Sećate li se vremena kada su neki mangupi svako malo puštali foru da Fejsbuk uvodi pretplatu „od sledećeg meseca“ i pozivali vas da kod njih registrujete naloge kako bi vam „sredili“ da za vas ostane džabe? Verovatno se u većini slučajeva radilo o tipovima koji su hteli da vam izmuzu podatke ili da urade neku još goru svinjariju ako im stvarno poverite svoj pasvord. Ali iz Fejsbuka i sličnih superpopularnih društvenih medija i aplikacija za komunikaciju uveravali su nas da ni o kakvoj pretplati ne razmišljaju i da se takvo nešto nikada neće uvoditi.
Sada smo došli do tačke kada razgovor o pretplati na društvene medije uopšte nije tako glupa ideja. Pod uslovom da nam ta pretplata garantuje punu kontrolu nad našim podacima i zabranu bilo kakvog brljanja po njima a da o tome nismo obavešteni.
Vratimo se korak unazad. Kada je pukla afera „Kembridž analitika“, masovno je krenula priča o potrebi da se „skinemo sa Fejsbuka“, gotovo u zavisničkom smislu. Pokazalo se da to nije metafora niti preterivanje. Mnogi tinejdžeri reći će vam da Fejsbuk odavno ne koriste jer je Instagram „keva“ i sve što im treba. Drugi kažu da su batalili Mesindžer i da koriste Votsap, Vajber ili Skajp. Ali kada ih malo pritisnete, svi će priznati da to što ne koriste Fejsbuk ne znači da nemaju tamo nalog. Samo su ga zabatalili, ne posećuju ga, dosadno je i ne zanima ih.
Razlog za nalog je to što je Fejsbuk vlasnik Instagrama i Votsapa te je neophodan za prijavljivanje, baš kao što vam je Gmail adresa potrebna da biste koristili Android. Takođe, drugi servisi prihvataju Fejsbuk nalog kao zvanično sredstvo za prijavljivanje, delegirajući mu pitanja bezbednosti. A to nas upućuje na zaključak da postoji mogućnost da svoj Fejsbuk nalog deaktivirate ili potpuno obrišete, ali da to sa sobom povlači komplikovane posledice. Da biste ostali povezani, moraćete da pređete na druge servise koji nisu povezani sa Fejsbukom, što je kao da se od koka-kole odvikavate pijući pepsi.
U međuvremenu je Fejsbuk krenuo sa krupnim renoviranjem odnosa prema našim privatnim podacima. Tvrde da su taj proces započeli mnogo pre aktuelne afere sa „Kembridž analitikom“, što je svakako tačno. Em je to Mark Zakerberg najavio, em EU uvodi novi sistem zaštite podataka (GDPR) od 25. maja ove godine, a zaprećene kazne su drakonske.
Možda ne možemo da znamo šta Fejsbuk sve radi sa našim podacima, ali dobro bi bilo da najpre utvrdite šta su podaci koje ste poverili Fejsbuku. Preporuka je da sa Fejsbuka prvo iskopirate sve svoje podatke, to je opcija zamišljena da vam omogući ličnu arhivu aktivnosti na Fejsbuku (nalazi se u setingu to jest podešavanjima). Budući da beleži svako vaše pristupanje Fejsbuku, svaki kontakt i lajk koji ste napravili može vas zaprepastiti. Zamislite da vas mobilni telefon tako snima u svakom trenutku života i da je dovoljno da ukucate neko vreme u prošlosti pa da vam reprodukuje gde ste bili i šta ste pričali? A sada zamislite ko sve to može da uradi da bi saznao ponešto o vama?
Pretplatom biste Fejsbuku plaćali za njegove usluge, a to vas povezuje sa prijateljima, omogućava da ga koristite kao sredstvo za pristup drugim sajtovima, što je poligon za razvoj biznisa, prezentacija hobija ili sujete. Nestali bi mnogi lažni nalozi, jer koliko je ljudi koji bi bili spremni da ih finansiraju, pa još znajući da trag novca vodi do njih. S druge strane, Fejsbuk ne bi smeo da koristi vaše podatke, niti da ih ikome prosleđuje. Kao da ste ih stavili u sef.
Ne verujem da će se to ikada dogoditi, mada mislim da je to bolja opcija od sadašnje, da sve usluge Fejsbuku plaćamo u naturi, dozvolom da manipuliše našom privatnošću. Ali, živo me kopka koliko bi nam Fejsbuk tražio para.
