Slika Srbije:
Bitka u medijskoj bari
Ono što Kristijan u „Farmi“ radi Balerini nije ništa u odnosu na ono što Željko Mitrović, uz sasluženje Dragana Vučićevića, dakle udruženi Pink i „Informer“, nameravaju da urade Aci Rodiću, čoveku s druge strane medijske bare.
Ala su se zavadili! Kad u Pinkovim vestima s naslovom „Minut, dva“ tri minuta čitaju vlasnikovo pismo, prvo u seriji, onda je jasno da je Mitroviću neko oduzeo jahtu, kao Hrvati onomad, ili da je nešto drugo, a slično u pitanju – pare.
Kad je u utorak uveče, u časovima kad se piše ovaj tekst, Željko započeo svoj epistolarni opus koji će, sudeći po najavi, da traje dok spikeri ne promuknu, Aca Rodić je posvedočio da nije sedeo skrštenih ruku i odmah je Pink tužio agenciji koja se stara za sprečavanje zloupotreba u elektronskim medijima, što je jednako efikasno kao da ih je tužio upravi vodovoda.
Rodić je opremio „Kurir“ blagovremeno, kao odgovor na napad Pinka: na sajtu ovog tabloida u utorak uveče bilo je svega i svačega, a najpre najave otvorenog rata protiv, pazi sada, Vučića i njegovih, Mila Đukanovića i svih njegovih beba, Mitrovića i Vučićevića obaška.
Meni je najduhovitije što bi Mitrovićevo pismo protiv Rodića – s čijem sadržajem će javnost, htela to ili ne, biti upoznavana dok ga ne nauči napamet – vlasnik „Kurira“, mogao prosto da prepiše; samo da promeni adresata i adresanta. Odnosno sve ono što Mitrović pripisuje Rodiću, gotovo od reči do reči, Rodić bi mogao da pripiše Mitroviću: laganje, reketiranje, ucenjivanje, korupciju i poreske prekršaje.
Čini mi se da ćemo u idućem broju „Vremena“ morati malo detaljnije i dublje da se zabavimo ovom temom. Treba samo da zapušimo nos.
Svi su oni Mali:
Ne diraj Vučića u meni
Siniša Mali, gradonačelnik Beograda, ponovio je ono što i drugi govore. Mali je rekao da je napad na njega napad na Aleksandra Vučića. Mašala! Tako je to od brata do kuma i nekako mi premijera dođe žao. Svako bi da se skloni ispod njegovog kišobrana, a on, asketa, kisne na paradi, spava na podu, niti jede niti piša, i sklon je drugim vrstama podvižništva: samo još kao sveti Franjo Asiški da progovori s pticama.
Dobro, kad je taj Mali spavao na podu, kad je kisnuo, kad je taj spasavao dete iz Feketića i činio ostala čuda? Koliko često ide u klozet?
Zašto svaki napad na nekog iz uže garniture premijerovog okruženja mora biti i napad na samog premijera? I zašto sam se, napokon, oko tako banalne političke činjenice uopšte iznervirao: gledam to dugi niz decenija, kao ritual koji se ponavlja, to je najstarija politička manipulacija koja se može zamisliti.
U dubljim slojevima pamćenja tražim odgovor na ovo pitanje. I danas mi se, više nego ikad, čini da smo badava krečili. Autokratski režim postao je dominantan na javnoj sceni. Mali i drugi mali nemaju nikakve veze s tim.
Vučić se, glavom i bradom, ponaša kao da je sa samom budućnošću sklopio tajni ugovor koji mu daje punomoćje da nastupa u ime budućnosti. Govori patetično, ne kloni su krupnih reči ni u sitnim prilikama. Normalan svet iritira što s velikom sigurnošću i samo sa odglumljenim oklevanjem povezuje sudbinu Srbije sa sopstvenom sudbinom.
