U hamburškom Thalia Theateru Tomaž Pandur postavio je Aligijerijevu Božanstvena komedija. "U Danteu je sve. On nam kaže da je i raj i pakao u nama. I veltšmerc: bol, patnja, izgnanstva. Dante je to osetio kada je bio prognan iz Firence. Ako si rođen u Mariboru, onda si rođen na raskrsnici svetova", kaže poznati slovenački reditelj
U jednom od vodećih nemačkih pozorišta Thalia Theateru iz Hamburga nedavno je premijerno izvedena Božanstvena komedija Dantea Aligijerija koju je režirao poznati slovenački reditelj Tomaž Pandur, tačnije delovi – Čistilište i Raj. Pre godinu dana postavljen je prvi deo ovog komada. Za scenu je bila zadužena Marina Čuturilo-Helman, Leo Kulaš i Svetlana Visintin radili su kostime, Goran Bregović muziku; Frici Haberland poverena je uloga Beatriče, Tomasu Šamauzeru Dantea, a Ditmar Kenig igra Vergilija.
Nemačka kritika uz hvalospeve piše: očajničko putovanje kroz tragediju Balkana, smešteno u scenografiju konc-logora poplavljenog vodom. Ogromni metalni zidovi, hladni, sivi, ograničen prostora pakla. Tekstovi Pavića i Borhesa prepleteni s Danteovim. Citati čežnje, straha, traženje ličnog puta. Anđeo Balkana prestravljen događanjima, u bazenu pakla i pod kišom koja rominja. Igra svetlosti i senki i 40.000 litara vode pokazuju put iz Pakla, kroz Čistilište, u Raj.
Čistilište se kod Pandura zove Anatomija melanholije. U prvoj sceni, 12 anđela simbolizuje aktuelne ratove. Ispod njih voda koja će u Raju postati bela.
Bregovićeva limena muzika najavljuje finale, odlazak u Raj. Opulentna scena.
Na kraju Čistilišta anđele osvetljava bela kiša, kreda izbeljuje lice i telo, šalvare postaju beli klobuci u beloj vodi.
Pauza.
Na konferenciji za štampu dan ranije Pandur kaže: „U Danteu je sve. On nam kaže da su i raj i pakao u nama. Sve počinje u nama. I veltšmerc: pojam bola, patnje, izgnanstva. I Dante je osetio izgnanstvo kada je bio prognan iz Firence. Ako si rođen u Mariboru, onda si rođen na raskrsnici svetova. I ako si pametan, onda preplićeš sve te svetove i ne prezireš ih. Teatar reaguje na ono što se danas događa“
Raj je belo, presvetlo belo.
Bela voda. Svetlucava metalna ograda bine, u belom, jarko belom svetlu.
Beatriče, u beloj haljini sedi na sredini dugačkog trpezarijskog stola. Anđeli su postali kelneri. Praznu površinu stola ispunjavaju čašama. Dvanaest čaša: Tajna večera bez aktera. Samo Beatriče citira Pavića, ljubavnu pesmu. Kasnije će Marina Čuturilo reći: „Teško je prevesti Pavićev poetski nadrealizam na racionalni nemački jezik“.
Dante vibrira pored stola, on je marioneta koja se u Raju ne snalazi. Njegovo gibanje podseća na odbrojavanje jednog metronoma.
Servis za čaj, povezan tananim nitima, penje se u visine, nedostižan glumcima.
Zamrznuta slika. Pokreti više ne postoje. Dvanaest anđela i usamljena Beatriče.
Bina, to je sada velika bela površina stola s kristalnim čašama. Svetlost se prelama samo na njima.
Kasnije, dvanaest anđela izvodi koncert kristalnih čaša. Rajski ksilofon.
Kraj Raja: Dante, potpuno go, s omčom na gležnju spušta se na sto.
Krvava kiša ga obliva i puni kristalne čaše.
Zavesa.
Zanimalo me je da u Danteu pronađem mistične praslike, koje svi nosimo u podsvesti: slike straha, slike ljubavi, slike krivice, kažnjavanja. Inspiraciju sam više tražila u arhitekturi zatvora, hidrocentrala, zato što me je zanimao prostor bezizlaznosti, u kome kuva, u kome nema nade, u kome nema protoka. To je za mene bila i metafora Balkana. Te bezizlazne situacije ne prestaju…
Rušenje, egzil, proterivanje, pa onda pročišćenje. To je najvažniji zadatak pred kojim stoji Balkan, i to kolektivno. Predstoji mu suočavanje sa sopstvenom krivicom i odgovornošću. S odgovornošću za jedno vreme. Pred nama je vreme stida. Jer, stid je gori od krivice. Krivicu priznaš, izviniš se i sve se zaboravi. Sada je u modi izvinjavanje. Svako se svakom izvinjava. Ali, ako čovek oseća stid zbog nečega, onda se on tako lako ne da izbrisati. A ako se čovek pretvori u žrtvu, onda ne može da se suoči sa sopstvenim delovanjem.
Iako mandat Svetislava Goncića na čelu nacionalnog teatra traje do decembra 2026, upravnik Narodnog pozorišta je iz ličnih i porodičnih razloga odlučio da se povuče i 5. jula ode u penziju
U 76. godini života, na nepodnošljivih 36 stepeni, puna tri sata je The Boss do poslednjeg atoma snage isterivao svoje. Kao i uvek, publici je dao baš sve - litre znoja, 28 pesama, nekoliko važnih poruka, podsticaj, ohrabrenje i veče za pamćenje
Organizatori dva letnja filmska festivala u Srbiji otkazali su ili odložili ovogodišnje planove zbog aktuelne krize u društvu. Kako politika utiče na scenu
Barak Obama je 2012. godine poslao svog ministra finansija da urazumi nemačkog kolegu koji je, protiv prezaduženih Grka, naglašavao moralni značaj trpljenja bola na kratke staze, zarad integriteta na duge staze. Ubeđivanje nije uspelo. U svakom slučaju, bez ordoliberalizma ne može se razumeti nastanak EU, kao ni nemačka pozicija u Evropi. Bez njega se, zapravo, ne može tumačiti ni XX vek
Pronalazak i širenje fotografije za Hoknija predstavlja trenutak u kome je optička slika samo fiksirana na papir uz pomoć hemijskih dodataka. Prateći likovne procedure, Hokni sugeriše da se modernost rađa upravo sa umetničkim oslobađanjem od optičkih aparatura i pomagala i povratkom na nesavršeni, manuelni izraz
Gestom pumpanja na Vimbldonu Novak Đoković je na sebe navukao kletve i uvrede režima Aleksandra Vučića. Stavljen je u isti koš sa „blokaderima-teroristima“ i „antisrbima“
I kako će vatrogasci, policajci i lekari da brinu o nebezbednim tunelima? Pa, tako što će da osmatraju brdo i budu spremni ako se brdo obruši na autobus, na primer
Da li biste seli sa Aleksandrom Vučićem za kafanski sto nakon što je pomilovao naprednjačke muškarčine koje su palicom junački polomile vilicu studentkinji? Osim gubitka elementarnih moralnih kočnica, šta još stoji iza ovog čina
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
