Foto: AP Photo/Darko Vojinovic
Koliko je Slobodan Milošević bio uvažavan kao „faktor mira i stabilnosti“, toliko je i Vučić kao regionalni lider. Zavela sada Srbija sankcije Rusiji ili ne, samo je šteta izvesna. Prilika da se propusti prilika ponovo nije propuštena
Riječ dana je „usaglašavanje“. Naravno, misli se na ono sa vanjskom politikom Evropske unije, to jest, zavođenje sankcija Rusiji. Možda ih bude, a možda i ne – zavisi od količine štete koju će Srbija morati da plati. A platiće je svakako.
Za to je zaslužan Aleksandar Vučić. Njegova uža definiciju vanjske politike zemlje glasi – vrdanje. Šira je iz viceva: išli Srbin, Rus, Amerikanac i Nijemac – na kraju Srbin ispadne pametan, svi ostali glupi. Kako i zašto, čitalac svaki dan može saznati iz tabloida i sa ružičastih televizija.
U vođenju politike prema inostranstvu, predsjednik Srbije je nepogrešiv: godinama govori o evropskoj orijentaciji i istovremeno raspiruje putinofiliju; podržava Hilari Klinton protiv Trampa jer je „pametan“, Trampa protiv Džoa Bajdena jer „bolji za Srbiju“; imao je sreću da samopozvani Sergej Lavrov ipak ne sleti u Beograd, a onda usred Njujorka sa ruskim ministrom vanjskih poslova potpisuje sporazum o koordinaciji između dva ministarstava; isključivo pregovara sa Evropljanima i Amerikancima o kosovskom problemu, ali zahvaljuje na podršci Kremlju koji se poziva na slučaj Kosova prilikom aneksija u Ukrajini…
Principijelnost Aleksandra Vučića prepoznata je i u svijetu. Na proslavi stogodišinjice završetka Prvog svjetskog rata u Parizu bio je smješten praktično sa vojnom muzikom; poslije sjedenja na hoklici ispred Trampa u Bijeloj kući, održao je konferenciju za novinare na parkingu; iz Praga kruže snimci na kojima se vidi kako među četrdeset šefova država ili vlada poput „sirka tužnog bez nigđe nikoga“ stoji sam na sredini sale… Onoliko koliko je Slobodan Milošević bio uvažavan kao „faktor mira i stabilnosti“ poslije Dejtona, toliko je i Vučić kao regionalni lider. Jeftine diplomatske pohvale ne mijenjaju ništa.
Bez jasnih vrijednosti koje zastupa, pasivno-agresivna spram zapada, sa bizarnim podilaženjem istoku u čemu je vrhunac ničim izazvano Vučićevo obraćanje Si Đinpingu na kineskom pred kamerom u Predsjedništvu te, uopće, spotičući sama sebe na svakom koraku, vanjska politika Srbije djeluje groteskno. Ona je isključivo reaktivna, pasivna i iznuđena.
Ni Vučićeva očaranost suverenizmom Putina, Erdogana ili Orbana nema pokrića: prvi je na čelu nuklearne velesile, drugi vodi državu od strateškog značaja za NATO, dok treći uspijeva u onom što radi baš zbog članstva u Evropskoj uniji, a ne uslijed čučanja izvan nje. Zato se i rezultat Vučićeve politike „vrdanja“ ogleda u irelevantnosti da li će Srbija zavesti sankcije Rusiji ili ne. Što god da sada uradi, suviše je kasno, suviše malo i suviše neuvjerljivo. Prilika da se propusti prilika ponovo nije propuštena, a šteta po državu je izvjesna.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Pitanje Generalštaba jedno je od največih primera kršenja zakona i korupcije. Ne postoji vetovatno ni u jednoj evropskoj zemlji da se zaključuje ugovor sa stranim investitorom i direktno navodi da ćete da prekršite zakon svoje zemlje", poručio lider Kreni-promeni Savo Manojlović
Aleksandar Dujanović od „slučajnog prolaznika“ u prilogu Studija B postao je državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine. Kojim putevima
Nakon hapšenja 12 osumnjičenih, koja su se dogodila u četvrtak 21. novembra, predstavnici vlasti i njihovi mediji počeli su svoju propagandu o tome kako je tužilaštvo „podleglo pritiscima sa ulice“. Dragan J. Vučićević se pita „Ko će da hrani decu Jelene Tanasković“
Inženjerska komora Srbije saopštila je da Sud časti prikuplja dokumentaciju koja je neophodna za utvrđivanje uzroka nesreće u Novom Sadu
Aleksandar Vučić za RTS o ostavkama, odgovornosti i sestrinskim televizijama - tužilaštvo je odradilo „nadrealno brzo veštačenje“, kaže predsednik Srbije
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
