Za one zainteresovane za unutrašnju dinamiku političke scene Srbije dvodnevno konstituisanje Narodne skupštine je bilo osvežavajuće: prvog dana je privremeni predsedavajući Vladeta Janković u prenosu uživo na RTS-u uzeo sebi za pravo da kaže šta misli o desetogodišnjoj vladavini Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke; drugog dana su tokom desetočasovne rasprave o izboru Vladimira Orlića za predsednika Skupštine Vučićevi i nevučićevi poslanici rekli šta misle jedni o drugima, o predsedniku Srbije i o novonastaloj situciji, u kojoj konačno mogu direktno da se sučeljavaju, i najavili povratak na skupštinsko stanje od pre 2020. godine.
Režimski poslanici su nastupali po prncipu da su oni toliko dobri, tolerantni i predusretljivi, toliki pobornici demokratije i demokratskih tekovina i vrednosti, da su ne samo spustili cenzus na 3 odsto i tako omugućili nekolicini opozicionih grupacija da uopšte uđu u Skupštinu, nego su im udelili i sijaset parlamentarnih odbora i potpredsedničkih funkcija, dali im „sve što su tražili“. Ton je bio da treba da budu zahvalni Aleksadru Vučiću i SNS-u na tolikoj darežljivosti, a da oni ništa drugo ne pokazuju do nezahvalnost i mržnju, počev od „zloupotrebe“ funkcije Vladete Jankovića „nikada viđenoj u srpskom parlamentarizmu“.
Nerežimski poslanici su uglavnom iskoristili priliku da iznesu sve što su tolikih godina želeli da kažu o stanju srpskog društva u direktnom prenosu na RTS-u, makar na drugom programu, a što im je bilo uskraćeno: o lopovluku, korupciji, lažnim diplomama i doktoratima, Jovanjici, Krušiku, nefer izborima…
Povratkom opozicije u Skupštinu ona je od jednoumne institucije za glorifikaciju Vučića i obračune sa neistomišljenicima ponovo preimenovana u ring za besomučno prepucavanje pred biračkim auditorijumom, sa Vladimirom Orlićem kao pristrasnim sudijom koji treba da obezbedi nenadoknadivu prednost režimskim poslanicima (za šta je veoma kvalifikovan), uz podršku četiri kontrolisane privatne televizije sa nacionalnom frekvencijom i RTS-om, na kojima je već nakon prvog dana rada novog saziva Skupštine odmah bilo vidljivo kako se montažom skupštinskih izveštaja i dalje manipulipuliše onim što je izrečeno.
Kada se sve sabere i oduzme i opozicija i Aleksandar Vučić mogu, za sada, da budu zadovoljni ovim pvratkom na predbojkotno stanje: opozicione partije osvojile su prostor za institucionalnu borbu i necenzurisano vreme na drugom programu RTS-a, a predsednik Srbije je dobio smokvin list za naprednjačku demokratiju kojim može da maše u EU i SAD.
Što se stidljivo najavljivane deeskalacije političkog ophođenja u Skupštini tiče, neće je biti, naprotiv: što se više ekonomska i socijalna kriza bude produbljivala, to će više rasti represija parlametarne većine nad svima koji ne stanu iza Aleksandra Vučića. Za to će se već pobrinuti Vladimir Orlić.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com