Foto: AP Photo/Darko Vojinovic
Koliko je Slobodan Milošević bio uvažavan kao „faktor mira i stabilnosti“, toliko je i Vučić kao regionalni lider. Zavela sada Srbija sankcije Rusiji ili ne, samo je šteta izvesna. Prilika da se propusti prilika ponovo nije propuštena
Riječ dana je „usaglašavanje“. Naravno, misli se na ono sa vanjskom politikom Evropske unije, to jest, zavođenje sankcija Rusiji. Možda ih bude, a možda i ne – zavisi od količine štete koju će Srbija morati da plati. A platiće je svakako.
Za to je zaslužan Aleksandar Vučić. Njegova uža definiciju vanjske politike zemlje glasi – vrdanje. Šira je iz viceva: išli Srbin, Rus, Amerikanac i Nijemac – na kraju Srbin ispadne pametan, svi ostali glupi. Kako i zašto, čitalac svaki dan može saznati iz tabloida i sa ružičastih televizija.
U vođenju politike prema inostranstvu, predsjednik Srbije je nepogrešiv: godinama govori o evropskoj orijentaciji i istovremeno raspiruje putinofiliju; podržava Hilari Klinton protiv Trampa jer je „pametan“, Trampa protiv Džoa Bajdena jer „bolji za Srbiju“; imao je sreću da samopozvani Sergej Lavrov ipak ne sleti u Beograd, a onda usred Njujorka sa ruskim ministrom vanjskih poslova potpisuje sporazum o koordinaciji između dva ministarstava; isključivo pregovara sa Evropljanima i Amerikancima o kosovskom problemu, ali zahvaljuje na podršci Kremlju koji se poziva na slučaj Kosova prilikom aneksija u Ukrajini…
Principijelnost Aleksandra Vučića prepoznata je i u svijetu. Na proslavi stogodišinjice završetka Prvog svjetskog rata u Parizu bio je smješten praktično sa vojnom muzikom; poslije sjedenja na hoklici ispred Trampa u Bijeloj kući, održao je konferenciju za novinare na parkingu; iz Praga kruže snimci na kojima se vidi kako među četrdeset šefova država ili vlada poput „sirka tužnog bez nigđe nikoga“ stoji sam na sredini sale… Onoliko koliko je Slobodan Milošević bio uvažavan kao „faktor mira i stabilnosti“ poslije Dejtona, toliko je i Vučić kao regionalni lider. Jeftine diplomatske pohvale ne mijenjaju ništa.
Bez jasnih vrijednosti koje zastupa, pasivno-agresivna spram zapada, sa bizarnim podilaženjem istoku u čemu je vrhunac ničim izazvano Vučićevo obraćanje Si Đinpingu na kineskom pred kamerom u Predsjedništvu te, uopće, spotičući sama sebe na svakom koraku, vanjska politika Srbije djeluje groteskno. Ona je isključivo reaktivna, pasivna i iznuđena.
Ni Vučićeva očaranost suverenizmom Putina, Erdogana ili Orbana nema pokrića: prvi je na čelu nuklearne velesile, drugi vodi državu od strateškog značaja za NATO, dok treći uspijeva u onom što radi baš zbog članstva u Evropskoj uniji, a ne uslijed čučanja izvan nje. Zato se i rezultat Vučićeve politike „vrdanja“ ogleda u irelevantnosti da li će Srbija zavesti sankcije Rusiji ili ne. Što god da sada uradi, suviše je kasno, suviše malo i suviše neuvjerljivo. Prilika da se propusti prilika ponovo nije propuštena, a šteta po državu je izvjesna.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Dodik je zakasnio, ali mu je ipak oslobođeno mesto do Vučića, na paradi je izvedena pokazna vežba iako joj tu nije mesto, 50 posto vojnih sredstava je bilo iz prošlog veka – utisci su koje građani nisu imali prilike da čuju o najnovijoj vojnoj paradi u Beogradu
Na zvaničnom sajtu VJT Beograd piše da je student Dimitrije Dimić iz Niša u bekstvu. Dimić se javio iz kućnog pritvora gde je sa nanogicom još od avgusta
Združeno i zaverenički upregli su sve moguće snage bezbednosne i pravne karike režima da što više studenata zadrže iza rešetaka
Sve u duhu „snage jedinstva“ Policijska brigada i Žandarmerija preprečile su put studentima koji su pošli na vojnu paradu i građanima koji su im se priključili. Došlo je do jurnjave po blokovima
Novinaru “Vremena” koji trideset godina prati vojsku nije odobrena akreditacija za vojnu paradu “Snaga jedinstva”. Ali su svečane pozivnice zato dobili višestruko osuđivani kriminalci, ratni profiteri i dezerteri, ubice, penzionisani oficiri koji ratišta nisu videli, samozvani vojni analitičari i slične pojave
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Na režimskim vikend-okupljanjima nema energije jer stvarnost prodire kroz pukotine alternativne stvarnosti. A bez strasti nema ničega, što reče Hegel
Ruska Spoljna obaveštajna služba optužila je mene da guram ćerke u krvavi srpski Majdan. Ko poveruje nije normalan, a ko se na to poziva je ološ
Jovo Bakić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu
Imamo ljude koji će se obračunati s kriminalom Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
