Pobeda ekstremne desnice u Italiji: Dva brata i jedna sestra od Musolinija

Evropska desnica ima novu zvezdu koja jarko sija iz Rima. Prema, još uvek, nezvaničnim rezultatima šefici Braće Italije Đorđi Meloni je pošlo za rukom ono što Marin le Pen toliko dugo bezuspešno pokušava: ima apsolutnu većinu u Italiji, zemlji koja je jedna od osnivačica Evropke unije i članica NATO-a, trećoj po snazi ekonomiji EU. Ne, doduše, sama, ali u koaliciji sa prekaljenim desničarima Siliviom Berluskonijem i Mateom Salvinijem. Braća Italije su od izbora pre četiri godine porasla za preko 20 procenata, Đorđa Meloni je postala “sestra Italijana”.

Foto: AP Photo/Gregorio Borgia

Ekstremni desničari širom Evrope likuju, razdragane čestitke stižu iz redova Alternative za Nemačku (AfD), francuskog Nacionalnog okupljanja, pojskog PiS-a, mađarskog Fidesa Viktora Orbana.

„Slavimo sa Italijom!“, poručila je tako poslanica AfD-a Beatriks fon Štorh na Telegramu. “Švedska na severu, Italija na jugu: levičarske vlade su priča od juče. Ovo je dobar dan za Italiju, dobar dan za Evropu!”. I u Švedskoj je na poslednjim izborima pobedila desnica.

“Čestitke Đorđi Meloni!”, napisao je na Telegramu i predsednik vlade Poljske, a španske desničarske kolege iz partije Voks: “Meloni je svima pokazala put ka ponosnoj i slobodnoj Evropi suverenih nacija”.

Desničarska braća i sestre iz Evrope izruguju se predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen, koja je pred italijanske izbore izjavila da EU ima “alat” da obuzda eventualnu ekstremno desnu vladu u Rimu, ukoliko se bude oglušivala o pravila EU. Kako ti “alati” u praksi (ne)funkcionišu vidi se na primeru Viktora Orbana.

“Nikakve pretnje ne mogu da zaustave demokratiju u Evropi. Narodi Evrope su digli glavu i svoju sudbinu uzimaju u sopstvene ruke!“, poručio je evropski poslanik Nacionalnog okupljanja Žordan Bordela.

Snage „protiv briselske dikture“ imaju novu predvodnicu.

Strahovi u Briselu

Đorđa Meloni je za administraciju i rukovodstvo EU u Briselu i Strazburu čudovište iz najgorih noćnih mora koje su zatekli u stvranom životu kada su se probudili u ponedeljak. Iz redova nemačkih Socijaldemokrata dolazi ocena da će Đorđa Meloni biti predsednica vlade „čiji su uzori Viktor Orban i Donald Tramp“, da je ona „opasnost po jedinstvo EU“, da će sa njom „evropke autokrate dobiti lobistkinju u Savetu Evrope“, koja će „sipati pesak u evropski motor“.

U sličnom tonu reakcija nemačkih Zelenih: treća ekonomija Evrope imaće nedemokratsku i antiaevropsku vladu.

Pobedom Braće Italije tradicionalne proevropske demohrišćanske i socijaldemokratske partije pretrpele su najveći udar od osnivanja EU. Velike krize na površinu po pravilu izbacuju ekstreme. Evropa se nalazi na raskršću, a dolazak, kako liberalni mediji izveštavaju, „neofašista“ ili „postfašista“ ili jednostavno „fašista“ na vlast u Rimu ne nagoveštava ništa dobro po vrednosti odgajane u Evropi od kraja Drugog svetskog rata.

Šarena desničarska trupa

Pobeda koalicije ekstremne, „postfašističke“ desnice okupljene oko Braće Italije izazvala je zemljotres u Evropi. Iz političkog naftalina izlazi četvorosstruki premijer Italije Silvio Berluskoni (85) čuven po „bunga bunga“ žurkama, čovek koji je „etablirao utaju poreza“ u italijanskoj politici, a nedavno nalazio opravdanja za Putinovu „specijalnu operaciju“ u Ukrajini, piše nemački „Špigel“, a koji je sada viđen za predsednika Senata.

Tu je i Mateo Salvini (49), nekadašnji ministar unutrašnjih poslova koji je 2009. predlagao „rasno razdvajanje“ migranata u javnom prevozu.

A u sredini Đorđa Meloni (45), buduća predsednica italijanske Vlade, koja je više puta ponovila da EU sprovodi „razmenu stanovništva koju finansira krupni kapital“, što je „ekstremno-desničarski narativ teorija zavera u čistoj formi“, piše „Špigel“ i konstatuje: „Lepi izgledi ne samo za Rim, već i za Brisel, u kome če biti ojačana grupa anti-agitatora“.

I dalje: Nežno seme zajedništva, koje je u EU nedavno u nastupu protiv Rusije značajno poraslo, moglo bi uskoro da bude razoreno“. Jaz između progresivnih snaga i onih koji koče Uniju još će se više produbiti.

„Đorđa Meloni potiče iz neofašističke partije koja je podigla spomenik najvećem italijanskom ratnom zločncu koji je počinio genocid“, napisao je dopisnik „Špigela“ iz Rima Frank Hornig. „Nemačka joj se ‘gadi’, ona ne traži kontakt sa Olafom Šolcom i Emenauelom Makronom, već sa mađarskim autokratom Viktorom Orbanom“.

Da li je sve baš tako strašno

Apokaliptička predviđanja „Špiegel“ ublažava nadom da jedinstvo između „dva gospodina i dame“ neće biti dugog daha, jer je među njima već u izbornoj kampanji „škripalo“.

Drugo, Meloni je jasno protiv Putina i za Ukrajinu, što je u Evropi trenutno najvažnije opredeljenje, a i iz Brisela u Italiju treba da stigne 200 milijardi evra pomoći za oporavak od krize izazvane korona-pandemijom, pa ako je i zbog novca, to je razlog da desničarska braća i sestra ne krenu baš đonom protiv institucija EU.

A pod tri, zaključuje „Špigel“: Italije je fnkcionalna demokratija u kojoj je vlast podeljena, pa tako „ima nade“, „makar malo“.

A gde smo mi u svemu tome, čuveno je pitanje kad god se nešto potresno desi u svetu i Evropi? Najbolji politički prijatelj Aleksandra Vučića je Viktor Orban koji je politički uzor Đorđi Meloni. Uz posredovanje mađarskog premijera treba u bliskoj budućnosti očekivati susret srpskog predsednika i italijanske premijerke, koja bi mogla da se ispostavi kao „još jedan prijatelj Srbije u EU“. A Šolc i Makron će imati dodatnih prečih poslova, nego da uteruju Vučića u priznanje nezavisnosti Kosova.

Umesto da se Srbija prilagođava funkcionalnim evropskim, liberalnim demokratijama, onim lepim načelima ljudskih prava i sloboda, Evropa je pobedom Braće Italije napravila korak u pravcu srpske autokratije.

Ali, što reče dopisnik „Špigela“ iz Rima, ima nade. Makar male. Samo što se za sada baš i ne vidi kako bi i kada ovaj negativan istorijski ciklus mogao da se preokrene.

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com