilo. U bahatom nerazumevanju islamskog načina života i poimanja seksualnosti, koalicione snage i čuvari zatvora su činu maltretiranja dodali element neoprostive uvrede i poniženja preko čega će svaki Arapin teško preći. Zato su nasmejani sadisti napravili štetu koju će političari teško moći da poprave ma koliko slatkorečivi bili.
Jedna tragikomična priča stigla je u vesti B92 iz Kragujevca, a glavni junak je penzionisani bokser koji je iseljen iz društvene prostorije u jednoj stambenoj zgradi. Ako sada zanemarimo fenomen stanara tih famoznih „društvenih prostorija“, što je tema za roman, jer okuplja najšarolikiji svet društvene margine u Srbiji, ostaje problem – mokrog čvora. Pošto nesrećni bokser nije imao toalet, mokrio je u flaše i kanistere, pa se kućni savet suočio sa nekih 600 litara tekuće zaostavštine. Angažovani su komunalci, a bokser je znatiželjnoj novinarki objasnio i gde je kakio. Možda je granica ljudske egzistencije kad nemaš gde da se olakšaš, teško je zamisliti niži nivo.
Na kraju, jedan doprinos večitoj dilemi ko je bolji – Rusi ili Amerikanci. To je decenijama bila linija razgraničenja i priča o dva ključna mentalna sklopa u Srbiji. Pevač grupe Ruž, popularne među tinejdžerima tokom osamdesetih, nestao je pre par godina – živeo čovek u Americi. Pre nekoliko dana sam ga video u jutarnjem programu televizije Pink u ulozi promotera – ruskog sladoleda. Kaže čovek kako je ruski sladoled najbolji na svetu, potpuno naturalan i jeftiniji od konkurencije. Vidim – promenio stranu, a ne tako davno partijci su se kleli da im je milije rusko (da ne kažem šta, ali nije za jelo) nego američka torta. Izgleda da više nema razlike.
U Beogradu je medijsku i javnu pažnju okupiralo Narodno pozorište, pa se ne primećuje da ostala pozorišta ove sezone imaju po jednu do dve premijere, a to je tačan pokazatelj položaja kulture u ovoj Srbiji
Emisija „Ode ponedeljak“ Dejana Cukića skinuta je sa programa Radija 202 zato što je ovaj muzičar odnedavno u penziji
Upravni odbor je odlučio da ne produži ugovore za tri emisije rađene kao inostrane franšize kako bi napravio mesta za nove projekte, dok Vladimir Kecmanović više neće uređivati Kulturno-umetnički program
U Muzeju devedesetih izložba logotipa i vizuelnih identiteta Jugoslavije „Yugo.logo“ vraća u vreme kad je dizajn oblikovao svakodnevnicu
„Mala Frida“ je četvrta premijera Malog pozorišta „Duško Radović“ ove sezone. Ostala beogradska pozorišta su realizovala jednu do dve
Kako se na vatri podmetnute paljevine ocrtala mafijaška priroda vlasti? I zbog čega ne prestaje režimska odmazda nad Milomirom Jaćimovićem
Pobeda Tise Petera Mađara prevazilazi granice malene Mađarske. Ona se preliva i na susednu Srbiju kao noćna mora za Aleksandra Vučića i motivacija za sve one koji žele da mu vide leđa
Raspiše li Vučić izbore za leto, studentski pokret i zborovi moraju biti spremni. Iskustva stečena u Kuli, Sevojnu ili Aranđelovcu su dragocena, ali ne i dovoljna. Današnji mali propusti, već sutra mogu biti fatalni. U pitanju je budućnost Srbije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
