Nepisano je pravilo televizijske autokratije da predsednik Srbije Aleksandar Vučić prvo u nekom od dnevnih „obraćanja“ nešto „preporuči“ Vladi, Skupštini ili Partiji, a ovi onda to kroz sat-dva „usvoje“.
Valja eliminisati sve barijere između vođe i naroda. Ostala je još jedino fizička daljina koja se prevazilazi iskakanjem iz televizora, a možda jednog dana, kad stignu leteći automobili, budemo imali i hologram predsednika da nam se lično „obrati“.
Tek, dramolet oko „ponovljenih“ ili „novih“ izbora u Beogradu dobio je rasplet na koji se moglo tipovati još 17. decembra, kad su se ukrstili matematika i povike da je bilo masne izborne krađe.
Ovaj tekst koji čitate koliko sutra će vredeti manje do nimalo, jer – kampanja je već počela i novi izbori su pred vratima.
Ali, možda se mogu izvući pouke iz razloga zbog kojih se Vučić odlučio da reprizira izbore u Beogradu. Za taj potez postoje tri nemoguća i samo jedno moguće objašnjenje.
Vučić računa na pobedu
Prvo nemoguće objašnjenje je da, eto, SNS nije našla neku od froncli pokreta doktora Branimira Nestorovića da sa njima sarađuje i da su to odreda ljudi od reči i morala.
Drugo nemoguće objašnjenje je ono koje izmišlja Vučić, a sa njegovog ramena papagajski reprodukuje Šapić, da je tobože SNS podigla „moralnu“ letvicu u politici. Kao, zgadilo im se da se većine navlače matematički.
Treće nemoguće objašnjenje je da je Vučića ošinuo bič prosvetljenja pa je spreman da izbore ponovi bez krađe i marifetluka i pusti da stvarno narod odluči.
Četvrto i jedino moguće objašnjenje jeste da Vučić računa – a do sada je po pravilu te izborne stvari dobro računao – da novim izborima može samo da dobije.
Možda više glasova, ali sigurno izbijanje argumenata iz ruku opozicije i stranih kritičara po sistemu: evo, dao sam vam još jedne izbore, pa šta više hoćete?
Nije ovo rimejk
Ti izbori održaće se po u dlaku istim ili još gorim uslovima nego prethodni, osim ako opozicija i građani to ne spreče gde god mogu, pre nego što se glasovi prebroje. Vučić ne pravi rimejk niti nastavak, ne, on hoće baš reprizu.
Ako je do njega, preporuke ODIHR-a ostaće tamo gde su već i bile – o mačkovom repu, rezolucije Evropskog parlamenta biće mrtvo slovo na papiru.
Jer, ne treba se zamajavati – nikakve međunarodne „istrage“ decembarskih izbora neće biti. Brisel, Berlin, Pariz i drugi već su imali i vremena i argumenata da tako nešto traže ili da nekako priprete, a nije se desilo ništa.
Zli jezici bi rekli da je to tako jer Vučić prepredeno krčmi Kosovo deo po deo i jer naoružava Ukrajinu. Tek, do novih izbora u Beogradu za istragu i posledice ne bi bilo ni vremena.
Opozicija ima samo jedan put
Opozicija zna – a Vučić zna da oni znaju – da će i ponovljene izbore morati da trči uz đule privezano za nogu, računajući da je na prethodnim saznala za poneki jadac više.
I računajući da može bolje da se predstavi, da izbegne autogolove u kampanji, da pokuca na više vrata, da ima više kontrolora, da bude neumorna i animira EU da ovog puta otvori četvore oči pre izbora. Borba nema alternativu.
Jer, šta drugo da radi poštena opozicija? Da jalovo bojkotuje? To smo već imali. Da zove na osrednje posećene proteste? I to je bilo. Da žali za nekom međunarodnom istragom koje (u ovom ciklusu) neće biti?
To bi bilo bacanje vremena. Počela je kampanja.
