Foto: Rade Prelić/Tanjug
Dačić je nekrunisani kralj ronjenja u političkom mulju, Vučić je dokazao da je entitet za sebe, Jovanović je uspeo da postane najtraženija udavača ove sezone; Ujedinjeni su igrali ziheraški i sada ližu rane, a Šapić se dezintegrisao. Negde između partijske čaše mogu da se tumače i kao polupune, i kao poluprazne
Dva dana izbornih analiza pokazuju da je lepota u oku posmatrača, da može da se napiše skoro pa bilo šta, a da se bude u pravu. Recimo, da su Naprednjaci ozbiljno očerupani i da su došli na ivicu fijaska u Beogradu. Ali i da je tzv. građanska opozicija podbacila, čak i kad se uzmu u obzir uslovi u kojima se odvijala trka.
Evo male top-liste, od najvećih pobednika do najvećih gubitnika ovih izbora:
Ivica Dačić, nekrunisani kralj ronjenja na dah u političkom mulju, preživeo je Peti oktobar, dosovske vlade, dosijee u Vučićevoj fioci, da bi iz šešira izvukao sto hiljada birača više nego prošli put i odličan rezultat u Beogradu, gde su ga ankete videle na ivici cenzusa.
Sad bez Socijalista ništa ne može, bez obzira na jalove Vučićeve poruke da sa Mađarima (čitaj: svojim drugom Orbanom) ima većinu u Skupštini. Možda nije daleko dan kad će politički lisac Dačić dovršiti piruetu i prebeći na stranu nekih idućih pobednika.
Predsednik iz frižidera konačno je uspeo u nastojanju da se emancipuje od partije. Aleksabdar Vučić je entitet za sebe, ali to ima svoju cenu, kako će se videti u tački 8 ove liste. On više za svoj režim nije ono što bi Nemci nazvali Zugpferd (vučni konj), nego jaše daleko ispred, nošen svitom dupelizaca i uz jeku tabloida.
Lagodna pobeda u prvom krugu dovela je Vučića do opisa koji mu je posvetio pokojni Lane Gutović, u svom stilu: „Jedan čovek, jedna misao, jedna odluka, jedan gromobran za jedan narod. Kao što je bio Napoleon, kao što je bio Hitler, Staljin…“
Jedini salonski nacionalista Srbije unovčio je to što je smišljeno ugošćavan na televizijima kojima većina opozicionara nije mogla ni da priđe. Oživeo je DSS, zombi-srtranku za koju se mislilo da se upokojila sa Koštuničinom penzijom.
Ruska karta je presudila u tome da Miloš Jovanović bude najtraženija udavača sezone proleće/leto, ali mnoge su udavače ostale usedelice.
Zalazimo u deo liste koji nije prošao izuzetno, nego solidno. Koalicija Moramo je tu pre svega jer je bilo kakva zeleno-leva snaga u Srbiji donedavno bila naučna fantastika. Ne davimo Beograd je temeljnim i dugogodišnjim radom odlično prošao u prestonici.
Ali tu leži začkoljica: Moramo je više od polovine svojih glasova dobio u Beogradu. Da li će umeti da postanu nacionalna snaga? Ili će se tročlana koalicija razići do nekih idućih izbora?
Desničarske zađevice, rascepi i koalicije teško se mogu razumeti ako se ne uđe u dubine opskurnih Jutjub emisija. Ni onda nije baš najjasnije.
Tek, radikalnim desničarima koji se ne razlikuju u materiji, ali se razlikuju u odnosu prema vlasti, naprosto se posrećilo da su glasovi raspoređeni tako da su tri liste prešle cenzus. Mogle su biti i samo jedna ili dve. Da birača za desnicu ima, znamo odavno.
Predsednički kandidat Zdravko Ponoš prošao je bitno bolje od liste koja ga je uz trvenja kandidovala, iako je u kampanju išao sa jednim autom, štapom i kanapom. To govori ponešto dobro o Ponošu, kojeg su naprednjački mediji satanizovali.
Na kraju je prevazišao rezultat Saše Jankovića iz 2017, ali nije došao do čarobnog zbira Jankovića i Jeremića sa prošlih izbora, a jedino je taj zbir davao kakve-takve šanse da bude drugog kruga.
Prelazimo na čiste gubitnike: Bivši predsednik Boris Tadić došlepao je listu na ivicu cenzusa u Beogradu i tako ubio bitan broj glasova. Divovski ego ga i dalje drži u politici i nema nade da će se to promeniti.
