Komentar
Još samo neko da izvadi utoku
Tokom blokada u petak samo ludom srećom niko nije poginuo. Ali, fitilji su sve kraći. Tako to biva onde gde vlast ima samo jedan princip – da ostane na vlasti
Koncept lanca i novca prvi put sam sreo devedesetih kada su mi objašnjavali kako se prodaju stanovi u Beogradu. Budući da su mnogi hteli veći stan da zamene za dva ili tri manja, neki opet da saberu manje stanove u veći, a vrlo je malo bilo onih koji su imali prave pare za kupovinu, agenti bi napravili lanac od nekoliko zainteresovanih, dešavalo se i da ih bude gotovo dvadeset, u okviru kog bi bilo veoma malo keša, a mnogo kvadrata. Keš je služio da se podmire oni koji nisu mogli da se potkusure kvadraturom ili su smanjivanjem površine stana želeli da dođu do nešto para.
Lanac nije smeo da „pukne“ i za to je bio potreban trgovački i ubeđivački talenat. Kasnije, kada su se pojavile banke i krediti, potreba za lancima je nestala, sve se svelo na kupca, agenta, prodavca i pare.
Koncept lanca je suština kriptovaluta, počev od izvornog bitkoina. Lanac koji povezuje svaki novčić u sistem i vodi računa o njegovom kreiranju i daljem kretanju, garancija je da vas niko neće prevariti. Moguće je da vam neko ukrade šifru novčanika, ali to je već drugi par rukava. Važno je da vam ne mogu uvaliti lažni kriptonovac, što ne stoji u slučaju papirnih dolara ili evra.
Događaji poslednjih nedelja ponovo su uzbudili duhove onih koji žale što pre deset godina nisu kupili nešto bitkoina, dok je cena bila niska (stotinak dolara), pa da ih prodaju sada kada je gotovo pedeset hiljada, barem je u jednom trenutku bila. Mogu da žale i oni koji ga nisu kupili pre godinu i nešto dana kada je bio ispod deset hiljada, jer bi zaradili bolje nego na bilo kojoj drugoj investiciji. Pod uslovom da je (kripto)novac investicija.
Sada se mnogi koji su uveliko zakasnili za bitkoin pitaju da li bi trebalo uleteti u dodžkoin (Dogekoin), kriptovalutu koja poslednjih meseci raspaljuje maštu nas koji bismo da se obogatimo na memoriji svog hard diska, bez ikakvog drugog truda. Dodž je nastao pre osam godina kao šala, ime mu potiče od internet mima, odnosno šaljive ilustracije japanskog psa (otuda reč „dog“ u nazivu), ali je ta šala dvojice programera sada vredna više od pet milijardi dolara i raste. Vrednost dodžkoina se i dalje meri u centima zato što ih ima mnogo, mnogo više nego bitkoina, kojih će ukupno biti 21 milion kada se jednoga dana svi „iskopaju“, najverovatnije 2140. godine.
I bitkoin i dodžkoin dobili su ovih dana raketnu promociju od Ilona Maska, koji ih je pohvalio na Tviteru, a potom i investirao u njih, što se smatra razlogom najnovijeg skoka vrednosti. Istovremeno, klimatolozi upozoravaju da su kriptovalute enormni potrošači električne energije, što posredno znači da zagađuju, jer je za njihovo postojanje i nastajanje (takozvano miniranje) potrebna struja i rad miliona kompjutera širom sveta. Bitkoin je danas trideseti potrošač električne energije u svetu kada ga stavimo na listu država potrošača, ispred cele Argentine. A što mu je cena viša, to je više onih koji ga „kopaju“ ne bi li, koristeći svoj računar za rešavanje komplikovanih matematičkih operacija koje za rešenje imaju nastanak novog novčića, došli do njega. Što podiže potrošnju struje i tako dalje.
Da se vratimo na početak. Bitkoin, dodžkoin, lajtkoin i ostale kriptovalute odlične su za izbegavanje poreza i trgovinu koju nijedna država ne može da nadgleda. Naravno, uvek je potrebno da se pojavi neko ko će „koin“ da kupi za pravi novac (kao kod stanova na početku priče), jer se samo preko ponude i tražnje formira njegova vrednost u valutama koje svi koristimo. Trenutno je potražnja velika, a najviše je stimulišu oni koji se nadaju da će rast biti večan i da su našli čarobni stočić kojem samo treba viknuti da se postavi, ili čak magarca koji nosi zlatnike iz iste bajke braće Grim.
Pitanje za milion dolara je, naravno, može li tražnja i koliko dugo da gura vrednost kriptovaluta u odnosu na klasične, i da li će se i klasične digitalizovati u nekom trenutku, pa da svoju protivvrednost ne traže u društvenom proizvodu ili zlatu, već u matematičkim formulama. Za one koji bi da se okušaju po tom pitanju, samo napomena da uzmu u obzir kako se pomenuti milion dolara odnosi i na potencijalni gubitak.
Tokom blokada u petak samo ludom srećom niko nije poginuo. Ali, fitilji su sve kraći. Tako to biva onde gde vlast ima samo jedan princip – da ostane na vlasti
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić upravo je nacrtao mete na leđima studenata koji traže pravdu blokiranjem fakulteta. Treba li sada da vajne „patriote“ potežu štangle, noževe i bejzbol palice na ove momke i devojke optužene da su gramzivi plaćenici
Srednjoškolce je nemoguće zaplašiti, jer ih nije briga za posledice, iako su ih svesni. Svaki pokušaj pritiska na njih rezultiraće samo još većim buntom. Nemojte ih potcenjivati
Priča o Solunskom metrou bolno nas podseća na to da vlast u Beogradu zatrpava i sakati naše arheološke lokalitete, naše istorijsko i kulturno nasleđe
Solidarnost uključuje pomoć, saradnju, zajedničko delovanje koji počivaju na prepoznavanju zajedničkog interesa, u ovom slučaju opstanka golog života, opstanka zajednice protiv koje se okrenula otuđena vlast koja se ponaša kao čopor
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve