„Ona mi je unuku upropastila“, urla rastrojena žena koja je tren ranije na ulicama Niša nožem napala dekanku Filozofskog fakulteta Nataliju Jovanović.
I još viče kako ima potvrdu da je „nenormalna“.
Nož je onaj običan, mali, reckavi, sa drvenim koricama, kakav svako ima u kući. Zašto bi ga neko nosio na ulicu? Zašto bi gađao ljude konzervom hrane pre toga? Kako bi, zaboga, pomislio da je Natalija Jovanović „upropastila“ njenu unuku?
Za nedela nervno rastrojenih ljudi često niko ne može da odgovara pred zakonom, pa ni oni sami.
Ali, ova žena nije napala slučajnog prolaznika nego ciljano jednu dekanku i to na mestu okupljanja za protest. Inspiratore u ovom slučaju ne treba dugo tražiti.
Crtanje mete
Sa svih kanala mesecima predsednik Aleksandar Vučić i njegovi trabanti ponavljaju da je Natalija Jovanović kriminalac, isto kao i njen suprug.
Na bizaran način, Jovanović se, pošto je podržala studente, našla na meti nekakvih istraga, a onda je Vučić amnestirao od gonjenja, tobože ispunjavajući studentske zahteve.
Ali, tada je rekao da je Natalija Jovanović „ogoljeni kriminalac, a vodi demonstracije u Nišu, žena Baneta Banane, što ima više skupocenih torbica nego što sam ja korneta sladoleda pojeo u životu, a glumi veliko poštenje velikog revolucionara“.
Tako i slično turirali su tabloidi mesecima, crtajući metu na čelu ove žene.
Sada se, brže-bolje, oglasila Ana Brnabić da se pohvali kako su naprednjaci moralno superiorni – oni, eto, osuđuju svako nasilje pa i ono koje počine psihički labilne starije osobe iako su povrede lake!
Ni reč o odgovornosti režima. A nije bilo tako davno, posle atentata na slovačkog premijera Roberta Fica, da je Brnabić optuživala upravo opoziciju u Srbiji kako inspiriše psihički labilne osobe da ubiju Vučića.
Hulje i labilni
Za pet meseci su u Srbiji održane hiljade malih i velikih demonstracija, šetnji, performansa protiv korupcije, javašluka i protiv ove vlasti. Protestovalo se u preko 400 mesta.
Dok Vučić povremeno „sluti“ kako je narodu – njegovom, većinskom i „pristojnom“ – prekipelo, na ulicama se to zapravo ne vidi. Podrška protestima je ogromna.
Osim naprednjačkih batinaša koji su povremeno napadali studente, na građane u protestu udarilo je tek nekoliko pojedinaca. Neki automobilima – ludom srećom tu niko nije poginuo – a evo sada i nožem.
Režim koji više ne može da nađe sto ljudi u Beogradu da ponosno stanu na pijačni štand SNS, koji najavljuje „najveći skup u istoriji“ pa ga ispotiha i ne održi, taj režim računa na podršku šake lojalista, tabadžija, kriminalaca.
I, eto, na pokojeg labilnog građanina koji na Pinku i Informeru čuje ko su mete, ko im je „upropastio“ decu i koga treba eliminisati.
Jadan je to poslednji hropac jednog režima u propadanju. Jadan, ali opasan. Bilo bi dobro da ovo u Nišu bude poslednja krv koja je pala, ali je verovatnoća za to mala.
