Razgraničenje: Šta to znači?
Svima su usta puna razgraničenja, ali su glave šuplje. Nema ko da nam objasni šta to znači i još se, pride, traži da damo punu podršku nečemu što ne znamo šta je: razmena teritorija, razmena stanovništva, možda kombinovano – i teritorije i stanovništvo, ili demarkacija postojeće granice, pa će neka njiva da pripadne tuđem ataru.
Dirljivo je kako zvaničnici iz svite Aleksandra Vučića daju podršku razgraničenju, a iz aviona se vidi, što kažu deca, da pojma nemaju šta to znači i o čemu govore. To je postala vrhunska državna tajna u posedu jednog čoveka, a i za njega, ruku na srce, nisam siguran da zna šta je hteo da kaže.
Razgraničenje, pa razgraničenje, kao da se u kafani deli komšijska međa, a još se ljute kad ih neko priupita šta to znači i kuda nas vodi. Još nije bilo da se postavljanje pitanja doživljava kao akt veleizdaje, ali dočekasmo i takav vakat: sumnja u vođinu pamet subverzivna je delatnost.
A on je zdušno crtao onu čuvenu granicu Karlobag–Ogulin–Virovitica, pa se ne može reći da nema kartografskog iskustva iako uspeha nije bilo. Slutim da ga neće biti ni u ovom slučaju ako kojim slučajem to razgraničenje pretpostavlja neke nove granice između Srbije i Kosova, osim ukoliko se ne obavi trampa – jug Srbije njima, a nama Nobelova nagrada za mir.
Mislim da je u velikoj zabludi onaj ko veruje da će se znati nešto više – osim alanfordovske dosetke da je bolje imati nešto nego ništa – kad Aleksandar Vučić devetog septembra ovog leta gospodnjeg poseti sever Kosovske Mitrovice i okolinu.
Telali se njegova poseta kao kad su učenici Isusa Hrista najavljivali da će ovaj na magarcu ući u Jerusalim. Vremena se menjaju, pa će to biti neki „audi“, a sigurno neće duž puta rušiti menjačnice i benzinske pumpe jer njegovi drže to „zlatno tele“ i odatle se crpi moć i Srpske liste čiji su istaknuti predstavnici već uhvatili Boga za bradu i kupili stanove po beogradskom Vračaru.
Trampe, Srbine: Kad glupost nadvlada
Velikom pobedom Vučićeve pameti i srpske diplomatije proglašava se banalna stvar da će se uvažiti dogovor Beograda i Prištine. Bez tog dogovora nikakvo rešenje i nije bilo mogućno sve i da „Tramp nije ponovo postao Srbin“, i siguran sam da međunarodna zajednica neće da pravi prepreke dogovoru Prištine i Beograda, ukoliko ga bude, i ukoliko taj dogovor ne bude išao na štetu krhke arhitekture Zapadnog Balkana.
Međutim, zagovornici „zamrznutog konflikta“ mogu da odahnu jer će se ovo mučno i konfuzno stanje verovatno produžiti do kraja vremena i teško mi je da poverujem da će se Beograd i Priština dogovoriti u dogledno vreme, posebno ako pažnja međunarodnog faktora u ovom sporu bude skrajnuta. Uostalom, Evropska komisija poručila je da Beogradu i Prištini treba dati prostor (a to znači i vreme) da se dogovore o sadržaju sporazuma o normalizaciji odnosa.
Angela Merkel je u Berlinu, posle susreta sa hrvatskim premijerom Andrejom Plenkovićem, potvrdila da je u telefonskom razgovoru sa Donaldom Trampom, predsednikom SAD, razgovarala i o Kosovu, odnosno, kako je rekla, situaciji između Srbije i Kosova.
„Mi podržavamo sve razgovore koji vode ka cilju – rešenju tog pitanja, ali govorimo da je naravno teritorijalna celovitost kakva je sada stvorena jedna vrednost, i ja sam to isto rekla kada su ovde bili predsednici Vlade BiH i Vlade Crne Gore, moramo biti oprezni da potezi na jednoj teritoriji ne dovedu do poteza na drugim teritorijama“, rekla je Merkelova.
Ovo se odnosi na okolnost da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da se zalaže za razgraničenje na Kosovu, dok je predsednik Kosova Hašim Tači više puta govorio o korekciji granica. Oba lidera, međutim, dosad nisu precizirala šta njihovi predlozi tačno znače.
Savetnik Donalda Trampa za nacionalnu bezbednost Džon Bolton poručio je nedavno da SAD ne isključuju mogućnost korekcije granica na Kosovu.
Bračna svađa: Šta hoćete, komšija?
„Frankfurter algemajne cajtung“ piše da je čitava debata o promeni granica „mogla biti shvaćena kao letnji teatar da se nije umešao Džon Bolton“. Podseća se na izjavu Boltona, novog Trampovog savetnika za nacionalnu bezbednost, da se ne isključuju „teritorijalna prilagođavanja“ ukoliko se dve strane o njima dogovore. „Kao i u mnogim drugim oblastima, i ovde se sa Trampom stvari menjaju. Ono što je dve decenije ili duže važilo za američku politiku, danas više ne mora da važi“, piše novinar Mihael Martens.
Martens posebno ističe istupe austrijskog diplomate Volfganga Petriča kao jednog od retkih međunarodnih uglednika koji zagovaraju korekcije – „kozmetičke“ – kako Petrič kaže. Martens zaključuje tekst ovako: „Petrič je zaboravio da spomene da radi za veliku bečku kancelariju ‘Lansk, Gancger & partneri’, a da u njihove klijente spada i Vlada Srbije.“
Sećam se događaja od pre jedno pedeset godina, bila je avgustovska vrela noć, beogradska ulica kao kanjon, od preko puta čuje se i kad ljudi vode ljubav, a kamoli kad muž vitla ženu kuhinjskim nožem oko trpezarijskog astala, dok ona kricima doziva pomoć. Komšija s mog sprata na gaće navuče pantalone i otrči preko ulice, pa na drugi sprat, zvoni i lupa na vrata, žena otvara i pred njim zagladi kosu, pa pita: „Šta je bilo, komšija?“ On sopće zadihan: „Ja da pomognem…“ A ona: „Šta se mešate u naš brak!“
E tako nekako biće i ovo oko Kosova.
