Komentar
Batina ima jedan kraj – još uvek
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ako smo dobro razumeli Ostoju Mijailovića, državno davanje zavisi od kaprica predsednika Vučića. Ako se nađe još žešće uvređen, možda ne bude ni dinara za Partizan. A Vučić je tako dobar da je čak i u ulozi „pedera“ dao da ostane najtrofejniji trener Evrope
Naš predsednik države nije osvetoljubiv čovek. Nego samo čovek. Pogađa ga kad sa tribina čuje da ga neki zovu „pederom“. Ali, predsednik ipak pomogne. Eto kakav je čovek.
To bi se dalo zaključiti na osnovu svedočanstva prvog čoveka košarkaškog kluba Partizan Ostoje Mijailovića iznetom na konferenciji za novinare pošto je Željko Obradović potpisao novi ugovor.
To prvo treba svariti – najtrofejniji trener u istoriji Evrope ostaje u Partizanu, ali to nije dovoljno velika vest da ne bude dodatno ukrašena pominjanjem Vučića.
Čović tih problema nema
Mijailović je za svog stranačkog druga doduše rekao da pomaže, ali je na drugom mestu rekao da Partizan zbog uvreda sa tribina trpi „reputacionu i finansijsku“ štetu i da mu trebaju uslovi da sakupi pare.
To jest, da bi zgodno bilo – i po Mijailovića i po Partizan – da se kao molilac pred Vučićem pojavi bez balasta toga što su Partizanovi navijači sinoć vikali „Vučiću pederu“.
Uzmimo, recimo, Nebojšu Čovića. On taj balast nema. Zato se po gradu priča da je Zvezdi ove godine uplaćeno par miliona više nego Partizanu. Šeme su uvek iste, iz budžeta se prebaci negde, a onda odatle na račun kluba.
„Upućenih“ u dešavanja u našim klubovima je mnogo, čak više nego stručnjaka za geopolitiku.
Ali, i oni stvarno upućeni pričaju da se Partizanu smračilo otkako Željko Obradović ne samo da nije hteo na spisak podrške naprednjacima, nego se drznuo da kaže kako Partizan, da prostite, zarađuje i neke svoje pare.
Predsednik Vučić je tada otrčao na televiziju da odbrusi Obradoviću, a onda su i Zvezda i Partizan, zlu ne trebalo, došli sa eksel tabelama gde se videlo koliko država daje.
O tome pak postoje dve škole mišljenja – jedna koja kaže da vrhunsko loptanje nije posao države niti treba da se finansira narodnim parama. I druga koja kaže da je košarka odlična reklama za Beograd i Srbiju i da su, uostalom, klubovi državni pa neka im država pomaže.
Ali, nije ovde o tome reč. Nego o tome da – počujmo Mijailovića! – to davanje zavisi od kaprica predsednika. Ako se nađe još žešće uvređen, možda ne bude ni dinara.
Infantilne uvrede i uvređeni
Mijailović, za kojeg se tokom godina ispostavlja da je ipak malo više partizanovac nego što je naprednjak, verovatno je muke imao da pred vrhovnikom objasni da ipak treba garantovati neki budžet i zadržati Željka Obradovića.
Infantilno skandiranje predsedniku (i drugima) nije pogrešno samo zato što je uvredljivo. Nego i jer deli ljude koji su se u hali okupili oko Partizana – koji bi tamo trebalo da bude jedina partija, religija i strast. Ima, uostalom, onoliko mitinga i protesta gde se može urlati na Vučića.
A on, da nije tako željan univerzalnog obožavanja, prestao bi da po nacionalnim medijima kuka jer ga zovu „pederu“ pa bi možda i tim navijačima dosadilo.
Ovako, sva je prilika da će se igra nastaviti – skandiranje, brzi prsti ton-majstora državne Arene sport, Mijailovićeva saopštenja i pravdanja, Vučićev bes, frka oko budžeta.
Da je sve to uopšte tema u danu kad je ugovor produžio najveći evropski trener svih vremena, rekoh, nije normalno. Ali, navikli smo.
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Ne znamo i ne možemo da znamo da li je do prekida programa RTV-a došlo zbog akcije 14 minuta tišine ili slučajno. Ali to ne menja suštinu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve