Nedavno je u Beogradu nizom manifestacija obeležen Dan policije. Mi stariji pamtimo 13. maj kao Dan bezbednosti, koji je bio posvećen jednoj vrsti bezbednosne kulture iz doba socijalizma. Ruku na srce, tadašnja opsednutost borbom protiv „unutrašnjeg i spoljnog neprijatelja“ dobijala je oblik kolektivne paranoje. Mnogi nisu bili svesni da smo u stvari slavili dupli praznik, Dan Ministarstva unutrašnjih poslova i Dan policije, a sve u znak sećanja na 1862. godinu kada je srpska Žandarmerija na Duhove intervenisala u sukobima kod Čukur-česme u Beogradu, kao i tokom turskog bombardovanja Beograda koje je usledilo narednog dana.
Zbog dvojne prirode praznika, slavilo se dva dana, prvo je održana parada konjice i pleh orkestara, što simbolično pokazuje odnos policije i građana. Sutradan je na Novom Beogradu na platou ispred Palate Srbija održana svečana zakletva za 1300 pripadnika MUP-a. Tu je blokiran saobraćaj, napravljena svečana loža (sa hladovinom za zvanice) a govore su održali ministar Vulin i predsednik Vučić.
Naravno da niko normalan ne bi mogao da kritikuje jačanje jedne važne državne institucije kao što je policija. Dobro je da se školuju novi kadrovi, video sam da je među policajcima danas sve više žena, a kažu da je nabavljena savremena oprema. Policija jedne zemlje je njeno ogledalo, ja to zaista smatram i zaista želim da ona bude u što većoj meri profesionalna i depolitizovana. Televizijski prenos je tekao po manje-više ustaljenom protokolu. Govori, pozdravi, zakletva, a novitet je bio nalet helikoptera MUP-a, iz kojeg je komandant letećih policajaca čestitao novim kolegama.
Ako ste malo pažljivije slušali govore Vulina i Vučića, mogli ste primetiti izvesnu dvojnost u opisu namene i uloge policije u Srbiji. Iako nadahnut preko svake mere, predramatičan i prepatetičan ministar Vulin je fokus uloge policije stavio na zaštitu slobode, časti i dostojanstva građana. Uprkos epskoj dramatici, u pozadini ove teze je teorija društvenog ugovora, policija štiti bezbednost građana od drugih, ali i od sebe, kada krše zakon. Međutim, Vučić je u mnogo većoj meri fokus okrenuo ka zaštiti društvenog poretka, gde je uloga policije mnogo nejasnija. Država je tu entitet koji je iznad građana, u vidu poretka koji vrlo lako može postati aktuelni režim koji je na vlasti. Ukoliko je u centru pažnje policije zaštita poretka, ponovo možemo doći u situaciju da štiteći poredak policija bude instrument prisile koju vlast koristi da bi zaplašila građane. Imali smo takvu situaciju, upamtio sam pendrek po leđima iz devedesetih, pretpostavljam da je i tada policija štitila poredak i Državu, a nju je tada personalizovao Milošević.
Drugi izvor neizvesnosti u svečarskom trenutku bila je upravo ta tribina gde su bili raspoređeni bivši i aktuelni ministri policije, udaljeni od Vučića u skladu sa kvadratom njihove trenutne omiljenosti. Nebojša Stefanović je nemo ćutao na proslavi, a ko za baksuz, u njegovom resoru je puklo, jer je ponovo izbio požar u fabrici municije „Sloboda“ u Čačku.
Proslava nije trenutak za drugarsku kritiku, ali je činjenica da je MUP Srbije poslednjih meseci bio izvor različitih afera i kontroverzi. Možda je cilj ove grandiozne predstave upravo bio da se pokaže kako su teškoće i unutrašnji sukobi prevladani. Ipak, u suštini problema nije bila policija već borba za vlast unutar vladajuće koalicije. Nesumnjivo, rezultati u borbi protiv organizovanog kriminala i „mangupa u sopstvenim redovima“ jesu evidentni, ali se postavlja pitanje kako su uopšte ti „bezbednosno interesantni likovi“ uopšte uspeli da se infiltriraju u ovu instituciju i zauzmu prilično važne pozicije.
Na kraju, slučajno sam saznao jedan detalj koji govori o proslavi Dana policije i Dana MUP-a. Naime, porodice pripadnika MUP-a koji su polagali zakletvu došle su u značajnom broju na proslavu, u želji da podele radost, jer radi se o svečanom trenutku. Međutim, iz bezbednosnih razloga njima nije bilo dozvoljeno da priđu platou gde je proslava održana. Obezbeđenje ih je poprilično odmaklo, a razlog je bezbednost visokih zvanica. Paradoksalno, policija se distancirala od naroda, a tu su bili rođaci i prijatelji budućih pripadnika MUP-a. Takođe smatram da je to verovatno bilo najbezbednije mesto u Srbiji tog trenutka, pa je paranoja bila nepotrebna.
Na kraju, želeo bih da čestitam praznik pripadnicima MUP-a, jer ih u narednom periodu očekuju veoma ozbiljni izazovi. Sudeći po vestima, moraće da se izbore sa pritiskom u službi izdavanja dokumenata, porastom porodičnog nasilja, već 11 žena je ubijeno od početka godine, a tu su i vršnjačko nasilje, organizovani i sajber kriminal, kao i stalno prisutna opasnost u saobraćaju gde se krše propisi i stradaju ljudi. Na kraju, policija će narednih dana morati da čuva i testove za malu maturu, da ne bi opet bili „provaljeni“.
Obrni-okreni, policija ima pune ruke posla, pa joj politički pritisci, unutarpartijske borbe za vlast i pozicije u svečanoj loži zaista nisu potrebni.
