Apel pisaca Balkana: Dva politička lidera raspiruju tenzije

„Želimo da učinimo sve što je u našoj moći da sprečimo novi rat. Zato vas molimo da poslušate naše upozorenje i ispisujete mirnu budućnost, kakva je moguća samo uz slobodu govora i vladavinu prava“, navedeno je u Apelu PEN international, međunarodnog udruženja, koje su potpisali pisci sa Balkana, njih 93.

„Glorifikacija ratnih zločinaca, revizionističkih narativa i govora mržnje i negiranja ratnih zločina i genocida od strane političkih lidera u Srbiji i Republici Srpskoj mora se odmah okončati“, poručio je 17. maja PEN International.

„PEN International je više puta upozoravao na pretnje koje ovakva retorika podela predstavlja za slobodu izražavanja, mir i stabilnost u regionu Zapadnog Balkana“, navode.

Očekuje se da će 23. maja 2024. članovi Generalne skupštine UN glasati o rezoluciji kojom bi se ustanovio „godišnji dan sećanja na genocid u Srebrenici“, kada su, kako se navodi na njihovom sajtu, „snage bosanskih Srba sistematski pogubile preko 8.000 muškaraca i dečaka bosanskih Muslimana u julu 1995. oko bosanskog grada Srebrenice, a do 30.000 žena, dece i staraca bosanskih Muslimana prisilno je prebačeno iz enklave“.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić se, kako se navodi, sastao sa predstavnicima preko 100 zemalja da ih ubedi da odbace rezoluciju, i Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske, je poslednjih nedelja pojačao svoju secesionističku retoriku.

„Oba politička lidera još jednom raspiruju tenzije širom regiona Zapadnog Balkana, a marševi protiv rezolucije UN-a se posebno održavaju u Banja Luci, glavnom gradu Republike Srpske“, smatraju pisci.

Septembra 2023. godine počinje, ističu, oružana eskalacija terorističkim napadom na Banjsku (Kosovo), a kako se približava glasanje o Rezoluciji UN o genocidu u Srebrenici, secesionističke pretnje Milorada Dodika u Republici Srpskoj jačaju i ne treba ih potcenjivati, upozoravaju iz Međunarodnog PEN centra.

Očekivani prijem Kosova u Savet Evrope je još jedna kritična tačka jer vlada Aleksandra Vučića ne pokazuje sklonost saradnji, miru i kompromisu. Naprotiv, najavom velikosrpskih mitinga, koje organizuju srpska država i Srpska pravoslavna crkva, ratnohuškački stav Beograda postaje jasan i opasan.

Agresivna beogradska vlast, koja se otvoreno naoružava, glavni je uzrok nestabilnosti na Zapadnom Balkanu, ističu.

„Nekada nas je identičan narativ iz istih krugova gurnuo u krvavi desetogodišnji rat na prostoru bivše Jugoslavije. Ne smemo dozvoliti da se ovo ponovi. Moramo prepoznati opasnost i jasno podići svoj glas protiv oružanog sukoba na Zapadnom Balkanu“.

Ovim putem apelovali su na vlasti u Beogradu da prihvate pomirenje kao jedinu moguću političku opciju u regionu, i na međunarodnu zajednicu da brzo reaguje na ovu opasnost i učini sve što je u njenoj moći da spreči da se ratni požari ponovo razbuktaju na Zapadnom Balkanu.

Dalje navodimo da ovaj apel nije uperen protiv srpskog naroda. Naprotiv, nastoji da zaštiti narod od vlasti koja pokušava da ih izmanipuliše u nove regionalne sukobe. Osim toga, one koji se usuđuju da kritikuju aktuelnu vlast u Srbiji treba zaštititi od pretnji i nasilja.