foto: stanislav milojković
Terry Evans
21. X 2011.
X BluesStock
Dom omladine, Beograd
Bežeći od leta vilovitog, tradicionalni beogradski bluz-festival BluesStock je osiguranje od baksuznih pljuskova ovog puta potražio u zatvorenom, odnedavno potpuno renoviranom prostoru Doma omladine Beograda. Takođe, posle dugog i vrelog leta, zapavši pod oštro jesenje zahlađenje, na svega nedelju dana približio se mnogo starijem džez-festivalu svoga grada. No, najvažnije je da su dostojno obeležena dva jubileja: 30 godina (organizovane) bluz-scene u Beogradu (1981. je ‘nulta’ zbog prvog bluz-kluba, tačnije termina ‘505’ ponedeljkom na ‘Mašincu’/Mašinskom fakultetu, i zbog pojave prvog isključivo bluz-benda, Blues Quintet), te puna decenija festivala BluesStock, nastalog kao VoxStock, jednodnevno obeležavanje kraja svake sezone lokalnog bluz-kluba Vox.
U (stajaćoj) sali Americana, s ulaznicama po ceni 600–1000 din. dve večeri uzastopno provodilo se po nekoliko stotina tvrdo kuvanih obožavalaca bluza, ostarelih ali i podmlađujućih uzrasta, svakojakih oblika, veličina i životnih priča. Program je bio prigodan/retrospektivan, sa prekaljenim uzdanicama: retko obnavljani (dvočlani) Blues Trio, pa Raw Hide/Sirova koža, Point Blank Dragoljuba Crnčevića Crnketa, i iz Nemačke Blues Company Todora Todorovića; akustični Nenad Zlatanović (Texas Flood), Blue Family, Di Luna Blues Band Dragana Markovića Mareta, i jedini gost iz SAD, Teri (Terry) Evans.
Globalni uspeh Kuderovog (Ry Cooder) kubanskog iskustva zasenio je njegove ranije vrhunske domete (pre sredine ‘90-ih), ali sladokusci ne zaboravljaju lako. Na nekim od svojih najboljih albuma (Chicken Skin Music, Get Rhythm, Show Time, Slide Area) 1976–87, a i uživo, Raj je duetu crnih pratećih pevača – Bobiju Kingu i Teriju Evansu – prepuštao i glavni mikrofon. Tako je Terijev glas obeležio i Kuderovu muziku za bluz-film Crossroads (1986). Iako najpoznatiji Evansov rad, daleko od toga da Teri nema drugih zasluga: i pre Kudera afirmisao se kao autor, i prvorazredni rent-a-vokal, te nastavio karijeru i zavidnu diskografiju. Upravo zato smo od njega puno i očekivali.
Mladolik i još uvek u naponu snage, Evans je naravno počeo s Crossroads Roberta Džonsona (Johnson), odmah zatim standardnom Ain’t No Sunshine Bil Uitersa (Bill Withers) podsetivši da iz rodnog Misisipija nije otišao pravo u Čikago, nego je odrastao s gospelom i soulom. Posle Bo Didlijeve (Diddley) Before You Accuse Me (Take A Look At Yourself) via Klepton (Clapton), i jedne od retkih svojih u repertoaru Rooftop Tomcat, s pouzdanim triom svirača upustio se u suvišne vokalne egzibicije, pa čak i u kupovinu vremena. Oveštali trikovi kao mjaukanje, ‘prozivanje’ publike, nizanje citata i pominjanje uzora nepotrebni su pevaču s takvim glasom, ali Evansov cilj očito nisu bile osećajne, ubedljive interpretacije nego jeftinija zabava.
