Tema o kojoj se priča ovih dana je upis na fakultet. Ono što njenu ovogodišnju verziju razlikuje od prethodnih su podaci o izuzetno maloj zainteresovanosti brucoša za fakultete koji školuju nastavni kadar, i loši rezultati na prijemnim ispitima pojedinih fakulteta.
Kako je to u praksi Geografskog fakulteta u Beogradu, koga smo izabrali kao primer ustanove s tradicijom (još od Jovana Cvijića) koja je temelj razvoja naučne geografije u Srbije, i jedna od retkih koja u javnosti nije prisutna po negativnom.
Geografski fakultet prima ove godine 250 brucoša raspoređenih na 5 smerova na osnovnim akademskim studijama. U ovom prvom upisnom roku koji je upravo završen, prijavljeno je 135 maturanata što je za 15 kandidata manje nego prošle godine u ovom momentu.
Dekan Geografskog fakulteta dr Velimir Šećerov, kaže za „Vreme“ da je „do 2017/18. Fakultet bez ikakvih problema popunjavao tadašnjih 310 mesta u prvom roku, što je evidentan pad zainteresovanosti u poslednjih nekoliko godina“.
„To je posledica negativne demografske slike Srbije, dugogodišnje zabrane zapošljavanje u javnom sektoru, demotivišućih primanja radnika u školstvu, lošeg statusa i dr“, ocenjuje dekan Šećerov.
S obzirom da je generalno uočljiv problem sa popunjavanjem nastavničkih smerova na svim fakultetima, dekan smatra da je „neophodna pomoć države pri rešavanju statusa i afirmacije budućih nastavnika, odnosno posvećivanje posebne pažnje ovom problemu, a pre svega motivisanje i poseban status nastavnika.“
Fakultet radi ono što može: trudi se da približi srednjoškolcima Fakultet i sve sve smerove kroz intenzivnu promociju na društvenim mrežama, posete školama, organizovanje Otvorenih vrata Fakulteta, izradu novog WEB sajta, saradnju sa instagram portalom za podršku nastavi geografije – Geokutak, ali i pokreće seriju razgovora sa budućim poslodavcima svršenih studenata, predstavnicima lokalnih samouprava, nevladinog sektora.
„Od školske 2021/22. program na svim smerovima na Fakultetu se radi prema novodobijenoj akreditaciji. Kao jedina matična institucija za Geografske informacione sisteme (GIS) u Srbiji, na svim smerovima je pojačano prisustvo ovih predmeta, ali se i kroz druge predmete uvodi IT kao sredstvo dostizanja željenih rezultata. Očekujemo da do početka školske godine mesta budu popunjena, odnosno, da srednjoškolci prepoznaju geografe, prostorne planere, turizmologe, demografe i analitičare životne sredine kao svoje buduće zanimanje.“
Dekan Šećerov kaže da su na Geografskom „generalno zadovoljni znanjem koje su pokazali maturanti“ i navodi da je sa maksimalnih 100 bodova bilo 3 kandidata, dok sa 90 i više bodova ima njih oko 40. Ispod 30 bodova sa prijemnog (ispod pola) ima samo 15 kandidata.
Kaže da Fakultet organizuje „pripremnu nastavu u svojim prostorijama gde đacima pojašnjava seriju pitanja (600) od kojih će deo biti na prijemnom ispitu, ima komunikaciju na društvenim mrežama i dr, što, može biti, ima za posledicu solidno dobro urađen prijemni ispit.“
Odgovornost za nivo srednjoškolskog znanja je pre svega, smatra Šećerov, „na kvalitetu programa i količini časova koji učenici imaju u školama“, i na njihovim nastavnicima, a ne na fakultetu koji te nastavnike školuje.
Objašnjava da „programski gledano, na Fakultetu postoji sve neophodno da nastavnici imaju potpunu pripremu za svoj budući posao. Naravno, ne abolira Fakultet eventualni niži kvalitet znanja u školama, te se svakako ulaže trud da se koliko je moguće stanje unapredi“ i napominje planirani seminar sa nastavnicima geografije u srednjim školama.
Geografski fakultet nije samo nastavnički fakultet – naglašava Velimir Šećerov. Na smeru Geografija može da studira 70 kandidata, dok je ostalih 180 raspoređeno po ostalim smerovima.
„To su budući stručnjaci koji će da rade u razvojnim sektorima gde su neophodne veštine iz geonauka, sektoru razvoja turizma, učestvuju u izradi prostornih i urbanističkih planova, rade demografske studije i analiziraju trendove pomeranja stanovništva, budu analitičari zaštite životne sredine. Dakle, da pronađu svoje mesto u organima uprave, javnim i privatnim preduzećima, turističkim organizacijama, GIS firmama…i brojnim drugim institucijama“, precizira dr Velimir Šećerov.
Do početka školske godine, kaže, biće još upisnih rokova, a iskustvo poslednjih godina smanjene zainteresovanosti u prvom ispitnom roku dozvoljava Geografskom fakultetu da se nada dobrom ishodu.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
