Od trača do izbora – Obrenovac, helikopter, prisluškivanje, Petra Cvejić i drugi argumenti za Vučićevu „ja-pa-ja“ politiku

Prete padavine: Poligraf, arbitar srpske politike

Atmosfera se zgušnjava i prete različite padavine. Ne, ovde nije reč o meteorologiji, već o politici. Ipak, oblačite se slojevito i hronični bolesnici treba da izbegavaju da izlaze napolje i moraju propisanu terapiju da uzimaju redovno, mada nije sigurno da je Aleksandar Vulin čuo to uputstvo od silnih gostovanja u jutarnjim programima nacionalnih televizija s pretenzijom da izdaje „dnevne zapovesti“.

Da podsetim, pre tri nedelje Aleksandar Vučić je kao razlog zbog koga razmišlja o vanrednim parlamentarnim izborima naveo, parafraziram, da je „loša atmosfera“ u društvu i to je ilustrovao iskazom „da je svakodnevno suočen s neosnovanim kritikama“.

Koliko pre tri, četiri dana došlo je do pogoršanja meteoroloških prilika. Vučića njegovi guraju da na proleće, pored lokalnih i pokrajinskih izbora, budu raspisani i prevremeni opšti izbori. Pojačavanje tog zahteva usledilo je nakon afere sa vetro-parkom, kumom, mitom, prisluškivanjem, odnosima u vladi i još ponečim što je uzburkalo odnose na srpskoj političkoj sceni.

Vučić pak kaže da još razmišlja. On je rekao da će 15. oktobra, ili dan kasnije, ukoliko tog dana bude zauzet sastancima s komesarom Johanesom Hanom, koji u Beograd donosi izveštaj o napretku Srbije, obavestiti javnost „o svim trikovima koje je vlada prošla u prethodnom periodu“ – počev od, kako je rekao, tobože hiljada mrtvih u Obrenovcu, tvrdnje da su ministri i novinari čekali helikopter iz Novog Pazara na aerodromu, prisluškivanja, kao i napisa o tome da je novinarku RTS-a Petru Cvejić „oslobodio“ u sudskom procesu zbog navodne veze sa njom, a nju, dodao je, nikada nije ni video.

„Toliko sam se laži, intriga i besmislica naslušao – evo, ja idem na detektor, a oni se kriju na Tajlandu, pa će u Zanzibar, Kanadu, Argentinu… Šta ja treba da radim – da se bavim lažima i prepucavanjima svaki dan“, zapitao se Vučić.

Eto, toliko je kratak put od tračeva do izbora, političke igre u kojoj se naprednjacima, čini mi se, smeši još apsolutnija vlast dok se opozicija bori za golo preživljavanje.

Glas s Tajlanda: Gde je naš vetro–park?

Ova vrsta osetljivosti, kao što sam već više puta pisao, loša je i za Srbiju i za Vučića. Stranka mu po svim merenjima ima oko 51 odsto podrške opredeljenih glasača, lična podrška premijeru još je veća u odnosu na podršku stranci, za oko pet odsto, pa ili ovi što mere javno mnjenje pojma nemaju i pogrešno rade ili Vučić, kad već oseća nesigurnost, zna nešto što niko drugi ne može da dokuči.

Bile te kritike njegove politike neosnovane ili osnovane, one su više incident, gotovo da su marginalne, uglavnom se šire na društvenim mrežama i u malobrojnim i malotiražnim medijima, što ne znači da u dužem periodu neće biti korozivne po Vučićev sistem vladavine.

Tako je, međutim, bilo sve do pomenute afere sa vetro-parkom, prisluškivanjem, kumom, ministarkinom sestrom, ambasadorom Kirbijem i Bojanom Pajtićem. Fali samo poslovični „svastikin but“. Ta priča je nadrasla tračarenje i postala glavna politička tema, pa i u ovom broju „Vremena“.

Udarnički doprinos tome dao je Aleksandar Vulin zapaljivim izjavama. On je, naime, dva puta u jednom danu prozvao premijera Vučića za to što „trpi“ u vladi Kori Udovički, potpredsednicu i ministarku za državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Vulin je upitao „svog decenijskog druga i kućnog prijatelja Aleksandra Vučića“ kako može da trpi da pored njega sedi potpredsednica vlade koja se pravi da ne zna da njena porodica direktno radi protiv ove zemlje i da se ne ogradi. Vulin je koleginici Udovički zamerio i to što „jedino što vlada nije ispunila iz ekspozea predsednika vlade jeste – zakon o platnim razredima“, za koji je ona zadužena. Vulin, otuda, ne razume „da posle toga nije ponuđena ostavka, koja bi možda bila odbijena“.

