Skok i pad:
Dve vrste biznisa
Nije loše čitati Maksa Vebera, ali, evo, uzimam slobodu, da Aleksandru Vučiću preporučim i Rejmonda Čendlera, majstora krimića i velemajstora efektnih metafora, koji u romanu „Veliki san“ piše, citiram po sećanju, „govorio je obazrivo kao što otpuštena balerina nazuva poslednji par najlon čarapa“.
Vučić, inače, mnogo govori pa je logično da mu se svašta omakne, kao protekle nedelje kad je u maniru stočnog trgovca, pred očima celokupne javnosti rekao nekom značajnom nemačkom partneru – donesite ponude Bugarske, Rumunije… ja ću vam dati pet, deset odsto bolju cenu. Pretpostavljam da je Nemcima bilo neprijatno. Meni jeste.
Nije problem samo u tome što naš premijer doživljava Srbiju kao privatno preduzeće u kome je on neprikosnoveni gazda već što i od partnera očekuje da trguju ispod stola i da pred njim otvaraju tuđe ponude dok se on bahati parama iz budžeta.
Bez trunke sam maliciozne sumnje da je u pitanju dobra namera da Srbija bude sve uspešnija. Ima nekih vesti koje o tome svedoče. Evo, recimo, Srbija se na najnovijoj Duing biznis listi Svetske banke popela sa 54. na 47. mesto.
Regionalni menadžer Međunarodne finansijske korporacije (IFC) za Zapadni Balkan Tomas Lubek rekao je da je Srbija među deset zemalja sa najvećim napretkom u ovogodišnjem izveštaju o uslovima poslovanja i time može da se ponosi, a sledeće ključne oblasti u kojima su potrebne reforme su smanjenje rokova za uvođenje struje i poboljšanje poreskih procedura.
„Srbija je zahvaljujući obavljenom poslu jedna od deset zemalja sa najviše reformi i to ne u bivšoj Jugoslaviji, ne u Evropi, nego na celom svetu.“
Ispred Srbije na Duing biznis listi ostaje većina zemalja iz EU, uključujući i one iz regiona – Hrvatsku (43. mesto), Bugarsku (39. mesto), Rumuniju (36) i Makedoniju (10), a iza Srbije su od tržišta regiona Crna Gora (51), Albanija (58), Kosovo (60) koje je dato kao zasebno tržište i BiH (81).
Ali, vratimo se Čendleru, povodom najnovije konferencije za novinare premijera, nakon sednice Koordinacionog tela za bezbednost – ili tako nekako – kojem Vučić i dalje predsedava, mada je svojevremeno rekao da će se povući sa te funkcije. Toj vrućoj „špijunskoj temi“ posvećene su, delom, i stranice ovog broja „Vremena“, a ja sam, slušajući Vučića, posumnjao u samog sebe, već sam hteo da se penzionišem, bacim kompjuter u trnje, jer, prosto rečeno, ništa nisam razumeo; osim banalnih stvari da se neko presvlačio u haustorima.
Jutro je otkrilo da nisam jedini. Posebnu zahvalnost dugujem Milošu Vasiću, koji je već u utorak na sajtu „Vremena“ objavio da se od jednog premijera očekuju neke osnovne stvari: da ne najavljuje unapred kolosalne akcije službi; da ne obećava „za koji mesec“ spektakularne rezultate nečega za šta niko ne zna šta je; da – kad već priča – priča konkretno (ko, kako, koji dokazi, kakve uniforme, koja krivična dela, čiji špijuni itd.). Takvi poslovi prvo se obave, pa se onda obraća javnosti sa jasnim rezultatima.
Kad ministar objasni:
Nisu oni, nego je on
Onda je u igru, dan posle Vučićeve konferencije za novinare, uskočio ministar policije Nebojša Stefanović s ambicijom da nam stvari pojasni, mada pakosnici tvrde da je pisao odbranu Vesni Pešić koju je tužio zato što je ova rekla da je glup.
Ministar je rekao za TV Prva da je pripadnik Uprave kriminalističke policije dugo odavao informacije obaveštajcima jedne zapadne službe. Pa ovde već nekoliko godina nije tajna da iz te službe cure podaci do tabloida svih vrsta i formata i da je, u bezbednosnom smislu, ta služba šuplja, kao i da rade jedni drugima o glavi, pa sad treba da se čudimo što se neko polakomio na veće pare.
Ministar je dodao još da ne može da otkriva ime tog lica (ali, i pre nego što nam je to obznanio, „ime lica“ je obelodanjeno preko tabloidnih „dobro obaveštenih izvora“) niti da daje više detalja iz istrage, ali je rekao da odavanje informacija stranim obaveštajcima „nije bilo tokom kratkog perioda“, odnosno da to nije trajalo samo nekoliko meseci. Ime tog policajca će biti saopšteno kada postupak protiv njega bude završen.
„Mi želimo da pošaljemo jasan signal da je takvo ponašanje, ne samo u bezbednosnim strukturama, nego bilo gde u državnim strukturama nedopustivo. Takođe, da pokažemo da su naše obaveštajne mogućnosti i odbrambeni kapaciteti dovoljno jaki da takvu vrstu kontakta možemo da otkrijemo i presečemo.“
Aleksandar Vučić izjavio je i da su u Srbiji povećani dejstvo i broj pripadnika stranih obaveštajnih službi, kako je naveo, „i sa istoka i sa zapada“.
Pažljiviji posmatrač ove najnovije afere lako će uočiti da je Vučić rekao da su nadležni organi u Srbiji evidentirali nekoliko aktivnosti protiv Srbije i neutralisali nekoliko lica koja su se time bavila, dok je Stefanović govorio samo o jednom slučaju.
To je isti slučaj o kome je Vučić dan ranije dao konkretnije informacije. Premijer je javnosti otkrio da je jedan visoki funkcioner Uprave Kriminalističke policije odavao podatke i da se protiv njega vodi postupak. Kako je Vučić rekao, „Veoma moćne obaveštajne službe na fleš-disku dobiju sve što se radi u srpskoj kriminalističkoj policiji“.
Pitanje nacionalne bezbednosti suviše je važno da bi se oko njega ovoliko improvizovalo. Ko nam radi o glavi – Rusi, Amerikanci, komšije ili svi oni zajedno? Vučić u svom nervoznom i nepovezanom nastupu – bez glave i repa – stalno govori u množini („moćne obaveštajne službe“) i ostaje nejasno kome je taj nesretnik prodavao podatke – jednoj službi ili svim službama.
Krajnji utisak bi mogao biti ponovo tugaljiv i već mi liči na ono neprestano Vučićevo kukanje kako mu svi rade o glavi, a on eto prkosi, opstojava i služi narodu. Čini mi se, dakle, da posle ovog zbrkanog uvoda u aferu, nikakvog epiloga neće biti.
Reakcije i komentari:
Nema mesta panici
Rezervni položaj pokazuje nam poslanik SNS-a i profesor Fakulteta za bezbednost u Beogradu Zoran Dragišić. On smatra da nema razloga za paniku zbog delovanja stranih špijuna u našoj zemlji, da situacija jeste ozbiljna, ali nije alarmantna.
Dragišić je istakao: „Najvažnije je da domaće službe bezbednosti drže situaciju pod kontrolom. Strane obaveštajne službe i sa istoka i sa zapada, delovale su, deluju i delovaće u Srbiji. Ozbiljnost situacije pokazuje i to što je otkriven zvaničnik Uprave kriminalističke policije, koji je osumnjičen za odavanje operativnih podataka.“
Lider LDP-a Čedomir Jovanović zatražio je, s druge strane, da se održi posebna sednica Skupštine Srbije o bezbednosnoj situaciji u zemlji. Na toj sednici, istakao je on, trebalo bi da se dobiju odgovori ko su ljudi koji su u Srbiji uhapšeni zbog terorističke akcije u Crnoj Gori, sa kakvom krivičnom prijavom i koja obaveštajna služba im je bila logistička podrška.
Jovanović je novinarima u srpskom parlamentu rekao: „To sigurno nisu zapadne obaveštajne službe, jer njima nije cilj udaljavanje od EU i NATO-a, to odgovara samo Rusiji. Protiv Srbije se vodi najbrutalniji rat. Nama se ne dozvoljava da živimo normalan život, da uđemo u EU i da se približimo NATO-u, iza svega toga stoji Rusija. To ne smemo da ignorišemo. Postavlja se pitanje da li to što se navodno spremalo u Crnoj Gori može značiti i pretnju za Srbiju? Svaki građanin treba da bude zabrinut zbog onoga što je čuo na premijerovoj konferenciji za novinare.“
Lider Nove stranke Zoran Živković kazao je da su premijerove poruke imale za cilj da „ponovo afirmišu rijaliti šou koji Vučić vodi, čiji je jedini reditelj, scenarista, kostimograf i glumac“.
Prema Živkovićevim rečima, „ponovo se ide ka stvaranju kulta ličnosti Aleksandra Vladimiroviča Vučića, koji treba malo da liči na Putina, a malo na neke autokrate iz naše prošlosti i da na taj način pokaže građanima da ima neko ko brine o njima“.
Treba proveriti da li je aerodrom zatvoren!