Foto: Rade Prelić/Tanjug
Kakva je situacija u zemlji pred izbore koje je Vučić zakazao za 17. decembar bolje od analitičara i političara govore cene u radnjama, stanje u bolnicama ili sudovima i upoređenje sa inostranstvom – uključujući i ono bliže. Kakva god bila opozicija, nema drugog instrumenta za kažnjavanje vlasti
Svaki građanin zna da se predsjednik Srbije ničeg ne boji. Kao mladi navijač, stekao je dosije u hrvatskoj policiji; kao nešto stariji radikal, nokautirao je Petog oktobra bar dvojicu demonstranata; kad mu danas stranci probaju zaprijetiti, izlaze iz Predsjedništva crven poput paradajza sa Jovanjice.
O ovim i drugim junaštvima, Aleksandar Vučić lično obavještava javnost, a ona mu – je l’ te – vjeruje na riječ skupa sa Milomirom Marićem. Sada je bilo dovoljno da šef države načuje kako ga u političkoj čaršiji tračaju da se plaši izbora, pa ih je odmah zakazao za 17. decembar. Izlazio je on na crtu Bed Blu Bojisima na Maksimiru, gdje da cvika od Lutovca i Mikija Aleksića, Ponoša i Dobrice, Pavla Grbovića i Marinke? Ta idite, molim vas…
Vučić zapravo ne smije odugovlačiti. Naprotiv – inflacija raste brže od „njegovih“ davanja; poskupljuju struja i gorivo; politiku prema Kosovu sveo je na moljakanje stranaca; Banjska i Milan Radoičić prijete mu najvećim poniženjem u karijeri; poslije dvadeset i tri godine, sankcije i Srbija opet se spominju u istoj rečenici; korupcionaške i kriminalne afere poput aveti hodaju po hodnicima Vlade i pravosuđa; službe i policija pomiču rekorde u skandalima i elementarnoj nesposobnosti; stranku nikako da rebrendira iako je i bogu i ljudima muka od njenih čelnika…
Naravno, ničeg od pobrojanog nema na nacionalnim frekvencijama. Ali bolje od svakog analitičara i političara, o situaciji u zemlji govore cijene u radnjama, stanje u bolnicama ili sudovima i usporedbe sa inostranstvom – uključujući i ono bliže. Zato je režimu decembar bolji za izlazak na birališta od aprila, april od oktobra…
U svojoj izbornoj neustrašivosti, Vučić maše dvjema bengalkama. Prvu čine uzurpirani državni aparat i mediji. Druga je balkanizirana opozicija, godinama sistematski demonizirana i marginalizirana, a uz sve ovo još i praznih džepova i sa poslovično slabom organizacijom i političkom infrastrukturom.
Navedeno stoji čvrsto kano vođa navijača na šipici. Međutim, sve ponekad omane, pa i srce u junaka. Opozicija uprkos svemu postoji, a više i nema što izgubiti. Manje svojima zaslugama, a neusporedivo više uslijed režimske osionosti i brljotina, mogla bi osvojiti vlast u Beogradu i još nekim gradovima, možda i vidno spustiti naprednjačku većinu u Skupštini. Bude li ovako, eto Vučiću prilike da u TV Kosovskom ciklusu vlastitu žrtvu i hrabrost opjevava više no narodni pjesnik one Miloša Obilića. Njemu će da se plaši…
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Učenici Pete gimnazije i građani Beograda dočekali su studente koji danima pešače iz Novog Pazara. „Ovo što rade Novopazarci ne može se opisati rečima — hrabrost, integritet, ljubav“, kaže Nikolina Žikić, jedna od okupljenih ispred škole. Studenti nakon održanih 16 minuta tišine nastavili pešačenje ka Novom Sadu
Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) objavila je ažuriranu SDN listu na kojoj više nisu navedeni predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, članovi njegove porodice i brojne povezane kompanije. Pored njih, sa liste su izbrisani i značajni funkcioneri entiteta.
Studenti iz svih krajeva Srbije su krenuli ili kreću ka Novom Sadu na komemorativni skup 1. novembra. Na putu nailaze na ovacije i zagrljaje. Ipak, režim Aleksandra Vučića se potrudio da ne ide sve baš tako glatko
BIA je prisluškivala novosadske prostorije Pokreta slobodnih građana, prateći navodno neku misterioznu osobu „na merama“. Tako sada glasi zvanično obrazloženje. Sve, međutim, upućuje na ozbiljno krivično delo Orlićevih podređenih za koje će neko morati da odgovara
Studenti iz Novog Pazara, koji su 16. oktobra krenuli pešice na put do Novog Sada, stigli su večeras u Beograd. Dočekani su vatrometom, solju, hlebom i zagrljajima
Pošto ne može da kaže „odanost je meni važnija od časti“, Aleksandar Vučić će reći da je častan čovek. Bezbroj je takvih primera. U filozofiji, to se zove performativna protivrečnost: izricanjem vrednosnog suda upada samome sebi u usta
Umesto da se distancira od studenata iz Novog Pazara, narod je duboko postiđen beščašćem policije koju plaća, ogorčen nepravdom i sada samo gleda kako da im pomogne na maršu do Novog Sada
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da su za pucnjavu u Ćacilendu krivi „blokaderi“, opozicija, mediji. Ali, samo u žabokrečini koju je on stvorio društvene patologije mogu da postanu prvoklasna politika
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Predsednik Srbije je u četvrtak gostujući na TV Prva objavio narodu da će izbori biti 17. decembra, a da će ih raspisati 2. novembra, pa neka narod odluči „kakvu politiku želi“
Režim hoće da zapuši svaku rupu kroz koju bi moglo da se vidi da nije najjači, najbolji i najdivniji u novijoj istoriji Srbije. Kako god se okrene, najavljeni parlamentarni, pokrajinski, beogradski i dobrim delom lokalni izbori idu u korist samo SNS-u. Igra je prljava, pravila diktira Vučić, ali ume li opozicija da uzvrati? I još važnije, ima li snage, može li
Opozicija treba da pokaže svoju nadmoć nad partijama vlasti i vlastodržaca, time što će da pokaže narodu, svojim postojećim i budućim izbornim pristalicama, da je bitno drukčija, da je nosilac drukčije politike, one koja omogućava bolju budućnost. U svakom drugom slučaju imamo politiku koju je ovaj narod davno spoznao, a čiji se rezultat ogleda u onoj narodnoj pameti “Sjaši Janko da uzjaši Marko”
