Milorad Ulemek se konačno pojavio pred sudom, javio se Zvezdanu i kamenog lica pozirao za reportere. Narednih mesec dana sa svojim konsiljerom će se upoznati sa optužnicom i pripremati odbranu. Mediji će po svoj prilici ostati bez svežih detalja i činjenica, pa ćemo uglavnom slušati konstrukcije dostojne „Zone sumraka“. Trenutnu medijsku sliku suđenja najbolje definiše naslov ad hoc kontakt-programa na BK televiziji – Šta će reći Legija? Istini za volju, porazno zvuči ova zen konstrukcija, gde se smisao života očekuje od VKV automehaničara, koji uz to ima završenu srednju muzičku školu, a u slobodno vreme je državni neprijatelj broj jedan.
Ono što je međunarodni pandan našem suđenju stoleća, prolazi kroz naše medije dosta neprimećeno. Protekle nedelje su se predsednik SAD i premijer Velike Britanije znojili pred kamerama objašnjavajući i izvinjavajući se zbog sadističkog maltretiranja iračkih zarobljenika. Donald Ramsfeld je pred ostavkom, a širom arapskog sveta rastu nezadovoljstvo i revolt. Skandal izazvan fotografijama i snimcima tretmana Iračana ima efekat propagandnog filma za sve islamske fundamentaliste, pa Osama negde u ilegali može da konstatuje kako koalicione snage u Iraku rade u njegovu korist. Besmislenost maltretiranja, koja je uvek deo brutalnosti, govori da čuvari sve to rade da bi se zabavili i zadovoljili svoje psihopatske sklonosti. Zatvorska rutina često uključuje nepotrebne grubosti, to je problem svih zatvora na ovom svetu, ali kada neko tera zatvorenike da goli prave živu piramidu i slika se pored njih sa osmehom turiste, onda postoji ozbiljan problem. Tu se onda pre radi o percepciji čuvarâ, koji svoje štićenike ne doživljavaju kao pripadnike svoje vrste, već kao zamorčiće niže rase. Suspenzije i smene vojnih funkcionera neće rešiti problem koji Amerikanci (i Britanci u određenoj meri) imaju, jer su pripremajući javnost za rat doveli stereotipe do tačke koja je nama na Balkanu dobro poznata. Po istom ključu Šiptari su podli i pritajeno zli, muslimani glupi, Hrvati genocidni i tako redom. Kao da čujem pesmicu „Turkinja se pred džamijom klela…“, dok gledam snimke mučenja. Tokom brojnih ratova na Balkanu sve strane su volele da zatvorenike malo rovaše i seckaju, mlate i onda nateraju da pevaju „ove naše patriotske“. Druga, veoma snažna poruka tiče se seksualnog zlostavljanja, koje takođe u zatvorima postoji kao incident. Ovde je to na gotovo svim slikama koje sam video – pravilo. U bahatom nerazumevanju islamskog načina života i poimanja seksualnosti, koalicione snage i čuvari zatvora su činu maltretiranja dodali element neoprostive uvrede i poniženja preko čega će svaki Arapin teško preći. Zato su nasmejani sadisti napravili štetu koju će političari teško moći da poprave ma koliko slatkorečivi bili.
Jedna tragikomična priča stigla je u vesti B92 iz Kragujevca, a glavni junak je penzionisani bokser koji je iseljen iz društvene prostorije u jednoj stambenoj zgradi. Ako sada zanemarimo fenomen stanara tih famoznih „društvenih prostorija“, što je tema za roman, jer okuplja najšarolikiji svet društvene margine u Srbiji, ostaje problem – mokrog čvora. Pošto nesrećni bokser nije imao toalet, mokrio je u flaše i kanistere, pa se kućni savet suočio sa nekih 600 litara tekuće zaostavštine. Angažovani su komunalci, a bokser je znatiželjnoj novinarki objasnio i gde je kakio. Možda je granica ljudske egzistencije kad nemaš gde da se olakšaš, teško je zamisliti niži nivo.
Na kraju, jedan doprinos večitoj dilemi ko je bolji – Rusi ili Amerikanci. To je decenijama bila linija razgraničenja i priča o dva ključna mentalna sklopa u Srbiji. Pevač grupe Ruž, popularne među tinejdžerima tokom osamdesetih, nestao je pre par godina – živeo čovek u Americi. Pre nekoliko dana sam ga video u jutarnjem programu televizije Pink u ulozi promotera – ruskog sladoleda. Kaže čovek kako je ruski sladoled najbolji na svetu, potpuno naturalan i jeftiniji od konkurencije. Vidim – promenio stranu, a ne tako davno partijci su se kleli da im je milije rusko (da ne kažem šta, ali nije za jelo) nego američka torta. Izgleda da više nema razlike.
