Plejbek vesti

Posao televizijskog prezentera je da ubedljivo čita nešto što su mu drugi napisali, da svojim licem stane iza tuđih reči. Kad je neko u tome dobar, deluje kao da bi to svako mogao da radi. Dešava se da prezenter ima loš dan, da greši, čak i da se onesvesti, ili mu daju da čita nešto u šta duboko ne veruje, ne sviđa mu se i to se primeti. Ali, šta će, izabrao je takav posao.

U Kini su, izgleda, i taj problem prevazišli. Agencija Sinhua je u saradnji sa softverskom kompanijom Sogu predstavila savršenog prezentera vesti – animiranog. On je poput lika iz video igara ili filmova gde ne možemo da verujemo sopstvenim očima da je to što gledamo kompjuterska animacija, a ne živ čovek. Kineski TV prezenter napravljen je po modelu pravog čoveka i moguće ih je uporediti. Iskreno, vizuelna razlika je i dalje primetna, ali treba da se malo udubite. Potpuno je zamislivo da nam uskoro bude teško da razaznamo šta je pravo, kao kada slušamo plejbek na koncertu ili se trudimo da prepoznamo da li je bubnjar na snimku pravi ili je to ipak ritam mašina.

Animirani prezenter ne pravi greške, uvek pravilno akcentuje i može da radi bez pauze, danima. Ne traži povišicu, prekovremeni rad, ne postavlja pitanja, ništa mu nije teško. Idealan u pravom smislu te reči, naročito u profesiji koja je dugo nastojala da se približi robotima u smislu da su se najviše cenili oni koji ne greše. Moderna tehnologija trenutno ima problem da u animiranog prezentera ugradi poželjnu meru emocija koje prezenter treba da „emituje“, ali veruje se da će u narednim verzijama to biti prevaziđeno.

Dakle, nije pitanje „da li će“ nego „kada će“ animirani likovi preuzeti posao živih ljudi na TV ekranu. Ono iza ekrana već je uveliko robotizovano. Uskoro bi ceo studio mogao da se preseli u laptop, da ne kažem mobilni telefon, kojim upravlja jedan čovek.

Ako „robot“ može da zameni one koje svi gledamo, onda su i mnoga druga zanimanja ugrožena, zar ne? Zamislite šalterskog službenika kojem ne treba pauza, a ume da odgovori na svako vaše pitanje, ne konsultuje se sa šefom, ne prekida posao da bi obavio privatan razgovor. Možda se pitate šta će nam šalterski službenici ako smo digitalizovali upravu, ali uvek će biti onih koji bi se radije obratili „živom čoveku“ nego kompjuteru.

Zadatak animatora i robotičara biće da naprave savršenog androida koji će koštati manje nego zaposleni, ne samo po pitanju plate nego i pripadajućih radnih prava. Do sada su roboti preuzimali automatizovane poslove, na fabričkim trakama, a sada bi mogli da se smeste i po kancelarijama.

Tehnološki propovednici uvek vam predstave dobru stranu tehnologije koja vas plaši. Recimo, ovde pričamo o šalterskom službeniku, ali isto tako mogli bi se animirati i njegovi šefovi, izabrani političari. Savršeni, bez rođaka, prijatelja, kumova, nezainteresovani za hedonizam, bolji automobil, veći stan, nepotkupljivi! Programirani da rade za javni interes 24 sata dnevno, bez pauze.

Oni koji su gledali animiranog prezentera kažu da ga je, za sada, teško gledati duže od nekoliko minuta upravo zato što ne možemo da uspostavimo tu emotivnu vezu sa likom na ekranu, neophodnu da bismo poverovali u vesti koje nam prenosi. Znam da nije realno, ali u slučaju animiranog političara programeri ne bi morali previše da se troše u tom pravcu.