Foto: AP
Ulaskom Švedske i Finske u NATO Moskva će doživeti još jedan težak poraz – najvažnije opravdanje za napad na Ukrajinu bilo je sprečavanje da se ta zemlja uvuče u NATO, čime bi Alijansa došla na samu rusku granicu, ali NATO ipak dolazi na granice Rusije, i to bez ispaljenog metka. A svet je time još jedan korak bliže potencijalnom direktnom sukobu Alijanse i Rusije, samim tim i globalnoj katastrofi
U svetu koji se okrenuo naglavce 24. februara ujutru, kada je Rusija napala Ukrajinu, desilo se još neštp što je do skora bilo nezamislivo.
Finski predsednik Sauli Niniste najavio je u nedelju da će ta zemlja podneti zahtev za pridruživanje Severnoatlantskom savezu. Pristupanje Helsinkija Alijansi će okončati višedecenijsku politiku neutralnosti Finske i dobre odnose koje je gajila sa obe strane, i „istočnom“ i „zapadnom“. Ta neutralnost je bila logična posledica njenog delikatnog položaja – sa Rusijom deli granicu dugu 1300 kilometara i istoriju punu sukoba, uključujući i rat koji su Finska i SSSR vodili od 1939. do 1944. godine, a na svaki način pripada onome što se zove „Zapadni svet“.
Uz Finsku, pitanje je dana kada će i druga skandinavska zemlja, Švedska, aplicirati za članstvo u NATO savezu. Za razliku od Finske, Švedska je neutralna i nije ratovala skoro dva veka, što se uvek isticalo kao najvažniji faktor u izgradnji jedne od najmoćnijih evropskih ekonomija i društvenog blagostanja. No, i švedskoj neutralnosti ubrzo dolazi kraj, a poznavaoci prilika u toj zemlji kažu da se to dešava u atmosferi u kojoj gotovo da nema javne debate o pitanju koje ima istorijsku težinu, i da procedure kojima će se to pitanje rešavati deluju kao puka formalnost koja se otaljava.
Inače, predsednik Finske je u petak razgovarao telefonom sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom i obavestio ga da njegova zemlja namerava da podnese zvaničan zahtev za prijem u NATO. Pomenuo je da svaka nezavisna država teži da maksimalizuje svoju bezbednost, istakao da je to ono što se danas dešava, i da su ruski zahtevi s kraja 2021. godine kojima je cilj bio da se spreči širenje NATO-a, kao i agresija na Ukrajinu, upalili bezbednosni alarm u njegovoj zemlji. Niniste je istakao i da je razgovor bio direktan i da je „završen bez pogoršanja odnosa“.
Rusija, bar za sada, naizgled uzdržano reaguje na tektonsku promenu koju donosi ulazak u NATO dve do sada neutralne skandinavske zemlje, od kojih je jedna njen prvi sused, ali je upozorila da će to dovesti do militarizacije regiona. Takođe, da će Moskva odgovoriti ukoliko NATO postavi nuklearno oružje u blizini njene granice, a to već zvuči zloslutno.
Kako god, pitanje ulaska Švedske i Finske u NATO je, očigledno, još samo stvar tehničke procedure. Jeste da je bilo kojoj zemlji koja želi da se pridruži Severnoatlantskom savezu potrebna jednoglasna podrška svih članica Saveza, a predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan je u petak izjavio da njegova zemlja „nije naklonjena“ ulasku Švedske i Finske u Alijansu zbog navodne podrške Švedske i drugih skandinavskih zemalja kurdskim borcima i drugim grupama koje Ankara smatra teroristima, ali Erdogan verovatno pokušava da trguje i dobije nešto pre nego što kaže konačno „da“.
Samo dan posle te Erdoganove izjave, njegov savetnik za spoljnu politiku Ibrahim Kalin rekao je da Turska nije zatvorila vrata ulasku Švedske i Finske u NATO, ali želi pregovore s nordijskim zemljama i suzbijanje onoga što smatra terorističkim aktivnostima, posebno u Stokholmu.
Najavu predsednika Hrvatske Zorana Milanovića da će staviti veto na poziv Finskoj i Švedskoj da postanu članice Alijanse ako se ne promeni izborni zakon u Bosni i Hercegovini, treba shvatiti kao deo tragikomičnog verbalnog rata koji vode Milanović i premijer Hrvatske Andrej Plenković, a ne kao nešto ozbiljno.
Tako će Moskva uskoro doživeti još jedan težak poraz – najvažnije opravdanje za napad na Ukrajinu bilo je sprečavanje da se ta zemlja uvuče u NATO, čime bi alijansa došla na samu rusku granicu, ali NATO ipak dolazi na granice Rusije, i to bez ispaljenog metka. A svet je time još jedan korak bliže potencijalnom direktnom sukobu Alijanse i Rusije, samim tim i globalnoj katastrofi.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Uskoro na Kosovo možda neće biti ni srpskih škola i bolnica i to će biti kraj. Svih ovih godina, vlasti Aleksandra Vučića za „povlačenje“ sa Kosova nisu dobile ništa zauzvrat za Srbiju
Predizbornu kampanju uoči izbora 29. marta odlikuje izrazita neravnopravnost učesnika, uz političku zloupotrebu dece i rodno zasnovano digitalno nasilje
Izvori „Vremena“ potvrđuju da u utorak pred skup u Vranju nisu plaćali putarinu. Lakonski im je rečeno da „predsednik časti“
U Smederevskoj Palanci, nekoliko dana pred lokalne izbore, država deli subvencije i obilazi projekte. U fokusu su energetska efikasnost i milioni iz budžeta, ali i pažljivo tempiran trenutak. Dok ministarka Dubravka Đedović Handanović govori o razvoju, otvara se pitanje političkog konteksta ovih poteza
Ako bi u Boru došlo do promena vlasti, to bi bila pokazna vežba kako se smenjuje naprednjačka vlast. Na protivnike režima vrši se ozbiljan pritisak, ljude zastrašuju. Hoće li građanima konačno poći za rukom da preokrenu igru
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
