Postoji samo jedan blok – onaj za našu decu

Dobila sam dva studentska Eurokrem bloka i osetila se baš dobro. Zato što ima nade za nas kao narod, ipak nismo ovce, i očigledno smemo da koristimo i mozak i srce.

Priznajem da je ovoliko oduševljenje preruranjeno, jer Swisslion je za sada usamljen primer. Ali, osećam, u stvari biram da osećam, da je akcija ove kompanije početak da pokažemo da smo dostojni studenata i da nam je stalo do dece. Koja jesu naša. I nemamo drugu.

Elem,  Swisslionu svaka čast.

Svoj najčuveniji brend, čokoladicu Eurokrem, preimenovao je u „Jedan blok – Studentski blok“, angažovao studente da redizajniraju ambalažu i sav novac od prodaje namenio studentima u blokadi. To je statement kompanije, uz svest o posledicama koje će gotovo sigurno uslediti.

Sve se plaća

Jer, ako su se predsednik i njegova svita okrenuli protiv velikog Novaka Đokovića, takođe velikog Emira Kusturice i pevačice Danice Crnogorčević čim su podržali studente, zašto bi iko pomislio da će zažmuriti na Swisslion i na direktne javne kritike prvog čoveka ovog sistema Rodoljuba Draškovića?

Pogotovo što je svima, pa i vlasti, jasno da ovaj potez nije marketinški, Swisslion nema nikakve potrebe za tim. Ovaj gest je to što jeste: podrška studentima i poziv drugim kompanijama da ih slede.

Jer zaposleni u Swisslionu imaju oko 20.000 dece. I mogu da naslute kako je roditeljima devojke koju je u četvrtak M. T. hteo da ubije automobilom dok je stajala u petnaestominutnoj ćutnji u pomen onima koji su pre dva i po meseca stradali zbog korupcije, zbog nestručnosti, zbog Vučićevog „pa šta“.

Znaju to i zaposleni u drugim kompanijama, ali izgleda misle da se gaženje dešava nekom drugom. Na primer proizvođači parizera, mleka, sokova, voća, svi oni imaju neke svoje razloge zašto im nije do cimanja. Baš sad.

Šta bi se desilo, da ih čovek pita, da je ono bila njihova ćerka?

Da li bi i dalje mislili da su studenti krivi što su mirnim stajanjem na trotoaru isprovocirali M. T. pa je morao da je zgazi? Ili bi možda konačno shvatili da je devojka nastradala zato što godinama unazad Vučić i njegovi truju narod protiv svakog ko ih samo popreko pogleda.

Šta kad bi svi to uradili?

Ili, šta bi se desilo kad bi sutra nekoliko tezgi s voćem na Kaleniću osvanulo sa natpisom „Ovo je za studente“?

Gotovo sam sigurna da bi se za deset minuta sve prodalo i da prodavcima policija ne bi ništa mogla. Plus bi ih okružili drugi, sa ostalih tezgi. Da ih odbrane, ako treba.

Zato što seljaci odlično znaju o čemu se ovde zapravo radi, pa i zašto policija mora da interveniše ako neko rođeno voće, koje je sam, bez Vučića, odgajio, prodaje kome hoće.

Zašto na primer „Matijević“ ne bi mogao da prodaje parizer u korist studenata? Šta bi mu bilo? Morao bi više da radi, da proizvede mnogo više parizera nego što ga je proizvodio onomad, i to kratko, dok ga je Vučić reklamirao.

U četvrtak je stradala devojka od naprednjačke agresije. Živo me zanima šta još treba da se desi pa da se veliki, ovako kao što je to uradio  „Swisslion“, priključe studentima.

Treba nekad biti lav, to jest „Swisslion“. Ili glumac. Ili Tent. Neko kome je do istine.