Da se bluz može naći kojekude, i napraviti od gotovo svačega, dokazala je verzija Prinsovog (Prince) Kiss, otpevana falsetom basiste Kenija Djua (Kenny Dew), čija je svirka i inače bila moderna fank-osovina ovog nastupa. Poslednji skok Evans i bend imali su sa It Hurts Me Too, najviše prema Elmoru Džejmsu (Elmore James). No, kad su uspeli čak i The Thrill Is Gone (Darnell/Hawkins) da odrade bez trunke svinga, i Fever (Cooley/Blackwell a.k.a Davenport) s izvetrenim soulom…
Naravno, ništa nije smetalo većini koja ‘pada u sevdah’ već i samim prepoznavanjem prvih tonova bilo koje pesme, ali to je jednako detinjasto kao i tiskanje odraslih muškaraca u WC da duvane (uz pivo, je li), otkad je objekat postao zakonit/nepušački. Beogradska bluz-scena u međuvremenu je otišla mnogo dalje.
U predvorju, ‘okrugli’ 10. BluesStock imao je i nevešto postavljenu izložbu fotografija Branislava (Brian) Rašića, svetski poznatog i uposlenog koncertnog/muzičkog specijaliste koji je od Beograđanina davno postao Londonac; povremeno se ‘prikaže’ i u rodnom gradu, ovog puta s manje sreće i pažnje. No, BluesStock 2011. ostaće najbolje upamćen po biserima prošaranoj antologiji BG Blues arhiv… neobjavljeni snimci 1981–2011. (2CD, Blues Time), koja je krunisala nemalu diskografiju domaćeg bluza. Pun astal!
I tako… život prolazi, al’ bluz neće da ode.
U organizaciji Konzulata Jamajke, a po ideji počasnog konzula gospodina Mirka Miljuša, YU Grupa je u martu spakovala kofere i odletela na Jamajku. Tamo je snimala stare pesme u rege žanru, a nikad mlađi Jelići dali su svoj doprinos već aktuelnom projektu pod nazivom “Prekookeanski most”.
Cela priča o Brajanu Vilsonu, nedavno preminulom geniju pop muzike i lideru The Beach Boys-a, prelama se kroz priču o njihovom apstraktnom hit singlu za sva vremena Good Vibrations
U drugom činu Leone i Glembaj zarili su se jedan u drugog ko kobac u kopca. Taj surovi obračun završio je Glembajevom smrću. U samrtnom hropcu uz pojavu barunice Kasteli, stari Glembaj završio je u naručju sina. To je omaž Mikelanđelu i njegovoj skulpturi “Pijeta”. Scenu “Pijeta” smislio je Danilo Marunović
Ivan Antić, Kajzermilen glič (mikroputopis u tri glasa), PPM Enklava, 2025 Kajzermilen je četvrt u Beču, svakako ne prva koja pada na pamet kada se pomisli na ovaj grad, ali, sa svojim golim i sivim distopijskim prostorima, otuđenim “totalitarizmom dimenzija”, možda paradigmatična za savremeni svet. U tom okruženju troje Antićevih lirskih junaka ostavlja utisak postflanera, besciljnih uličnih hodača, koji se kreću gradskim prostorom u kome, uprkos precizno popisanim tragovima ljudskog prisustva, kao da nema ničega
Završna predstava Instituta za umetničku igru „Human design“ bavi se pitanjem identiteta zadatog rođenjem i čovekovom potrebom da sam izabere ono što oseća da jeste
Pobunjeni studenti i narod mogu da bace pokoju kamenicu, ali ne mogu biti zbilja „nasilni“. Jer, Srbija je odavno u modusu samoodbrane od režimskog nasilja, onog koje uništava i briše živote
Kome smeta generalni ton u kom se odvijao jučerašnji protest “Vidimo se na Vidovdan”, nek se seti: 28. juna 2025. godine pod pendrecima su krvarile glave jer je Aleksandar Vučić “branio” zapišani, smrdljivi vašar u koji je pretvorio Pionirski park. Nemamo druge studente koji će vam se više svideti. Ovo je jedina prilika da se oslobodimo represivnog režima, druge biti neće
Ekspo je za naprednjačku elitu razlog da dobro potegne. Pogotovo što sluti da će im to čerupanje narode i države biti poslednji valcer. Posle kud koji mili moji
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