Suverenistički karavan Saše Radulovića opet je ispod cenzusa, jer klasično busanje u patriotske grudi i dalje bolje pali od tema američkog alt righta. Ovde valja pomenuti i Radikale, premda njihova misija i nije da se bave politikom, nego da Vojislav Šešelj sedi kod Marića i obezbedi miran život potomstvu.
Zalud je predsednik posakrivao svoje partijske uzdanice iza kojekakvih lekara, matematičara i sportista, zalud je mašinerija korbačem cedila i poslednji kapilarni glas. Pad SNS je znatan, kad namire satelite oni neće imati ni sto poslanika u Skupštini. U Beogradu su izvukli glavu sa panja samo zahvaljujući sitnim smicalicama na biračkim mestima.
Za Vučića je to problem. On po deseti put priča da će napustiti čelo stranke, ali kroz nekoliko godina, kad iscuri i drugi predsednički mandat, moraće opet da se ukaže kao njen lider i da trči za premijera. Ljude poput Brnabić, Stefanovića, Malog i Momirovića sve je teže prodati i zastrašenom ili potkupljenom biračkom telu.
„Đilasova lista“ se svojski trudila i delimično uspela da prisvoji titulu one jedne opozicione kolone. Utoliko je njen poraz veći. Iako su trpeli najviše udaraca režima, pokazalo se da su igrali ziheraški, kao da su hteli da za njih glasa publika N1 i Tvitera, i niko više. Digli su ruke od sela i varoši, gde često nisu imali nijednog čoveka.
Svi u čaršiji znali su da je Jeremićeva Narodna stranka na toj listi mimo volje, to jest samo da bi ipak nekako ušla u Skupštinu. Lista od desetak grupica od kojih će možda svaka povući na svoju stranu biće generator novih opozicionih podela. A onda će, za jedno dve godine, ponovo krenuti priča o ujedinjenju i tlapnje jednih te istih analitičara o optimalnom broju kolona.
Koji Šapić, ko to beše? Čovek se dezintegrisao, bio sopstveni dželat i minus za Naprednjake u Beogradu. Ispostavilo se da Šapićevi glasači ne postoje. Postoje ljudi koji su nekada glasali za Šapića, ali oni očito ne mirišu SNS. Drugim rečima, Vučić ga je preveslao, ali je i sebi malo pucao u nogu. Vesić se sigurno zlurado smeši.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Na svom Instagram profilu predsednik Srbije Aleksandar Vučić priča vam priču o mladom buntovniku i mudrom starcu praćenu prigodnim ilustracijama i animacijom. „Blokaderima-teroristima“ obratio se kao dečurliji koja je razbila školski prozor pa ih je dobri čika postavio na koleno da im održi životnu lekciju
Smena Vladimira Crnojevića sa čela Instituta BioSens izazvala je potres u naučnoj zajednici i još jednom otvorila pitanje besomučnog političkog pritiska Srpske napredne stranke
Može li Vučić nešto da učini za Dodika? Naravno. Može da ga pomiluje. Ali ne u pravnom smislu, već u onom ljudskom – po kosi i obrazu
Sankcije Sjedinjenih Američkih Država prema Naftnoj industriji Srbije odložene su peti put krajem jula, pa je država dobila još mesec dana nesmetanog poslovanja jedne od najznačajnijih strateških kompanija u zemlji
Nakon saslušanja u Patrijaršiji, teolog Blagoje Pantelić tvrdi da mu nije jasno saopšteno šta mu se tačno stavlja na teret. Njegov zahtev da advokat prisustvuje postupku je odbijen, a sudije su, kaže, „samo čitale pitanja“. SPC mu je već zabranila pričešćivanje, a najstroža kazna mogla bi biti isključenje iz crkve
Može li Vučić nešto da učini za Dodika? Naravno. Može da ga pomiluje. Ali ne u pravnom smislu, već u onom ljudskom – po kosi i obrazu
Srbija srlja u građanske sukobe na jesen kada se oni koji su otišli na odmor vrate orni i poletni da se više ne povlače pred golom silom koja brani bezakonje
Ako je ovo još jedan Vučićev igrokaz neće se dogoditi ništa. Ukoliko je delovanje Tužilaštva za organizovani kriminal zaista primena zakona, onda su hapšenja zbog korupcije u slučaju pada nadstrešnice udarac u kičmu režima koji počiva na bezakonju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
