Zorna kancelarija: Vučić od pet ujutru
Dirljiva je briga Aleksandra Vučića za malog građanina, onog što se u televizijskoj seriji zvao „građanin pokorni“. Na konferenciji za štampu u tek protekli utorak obelodanio je, nakon dobijanja titule mandatara za sastav vlade, sve i ništa – „mož’ da bidne, a mož’ i da ne bidne“ – ali tema ovog teksta biće ovo drugo, jer to drugo jasnije govori o njemu i nama.
No pre toga, nešto sasvim drugo, kao kod montipajtonovaca. Vučić je najavio:
„Biće značajnih promena u načinu funkcionisanja vlade. Vladu ćemo da premeštamo. Prvo ću boraviti u Nišu sedam dana. Boraviću u kasarni da ne bih pravio dodatne troškove.
Od 5 ujutru do 8 ujutru primaću građane koji imaju probleme, da bih od 8 sati mogao da se posvetim ostalim obavezama. Posle toga biću spreman da 20 sati primam građane, od 6 ujutru do 22 sata.“
Nije baš jasno šta je mandatar hteo da kaže i da li se to odnosi samo na građane Niša. Od 6 ujutru do 10 uveče nema baš dvadeset sati, ali tolika požrtvovanost nije dostojna mog cepidlačenja i verovatno je to neka brzopletica budućeg premijera koji se retko kad i obraća onima koji umeju da računaju.
Na stranu što će, bez ratne opasnosti, da premesti vladu u Niš, kao Nikola Pašić pre sto i kusur godina, ali nismo Vučića valjda birali da bude Saša Janković, zaštitnik građana, kome je u opisu posla da otvori vrata ako mu neko zakuca i u lušatijsko doba, nego smo Vučića birali da dobro naspavan i trezven, obavezno van kasarne, obezbedi Srbiji „zlatno doba“ o kome onoliko priča, a koje je par puta pomenuo i u utorak na konferenciji za štampu. Nju je prenosilo pet nacionalnih televizijskih kanala kao da je Mojsije upravo pred njihovim kamerama otkrio ploče s božjim zapovestima.
Fantomke i huligani: E, to vidite s nekim drugim
Samouvereno je vladao ciframa, vešto odložio odgovor na pitanje o eventualnim koalicijama, obećao je, više puta, dolazak tog „zlatnog doba“, ali se taj svetski prvak srpskog prosperiteta, stabilnosti i svakog drugog „mož’ da bidne“ pokazao u punom svetlu kad je odgovarao na banalno pitanje o tome šta će vlada učiniti da spreči huliganstvo.
Pitanje je stiglo iz redakcije „Insajdera“, što je bilo očekivano jer upravo, koliko znam, rade o tome neki serijal, ali odgovor je za sveznalicu Vučićevog tipa bio baš „tuc-muc“: u stilu da je to težak problem i da ne može da se reši bez širokog društvenog konsenzusa. On je tu nemoćan. Mašala. Očekivao bih od prosperitetnog premijera odlučan odgovor o tome da će bitange biti pohapšene i da im neće dozvoliti da maltretiraju normalan svet, ali, kao i u slučaju Savamale i fantomki, to je prepustio „organima vlasti“, dok se u svemu drugom on predstavlja kao vlast.
Čovek koji nam obećava rast društvenog proizvoda do četiri odsto u narednim „zlatnim godinama“ otkriva prirodu vlasti kad pokazuje da nešto „ne mož’ da bidne“ jer nema moć da prodre u polusvet fantomki i navijačkih grupa koje sprovode teror. Dublja analiza pokazala bi da je reč o nedodirljivim „grupama za pritisak“ koje služe „interesnim grupama“ i da je to osinje gnezdo u koje ni mandatar ne sme da upre prstom.
Kad mu odgovara, radi političkih poena, „gospodin Kosmajac“ (vidi tekst na narednim stranicama ovog broja „Vremena“) je najveći narko-diler koga se samo on usuđuje da pomene, zna ime ubice one nesretne pevačice, ali neće da ga pominje tokom izborne kampanje; ume, dakle, da bude sveznalica, ali muca i prebacuje na neku istragu kad treba jasno da nam kaže ko je i u čijem interesu navukao ljudima fantomke i kako država misli da se obračuna s navijačkim, huliganskim grupama koje kontrolišu distribuciju narkotika i reketiraju tuđu imovinu.
Šta nam se događa: A šta me pitaš?
Postoje različite škole mišljenja o tome zašto se tako rano krenulo u predsedničku izbornu trku. Jedno od originalnijih jeste da je to pokušaj gubitnika na upravo završenim parlamentarnim izborima da zabašure loše rezultate.
Ali, ako vidimo da su kandidature najavili i Tomislav Nikolić, Vojislav Šešelj, Rasim Ljajić i Ivica Dačić, nije baš jasno o kakvim je tu gubitnicima reč. Ipak, i uz svu tradicionalnu nervozu na srpskoj političkoj sceni, ocena o zabašurivanju netom proteklih izbora ne drži vodu.
Možda se tu, kao što sam već pisao, nešto drugo prikriva i maskira ovom koskom bačenom u srpsku političku arenu godinu dana pre predsedničkih izbora.
Na to isto pitanje – zašto se toliko priča o predsedničkim izborima – koje je voditeljka „Upitnika“ na programu Radio-televizije Srbije uputila sociologu Slobodanu Antoniću, ovaj je odgovorio: „Pa zato što me ne pitate ništa o Savamali i fantomkama.“
Kad smo već kod Antonića, valja reći da je on u zanimljivom ključu protumačio izjavu Aleksandra Vučića kako mu nije problem da obezbedi 167 glasova u srpskom parlamentu što je dovoljna većina za promenu Ustava Srbije. Po Antoniću, jedna od ustavnih promena mogla bi biti i norma da se predsednik Srbije bira u parlamentu, a ne na opštim izborima.
U tom slučaju kancelarski model upravljanja Srbijom dobio bi i svoj pravni okvir. To bi bilo olakšano ako bi se narodu nekako zgadio najavljeni politički cirkus oko kandidovanja za predsedničku funkciju, cirkus čija je premijera, ukoliko uopšte bude održana, zakazana za pozno proleće 2017. godine.
Ta šatra se već razapinje i pod njom se vežbaju već i autsajderi, poput Saše Mirkovića i Dušana Janjića, koji odnekud veruje da mu od koristi može biti činjenica da ima više političkog staža od celog Vučićevog kabineta.
Ima ona narodna o tome šta se događa s petlom koji pre vremena kukurikne i mislim da je svim pretendentima za to predsedničko mesto, koje možda i neće biti u sadašnjem formatu, uputno da ovaj put poslušaju Vučića koji je rekao da će tom temom da se bavi mesec dana pred izbore.
Daleko od toga da ja mislim da Vučić već sada ne misli o tome, ali dok pokaže karte koje sada drži ispod stola proći će još vremena.
U međuvremenu, hajde da pričamo o fantomkama za koje u intervjuu „Blicu“ Matija Bećković, uslikan sa sve šerlokholmsovskim kačketom na glavi, sluti da će postati deo narodne nošnje.
Inače, onog dana kad je aktuelni predsednik Tomislav Nikolić progovorio o tome da „slučaj Savamala“ mora da bude razrešen, ponovo je postao meta tabloida.