„Zato, Vučiću, treba da ideš na izbore, zato što ovo ne treba da trpiš“, poručio je sa TV Pinka, dodajući da u Vladi Srbije ima i onih kojima je na prvom mestu lični i strani interes.

Osim što se ustremio na Kori Udovički, Vulin je u obe prilike uputio „otrovne strelice“ i prema Ivici Dačiću, zamerajući mu da je „uzdržan u odbrani svog premijera“.

Zapaljiva retorika Vulina, u natuknici, polurečenici o zaštitnicima stranih interesa, podstakla je šuškanje o jednoj staroj tezi po kojoj je Kori Udovički u stvari nadglednik domaćih poslova, a u korist MMF-a, Svetske banke i drugih sanđama svetskog kapitala i politike, te da je, zbog toga, nedodirljiva i da bi Vučić, navodno, trpeo ozbiljne posledice ukoliko je smeni.

U utorak su se sreli u „četiri oka“, a Vučić i ministarka Udovički ispustili su, nakon tog sastanka, ritualne zvuke o veri u sposobnost institucija da utvrde šta se u stvari dogodilo. Dakle, za sada je nerešeno, osim što se sa Tajlanda, oglasila i sestra, Lidija Udovički, tvrdnjom koja je u celom ovom galimatijasu jedino dokaziva – samo Srbija u Evropi nema energiju iz vetro-parkova. Ja bih dodao, pa vi posle vidite zašto?

Otvaranje biste: Vi ste, šefe, najbolji

Ministar rada u udruženom poduhvatu sa celim rukovodstvom SNS-a priprema tle za Vučićevu odluku o raspisivanju vanrednih izbora. Pored toga što se Predsedništvo Srpske napredne stranke u većini izjasnilo za to, gotovo svi visoki funkcioneri naprednjaka su i pojedinačno nastavili sa javnim apelima na šefa stranke i vlade da povuče taj potez. To je uradio pismom i gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević, pozivajući premijera da se uporedo sa lokalnim i pokrajinskim održe i izbori za novi saziv republičkog parlamenta.

Pošto naprednjaci (još) nisu uspeli da nađu način da obore Bojana Pajtića, lidera Demokratske stranke, sa mesta pokrajinskog premijera, pa da tako izdejstvuju prevremene izbore za decembar, kako su priželjkivali, sve je izvesnije da će biti u aprilu, kada je, inače, krajnji rok za redovne pokrajinske i lokalne izbore. Koliko su izvesni i vanredni parlamentarni izbori, možda najbolje govori potez iskusnog političara Rasima Ljajića, koji je u nedelju objavio da njegova Socijaldemokratska partija Srbije počinje kampanju u celoj zemlji, navodeći da mu se čini da će ipak biti i republičkih izbora.

Vučićeva vlast je u ovom trenutku stabilna i nema razloga da provocira opšte izbore ako je iskren u tvrdnji da radi za „narodno dobro“ i da neće da se zamajava politikanstvom. Nisam baš sklon da mu verujem i nikom to ne bih preporučio. Ako oseti da će to da mu učvrsti poziciju, raspisaće izbore, ubedljivo pobediti, i još više zajahati na kičmu srpskog naroda učvršćujući apsolutističku vlast kojoj inače teži, uveren, mislim iskreno – on, a ne ja – da je bogomdani spasitelj onoga što je, uz njegovu, takođe iskrenu pomoć, decenijama rasturano i potkopavano u temeljima srpske države – politike, ekonomije i kulture.

Sve sam bliži uverenju da neće odoleti „sirenskom zovu“ da potvrdi svoju „ja-pa-ja“ politiku, posebno kad je okružen tolikim udvorištvom koje bi i trezvenijem čoveku iskrivilo sliku o samom sebi. Kao što reče Simo Avramović, dekan Pravnog fakulteta u Beogradu, kad je premijer otkrivao bistu Slobodana Jovanovića, „Vučić je najuspešniji student Pravnog fakulteta“. Jovanoviću ništa nije ostalo, nego da se pravi da je mrtav. I da se pita – šta rade živi?