Sad se još javljaju trabanti, poput Malog, koji svoju sudbinu vezuju za Vučića i tako banalnosti postaju sudbinska pitanja, a lanac se oteže i sve je više onih koji viču „svi smo mi Vučić“, samo što je neko od njih ukrao puno, a neko malo. Kad među sobom utvrde razmere između malo i mnogo, lanac će početi da puca. Mada izgleda da već jeste.
Upozorenje:
Izbeglice i balkanski rat
Pokazalo se da je region Jugoistočnog Balkana lakše destabilizovati nego očuvati makar minimum stabilnosti. Događaji potvrđuju tu konstataciju.
Tek se razišao smrad suzavca s podgoričkih ulica. Skupština Kosova u Prištini nikako da se provetri. U Podgorici su policajci branili suzavcem skupštinsko zdanje, a u Prištini je opozicija, tri puta u poslednjih mesec dana, napadala i gušila vlast suzavcem.
Sličnog smo se nagledali u Makedoniji gde vlada samo prividan mir, a latentni sukob između Republike Srpske i Federacije Bosne i Hercegovine, uz visoko pokroviteljstvo zainteresovanih međunarodnih snaga, mogao bi lako da se otrgne kontroli i pretvori u stvarni sukob.
Vučićeva poseta Sarajevu, uz naglašenu zebnju srpskih medija hoće li se premijer vratiti živ iz tog karakazana, teško da će biti neki veliki doprinos „miru i stabilizaciji“.
Hrvatska u žaru izborne borbe gotovo da ne bira sredstva u homogenizovanju biračkog tela; ne vidi se gotovo nikakva razlika između Milanovićevog SDP-a i Karamarkovog HDZ-a, barem kad je reč o satanizaciji Srba. Ako im istraživanja pokazuju da je to dobra karta za izbore, onda to pokazuje i dubinu problema, odnosno da postoji potencijal ozbiljnog sukoba. Zvecka se i oružjem, o čemu pišemo na stranicama koje slede. Male balkanske igre s naoružanjem ne treba potceniti.
Ceo region je dodatno opterećen teretom seobe naroda. Migranti u talasima zapljuskuju balkansku rutu ka „pravoj Evropi“. Ako Austrija i Nemačka zatvore granice, kao što se nagoveštava, na ovim prostorima će se stvoriti „sabirni centar“.
To će povećati troškove socijalnog mira verovatno preko granice koju bi bogati zapad mogao da pokrije parama.
Srbija se, u ovim danima, dosta dobro drži kao „faktor mira i stabilnosti“, ali je pitanje koliki pritisak je u stanju da trpi Aleksandar Vučić. On je uspeo da pacifikuje članstvo svoje stranke koje sve češće demonstrira radikalsko poreklo.
Na svu tu muku još je Tomislav Nikolić pominjao nekakav građanski rat u Srbiji mada nije baš jasno na šta je predsednik mislio, osim što je dao svoj doprinos dramatizaciji odnosa u društvu.
Vučić je iskreno priznao da svojevremeno nije shvatio značaj pada Berlinskog zida. Zreo političar morao bi da sagleda uznemirujuće okolnosti sadašnje i ubrzane izgradnje novih zidova. On o tome ne govori, ali se nadam da misli o tome.
Na sve to još je nemačka kancelarka Angela Merkel upozorila da bi zatvaranje granica u Evropi moglo dovesti do novog vojnog sukoba na Balkanu.
„Biće poremećaja“, izjavila je Merkelova govoreći na konferenciji Hrišćansko-demokratske unije (CDU) u Darmštatu u južnoj Nemačkoj, rekavši da bi takva situacija napravila „pukotine“ između država u regionu Balkana, koje su devedesetih godina prošlog veka već bile u krvavom ratu.
„Ne želim da se to ponovo dogodi“, rekla je Merkelova, dodajući da ju je upravo porast napetosti između balkanskih država naveo da sazove konferenciju o tranzitu izbeglica kroz region.
Samo nam je ona falila.
