foto: stanislav milojković
Terry Evans
21. X 2011.
X BluesStock
Dom omladine, Beograd
Bežeći od leta vilovitog, tradicionalni beogradski bluz-festival BluesStock je osiguranje od baksuznih pljuskova ovog puta potražio u zatvorenom, odnedavno potpuno renoviranom prostoru Doma omladine Beograda. Takođe, posle dugog i vrelog leta, zapavši pod oštro jesenje zahlađenje, na svega nedelju dana približio se mnogo starijem džez-festivalu svoga grada. No, najvažnije je da su dostojno obeležena dva jubileja: 30 godina (organizovane) bluz-scene u Beogradu (1981. je ‘nulta’ zbog prvog bluz-kluba, tačnije termina ‘505’ ponedeljkom na ‘Mašincu’/Mašinskom fakultetu, i zbog pojave prvog isključivo bluz-benda, Blues Quintet), te puna decenija festivala BluesStock, nastalog kao VoxStock, jednodnevno obeležavanje kraja svake sezone lokalnog bluz-kluba Vox.
U (stajaćoj) sali Americana, s ulaznicama po ceni 600–1000 din. dve večeri uzastopno provodilo se po nekoliko stotina tvrdo kuvanih obožavalaca bluza, ostarelih ali i podmlađujućih uzrasta, svakojakih oblika, veličina i životnih priča. Program je bio prigodan/retrospektivan, sa prekaljenim uzdanicama: retko obnavljani (dvočlani) Blues Trio, pa Raw Hide/Sirova koža, Point Blank Dragoljuba Crnčevića Crnketa, i iz Nemačke Blues Company Todora Todorovića; akustični Nenad Zlatanović (Texas Flood), Blue Family, Di Luna Blues Band Dragana Markovića Mareta, i jedini gost iz SAD, Teri (Terry) Evans.
Globalni uspeh Kuderovog (Ry Cooder) kubanskog iskustva zasenio je njegove ranije vrhunske domete (pre sredine ‘90-ih), ali sladokusci ne zaboravljaju lako. Na nekim od svojih najboljih albuma (Chicken Skin Music, Get Rhythm, Show Time, Slide Area) 1976–87, a i uživo, Raj je duetu crnih pratećih pevača – Bobiju Kingu i Teriju Evansu – prepuštao i glavni mikrofon. Tako je Terijev glas obeležio i Kuderovu muziku za bluz-film Crossroads (1986). Iako najpoznatiji Evansov rad, daleko od toga da Teri nema drugih zasluga: i pre Kudera afirmisao se kao autor, i prvorazredni rent-a-vokal, te nastavio karijeru i zavidnu diskografiju. Upravo zato smo od njega puno i očekivali.
Mladolik i još uvek u naponu snage, Evans je naravno počeo s Crossroads Roberta Džonsona (Johnson), odmah zatim standardnom Ain’t No Sunshine Bil Uitersa (Bill Withers) podsetivši da iz rodnog Misisipija nije otišao pravo u Čikago, nego je odrastao s gospelom i soulom. Posle Bo Didlijeve (Diddley) Before You Accuse Me (Take A Look At Yourself) via Klepton (Clapton), i jedne od retkih svojih u repertoaru Rooftop Tomcat, s pouzdanim triom svirača upustio se u suvišne vokalne egzibicije, pa čak i u kupovinu vremena. Oveštali trikovi kao mjaukanje, ‘prozivanje’ publike, nizanje citata i pominjanje uzora nepotrebni su pevaču s takvim glasom, ali Evansov cilj očito nisu bile osećajne, ubedljive interpretacije nego jeftinija zabava.
Da se bluz može naći kojekude, i napraviti od gotovo svačega, dokazala je verzija Prinsovog (Prince) Kiss, otpevana falsetom basiste Kenija Djua (Kenny Dew), čija je svirka i inače bila moderna fank-osovina ovog nastupa. Poslednji skok Evans i bend imali su sa It Hurts Me Too, najviše prema Elmoru Džejmsu (Elmore James). No, kad su uspeli čak i The Thrill Is Gone (Darnell/Hawkins) da odrade bez trunke svinga, i Fever (Cooley/Blackwell a.k.a Davenport) s izvetrenim soulom…
Naravno, ništa nije smetalo većini koja ‘pada u sevdah’ već i samim prepoznavanjem prvih tonova bilo koje pesme, ali to je jednako detinjasto kao i tiskanje odraslih muškaraca u WC da duvane (uz pivo, je li), otkad je objekat postao zakonit/nepušački. Beogradska bluz-scena u međuvremenu je otišla mnogo dalje.
U predvorju, ‘okrugli’ 10. BluesStock imao je i nevešto postavljenu izložbu fotografija Branislava (Brian) Rašića, svetski poznatog i uposlenog koncertnog/muzičkog specijaliste koji je od Beograđanina davno postao Londonac; povremeno se ‘prikaže’ i u rodnom gradu, ovog puta s manje sreće i pažnje. No, BluesStock 2011. ostaće najbolje upamćen po biserima prošaranoj antologiji BG Blues arhiv… neobjavljeni snimci 1981–2011. (2CD, Blues Time), koja je krunisala nemalu diskografiju domaćeg bluza. Pun astal!
I tako… život prolazi, al’ bluz neće da ode.
Svedok u procesu Generalštab protiv ministra Selakovića, Estela Radonjić Živkov i njeni advokati, ocenjuju da je postupak protiv nje pokušaj uklanjanja smetnje koja stoji pred već unapred dogovoreno oslobađanje Selakovića
Na ovogodišnjem Filmskom festivalu u Herceg Novom kao da nije bilo filmova – govorilo se samo o novom dokazu uticaja srpske vlasti na Crnu Goru
Dok organizatori Međunarodnog filmskog festivala u Nišu tvrde da su njihovi programi izuzetno dobro posećeni, snimak sa drona pokazuje da to nije tačno
Na talasu samoorganizovanja u znak otpora prema vlasti, koji je krenuo ne:bitefom, je i akcija „Zbirka (verovatno) nepročitanih drama“
Nakon što je izbačen iz Vile Stanković, Novi Tvrđava teatar Vide Ognjenović je održan na novoj adresi. Dokaz da su želja za stvaranjem i pozorište jači od politike Srbije
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
