Skupština grada Beograda je na sednici održanoj 20. juna 2023. usvojila rebalans budžeta za 2023. godinu, kao i Završni račun grada Beograda za 2022. godinu, te reviziju planova poslovanja za 19 gradskih preduzeća i komunalnih preduzeća. Iako je budžet sada uvećan za nešto više od 23 milijarde dinara, to i dalje nije razvojni budžet, ostao je reaktivni, i služi da se zakrpe rupe u gradskom sistemu a ne da se reše problemi.
O tome da se problemi u gradu ne rešavaju i da grad loše planira trošenje javnih sredstava, najbolje govori Završni račun za 2022. godinu prema kome je za preko 25 odsto planiranih budžetskih stavki stepen izvršenja – 0 odsto. Građani su tako ostali uskraćeni za mnoge komunalne usluge planirane za prošlu godinu, kao što je navodnjavanje poljoprivrednog zemljišta u Grockoj, izgradnja vodovodne mreže u naseljima oko Barajeva, izgradanja kanalizacije na Ledinama, u Kumodražu, itd.
Dizanje kredita i upošljavanje privatnika
Para za vodosnabdevanje i kanalizaciju nema dovoljno ni u rebalansu budžeta za 2023, niti za normalno funkcionisanje javnih komunalnih preduzeća, gradskog prevoza, vodosnabdevanja.
Grad to, međutim, lako rešava: kroz privatno-javna partnerstva angažuje privatnike da obavljaju pojedine usluge, recimo uslugu prevoza, ili naprosto podigne kredite i zaduži se da bi pojedine usluge mogao da plati. Umesto da se ovim budžetom trasira rešavanje problema duga GSP-a od 4,9 milijardi dinara, taj problem se sada još i produbljuje, pošto su drugom odlukom koju je Skupština usvojila GSP-u oduzete profitabilne linije koje saobraćaju za Surčin, i predate u ruke privatnim prevoznicima.
Što se tiče dizanja kredita, JKP „Vodovod i kanalizacija“ je, recimo, uzelo kredit kod Evropske banke za obnovu i razvoj i tim parama, između ostalog, plaća usluge konsultanta za otkrivanje curenja vode i to u iznosu od neverovatnih 74.195 evra! Dakle, gradski vodovod nema stručnjake koji bi mogli da utvrde gde curi voda, nego angažuje ljude sa strane. Umesto da se takvi kadrovi zaposle i za to opredele sredstva iz gradskog budžeta, diže se kredit.
Iako para za gradski vodovod u budžetu nema dovoljno, za Gradsko zelenilo se ipak našlo dodatnih 35 miliona dinara, koliko je planirano za zapošljavanje novih 15 radnika koji će se isključivo starati za zelene površine u Beogradu na vodi. Gradu Beogradu je očigledno važnije da posetioci Beograda na vodi vide lepo podšišano drveće, nego da građani prigradskih naselja konačno reše problem kanalizacije.
Za sredstva će, ove godine, takođe ostati uskraćeni i gradski domovi zdravlja i ambulante, jer je za njih takođe opredeljeno manje para.
Problemi se ne rešavaju
Da ovaj budžet nije razvojni, pokazuje i to što u rebalansu nisu predviđena nikakva dodatna sredstva za aktivne mere zapošljavanja, odnosno grad će za te mere izdvojiti samo 30 miliona dinara, što nije dovoljno za rešavanje problema nezaposlenosti u Beogradu.
A da je reaktivni, pokazuje i to što se za troškove naknade štete i plaćanja kazni i penala građanima koji su dobili spor protiv nekog gradskog organa ili ustanove, u razdelu koji se odnosi na rad Gradskog pravobranilaštva, predviđa čak 483 miliona dinara. Nije samo jasno čemu ovolika sredstva kad je Gradsko pravobranilaštvo prošle godine uspelo da reši manje od 20 odsto predmeta u radu, a u sedištu Pravobranilaštva, gde je i najveći broj predmeta – svega 0,3 odsto. I onda se ta neutrošena sredstva prenose na sledeću godinu, a gradska vlast se hvali uštedom i suficitom.
I tako iz godine u godinu: umesto da analizira rad gradskih organa i preduzeća, i da vidi gde ima najviše žalbi i sporova koje pokreću građani, pa da u budžetu opredeli sredstva za unapređenje njihovog rada, gradska vlast zaključuje da je bolje da plaća penale.
Međutim, na jesen nas verovatno čeka novi rebalans, pa se možda gradska vlast preko leta malo opameti i umesto suficita, građanima na jesen ponudi rešenje problema.
Autor je odbornik Demokratske stranke u Skupštini grada Beograda
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
